Ova priča, iako kratkog formata, spada u intenzivne psihološke trilere koji istražuju ljudsku psihu u ekstremnim situacijama. Fukumoto je napisao odličan scenario u kojem se testira ljudska slabost i moralna dilema, dok je Kavagući sve to sjajno predstavio u realističnom stilu. Njihova saradnja u ovoj priči stvara atmosferu u kojoj se napetost oseća od prve do poslednje strane.

Priča prati dvojicu prijatelja, Asaia i Išikuru, koji se godinama zajedno upuštaju u planinarsku ekspediciju na planinu Ovari. Njihovo penjanje se pretvara u noćnu moru kada ih zahvati snežna oluja i Išikura povredi nogu. Uveren da su mu dani odbrojani, Išikura priznaje Asiu da je pre pet godina ubio njihovu zajedničku prijateljicu. Njegovo priznanje šokira Asaia, pogotovo jer je njena smrt tada smatrana nesrećom.

Međutim, sudbina se preokreće. Asai uspeva da nađe sklonište i nosi povređenog Išikuru do obližnje kolibe, gde mogu preživeti dok ne stigne pomoć. Tu počinje psihološki rat između njih dvojice. Išikura shvata da je preživeo, ali i da sada Asai zna njegovu tajnu. Strah i paranoja rastu sa obe strane. Išikura se pita da li treba da eliminiše Asaia, dok Asai oseća da se njegov nekadašnji prijatelj sve više okreće protiv njega.

Napetost raste dok sneg ne prestane, a njih dvojica moraju da se odluče - mogu li se vratiti u civilizaciju kao nekadašnji prijatelji ili su osuda i strah jači od dugogodišnjeg poverenja?

Jedan od najjačih aspekata Ispovesti, jeste način na koji se gradi napetost između likova. Fukumoto majstorski koristi unutrašnje monologe i sitne gestove kako bi nas uveo u paranoju likova. Strah od neizvesnosti i moralna dilema nisu prikazani samo kroz dijalog, već i kroz sitne detalje - izraze lica, pogleda iz senki, duge tišine koje deluju glasnije od reči.

Atmosfera je, takođe, jedan od ključnih elemenata ove mange. Snežna oluja, sama po sebi je simbol izolacije i nepovratnog gubitka kontrole, odlično pojačava osećaj zarobljenosti i pretnje. Njih dvojica su fizički zajedno, ali psihološki udaljeni više nego ikada. Asai, predstavljen kao moralno uzdrman čovek, nalazi se u gotovo nemogućoj situaciji – da li ćutati i zadržati tajnu ili pokušati da donese pravdu?

Kavagućijev crtež je izuzetno detaljan, što dodatno pojačava realističnost priče. Njegov stil kombinuje klasičan šonen pristup sa izraženim crtama lica koje naglašavaju emocije likova.

Kao i kod mnogih one-shot priča, Ispovest pati od problema dužine. Iako je priča napeta i efektna, mogla je biti dublje razrađena. Posebno u drugoj polovini, kada njihova paranoja dostigne vrhunac, deluje kao da priča prebrzo ide ka kraju, umesto da dodatno istraži unutrašnje konflikte.

Ispovest nije tipična triler priča sa klasičnim zapletom i raspletom, već više psihološki eksperiment koji istražuje kako se ljudi ponašaju kada su pritisnuti krivicom i strahom. Fukumoto i Kavagući su uspeli da u malo strana stvore atmosferu koja deluje gotovo filmski - svedena, ali nabijena tenzijom.

Ako volite priče u kojima je napetost prisutna od prve do poslednje stranice, gde svaki potez likova može promeniti tok priče, efektne trilere koji se čitaju u jednom dahu, Ispovest je manga koju i te kako vredi pročitati.
Nikola Nikolin