Sad postadoh smrt, razarač svetova... seme mu je*em: Tetralogija „Dedpul satire Marvelov univerzum“
Helly Cherry
Jednom davno, sad već jako davno, Marvel se zapitao „Šta bi bilo kad bi Panišer pobio ceo Marvelov univerzum“? Rezultati su bili simpatični, ali ne toliko uticajni... barem u početku. Posle se Marvel zapitao „Šta bi bilo kad bi Vulverin pobio ceo Marvelov univerzum?“, i tu su rezultati bili nešto primetniji, ali ne mnogo. Od 1995. do 2006. godine, ovo su bile jedine priče koje su se bavile tom samosatirućom tematikom. A onda, tačno 6 godina posle Žderavca, još jedan, podjednako krvoločni Marvelov antijunak je dobio priliku da i sam pokoka sve što nosi šarene helanke. Ovo je, ispostaviće se, najduži, najmasovniji i najpopularniji „pobio Marvel“ poduhvat od svih.
O, imalo je takvih eksperimenata i tokom i posle dotičnog, to svakako treba istaći. Ali da se ne lažemo – to je Dedpul. Zna se na šta se daju pare.
Crtež na sebe preuzima Mateo Loli u nastavku priče, mini-serijalu „Dedpul satire svetsku književnost“. Iako u dotičnom trenutku unutar same priče to još nije ustanovljeno, Dedpul kojeg pratimo u ovim avanturama nije zvanični 616 Dedpul. Fanovi su ovom dali novo ime – Dredpul (ovo „dred“ je od engleske reči „jeza“, ne od Sudije Dreda; znam, i ja imam pomešana mišljenja oko toga). U ovom serijalu, Dredpul uz pomoć najpametnijih supernegativaca uspeva da proputuje u takozvani Idejaverzum, gde obitavaju književni likovi koji služe kao osnova gotovo svih modernih junaka, kao muštra, kao obrazac koji valja kopirati. Tu se nađu silni poznati karakteri, kao što su Šerlok Holms, tri musketara, Don Kihot, Male žene, doktor Frankenštajn, kapetan Ahab, kapetan Nemo, Tom Sojer i slični. Dredpul ovde planira sve da ih pobije kako nijedan od njih ne bi inspirisao moderne superjunake. I premda je on na putu da to učini, Šerlok i njegova ekipa se trude da ga spreče. Dakako, završava se krvavo, ali i nekako setno.
Loli je ispratio sve ove rukavce priče jednim od najčistijih stilova u modernom Marvelu. Čovek prosto zna kako da kadrira, senči i postavlja table. Njegov pristup materiji je nekako i drugačiji od Talajićevog, i opet nekako sličan. Taman je tu da ne nedostane kontinuiteta, ali daje svoj pečat koji treba doživeti na štampanoj stranici.
O, imalo je takvih eksperimenata i tokom i posle dotičnog, to svakako treba istaći. Ali da se ne lažemo – to je Dedpul. Zna se na šta se daju pare.
Scenaristički virtuoz Kalen Ban je, od 2012. do 2017. godine, kreirao četiri mini-serijala gde se upravo zapitao na koji način bi lajavi strelac satro njegove saborce, protivnike i slučajne prolaznike. U prvom mini-serijalu, kod nas putem Čarobne knjige prevedenom kao „Dedpul satire Marvelov univerzum“, Ban počinje spiku jednim alternativnim Dedpulom koji odlazi na tretman kod psihijatra (zamaskiranog negativca, zapravo, zvanog Psiho) i koji dobija najveću mentalnu torturu ikada. Njegova tradicionalna dva unutarnja glasa odjednom nestaju – i javlja se treći.
Taj treći mu upravo kaže ono što je već znao, ali sa jednom jezivom konotacijom; Dedpul je i te kako svestan da je lik u stripu, da su i ostali ljudi koje poznaje isto samo fiktivni likovi, i da stvarno nema poente da se njihovi životi nastave kao takvi, ali pre svega da sama smrt nema nikakve konsekvence u mediju koji uglavnom služi da traje doveka i da pravi pare. Njegov cilj postaje ujedno i morbidan i setan – da satre sve koje poznaje, u inat fanovima i industriji.
Nema tog junaka kojeg Ban nije prevrnuo iznutra kroz Dedpulova sečiva. Fantastična četvorka, Spajdi, Iks-meni, Osvetnici, Vulverin, Panišer... svi do reda su sačekali svoj red na Dedpulovoj oštrici. Nije čak ni decu poštedio. Njegov finalni protivnik, Taskmaster, ne uspeva da ga porazi, a čak ni kosmička bića nisu bezbedna. Ovaj Dedpul je prosto nezaustavljiv, i to se vidi. Ali njegovi planovi ne staju smrću Taskmastera i, naknadno, Čoveka-stvora. O, ne, nikako. Ima on još šta da spremi.
Crtež u ovom mini-serijalu vodi hrvatski majstor Dalibor Talajić, koji će Dedpulu dati ono malo balkanskog inata dovoljnog da se satre ceo jedan stripovski univerzum. Njegove akcione scene izvanredno diktiraju ritam radnje, a dizajni, premda unikatni, se svakako osećaju kao integralni deo jedne marvelovske priče.
Taj treći mu upravo kaže ono što je već znao, ali sa jednom jezivom konotacijom; Dedpul je i te kako svestan da je lik u stripu, da su i ostali ljudi koje poznaje isto samo fiktivni likovi, i da stvarno nema poente da se njihovi životi nastave kao takvi, ali pre svega da sama smrt nema nikakve konsekvence u mediju koji uglavnom služi da traje doveka i da pravi pare. Njegov cilj postaje ujedno i morbidan i setan – da satre sve koje poznaje, u inat fanovima i industriji.
Nema tog junaka kojeg Ban nije prevrnuo iznutra kroz Dedpulova sečiva. Fantastična četvorka, Spajdi, Iks-meni, Osvetnici, Vulverin, Panišer... svi do reda su sačekali svoj red na Dedpulovoj oštrici. Nije čak ni decu poštedio. Njegov finalni protivnik, Taskmaster, ne uspeva da ga porazi, a čak ni kosmička bića nisu bezbedna. Ovaj Dedpul je prosto nezaustavljiv, i to se vidi. Ali njegovi planovi ne staju smrću Taskmastera i, naknadno, Čoveka-stvora. O, ne, nikako. Ima on još šta da spremi.
Crtež u ovom mini-serijalu vodi hrvatski majstor Dalibor Talajić, koji će Dedpulu dati ono malo balkanskog inata dovoljnog da se satre ceo jedan stripovski univerzum. Njegove akcione scene izvanredno diktiraju ritam radnje, a dizajni, premda unikatni, se svakako osećaju kao integralni deo jedne marvelovske priče.
Loli je ispratio sve ove rukavce priče jednim od najčistijih stilova u modernom Marvelu. Čovek prosto zna kako da kadrira, senči i postavlja table. Njegov pristup materiji je nekako i drugačiji od Talajićevog, i opet nekako sličan. Taman je tu da ne nedostane kontinuiteta, ali daje svoj pečat koji treba doživeti na štampanoj stranici.
Nema dva bez tri, a nema Dedpula bez čimičange. U poslednjem telu trilogije, „Dedpul satire Dedpule“, zatrovano pero ovaj put preuzima Salva Espin, i upravo on će Banovo delo da ovekoveči na pravi način. Naime, ovde sad saznajemo da je Dredpul došao do zaključka da on, kao samosvesno biće, i jeste na neki način centar univerzuma, i da kao takav treba da pobije sve moguće verzije sebe. Ovde se odvajaju dva tabora lajavih dripaca, jedni na stranu Dredovskog, a drugi na stranu našeg 616 miljenika. I da, ovde saznajemo da je 616 Dedpul i dalje na strani anđela, a sam tok radnje ni po kom osnovu ne planiram da vam spojlujem.
Ono što mogu da kažem jeste da je Espin i te kako bio izvanredan izbor za crtača. Naime, njegov Dedpul odiše onim vazduhom devedesetih, kada su ga crtali Fabijan Niciza, Džo Madureira i pogotovo Ed MekGinis. Ovde vidimo onog lajavca u kojeg smo se zacopali tamo sredinom devedesetih, dok je još bio crvenija varijanta Detstroka iz DC-ja. A istom tom energijom, treba istaći, sijaju i Kerpul, Glavpul, Lejdi Dedpul i Dečkpul, iako su relativno novi likovi. Mnogo je tu simpatičnih izleta, kako scenarističkih, tako i crtačkih. A sam kraj nagoveštava da je ova priča, iako jedan What If...? u srži, zapravo možda dobije i nastavak.
Ono što mogu da kažem jeste da je Espin i te kako bio izvanredan izbor za crtača. Naime, njegov Dedpul odiše onim vazduhom devedesetih, kada su ga crtali Fabijan Niciza, Džo Madureira i pogotovo Ed MekGinis. Ovde vidimo onog lajavca u kojeg smo se zacopali tamo sredinom devedesetih, dok je još bio crvenija varijanta Detstroka iz DC-ja. A istom tom energijom, treba istaći, sijaju i Kerpul, Glavpul, Lejdi Dedpul i Dečkpul, iako su relativno novi likovi. Mnogo je tu simpatičnih izleta, kako scenarističkih, tako i crtačkih. A sam kraj nagoveštava da je ova priča, iako jedan What If...? u srži, zapravo možda dobije i nastavak.
Naravno, zbuniće vas što sam rekao „poslednji deo trilogije“ a u podnaslovu stoji „tetralogija“. Pa, postoji razlog iza toga – „Dedpul OPET satire Marvelov univerzum“ jeste delo koje opet piše Kalen Ban, i pride opet crta Dalibor Talajić, ali ovo nije nastavak na prva tri mini-serijala. Naime, ovo je priča za sebe, i Ban ovde pokušava da priđe ideji na svež način...recimo. Realno, predstaviti junaka koji ubija ceo univerzum se može odviti na jedan od dva načina, putem obrasca koji su postavili prethodnici u Panišeru i Vulverinu:
Treba uzeti u obzir da su ovde u fokusu mlađi junaci Marvela, poput Kejt Bišop u ulozi Oka Sokolovog, „Totalno sjajnog“ Hulka (dakle ne Brus Baner, već Amadeus Čo), te Majlsa Moralesa kao Spajdermena, Džesike Džouns, Mesečevog Viteza, i, u zapaženoj ulozi, Gvenpul. Dakako, svi oni eventualno završe na oštrici Dedpula, ali tek će Gvenpul uspeti nekako da ga osvesti. Taman dovoljno da svoj poslednji, peti broj provede u destrukciji negativaca.
Ali ne svih.
Naime, jednog od njih, Magneta, je ostavio u životu. Magneto ovde oseća žestoku krivicu zbog počinjenog, i upravo Dedpulova odluka da ga ostavi da živi sa svojim posledicama je ono što ga poražava više od bilo čega. Treba istaći da je ovo simpatična, ali vrlo verovatno slučajna paralela sa Vulverin formulom, pošto ni Vulverin u svom masakru nije pobio baš sve Marvelove junake. Uz to, iako je Crvena Lobanja na izdisaju, ni on tehnički nije umro do samog kraja serijala. Poživeo je dovoljno da sazna kako će Dedpul u svom daljem radu da izmasakrira doslovce sve negativce, što ga, eto, opet ostavlja samim.
„OPET satire“ je znatno setnija priča u odnosu na prethodnu trilogiju. Ovde Kalen Ban ulazi u glavu Dedpula (čak i doslovce), i ne prikazuje ga kao psihopatu koji ubija bez pardona i bez promišljenosti (da ne kažem predumišljaja). Naprotiv, ovo je Dedpul koji i dalje ima mrvicu dobrog u sebi, i upravo ta mrvica je stavljena na iskušenje. Iako ovaj strip takođe Talajić crta, primećuje se očita razlika sa prvim delom trilogije. Ovde je mnogo manje vedrih boja, sve ima određenu tamnu tintu, nijansu prigušenosti. Uniforme junaka su apdejtovane, čak i Dedpul izgleda primetno drugačije, ali je „apdejtovana“ i atmosfera. Daleko od toga da je ovo neko remek-delo (melo)drame, ali u poređenju sa prva tri mini-serijala, ima znatno više težine.
Treba istaći i da ima malo kreativnosti u drugim aspektima koji se ne primećuju na prvi pogled. Primera radi, u jednoj od svojih halucinacija, Dedpul priča sa Šerlokom Holmsom, s kojim je već komunicirao u „Satiranju svetske književnosti“. Pritom, u drugoj halucinaciji, tokom „suđenja“ Derdevilu, vidimo da je sudija niko drugi do Forbuš-men, što ovo čini možda prvim ikada Marvelovim stripom gde se Forbuš-men pojavljuje, a da je objavljen na srpskom. Dakako, Forbuš-men ima svoj podugački istorijat, ali o tome drugom prilikom.
Sve u svemu, tetralogija Dedpulovog devastiranja superjunaka se ovime zvanično završava. Ako ovo uzmemo kao dve različite priče, obe funkcionišu na svoj način; jedna je epska saga o meta-junaku koji svoju glavnu karakteristiku dovodi do poslednjeg podeoka na toplomeru, dok je druga nešto ličnija priča o vojniku koji nesvesno ide na svoje, a potom vapi za osvetom. Ban je ovim četvercem mini-serijala dokazao da nije još za penziju i da su mu ideje glede lajavog strelca još uvek neiscrpne. A plejada crtača koja je prodefilovala kroz serijal (Talajić, Loli, Espin) su od prve do poslednje povučene crte bili na visini zadatka.
Cenim da je red da nabavite ove stripove onda, ne? Nemojte da vam Dredpul zakorači u sobu i da vas zbog odbijanja kupovine istih pomiluje oštricom po čelu.
- junak je razočaran u ostale junake i svet oko sebe pa se sveti (Panišer formula);
- junaku je ispran mozak i ubija heroje mimo svoje volje (Vulverin formula).
Treba uzeti u obzir da su ovde u fokusu mlađi junaci Marvela, poput Kejt Bišop u ulozi Oka Sokolovog, „Totalno sjajnog“ Hulka (dakle ne Brus Baner, već Amadeus Čo), te Majlsa Moralesa kao Spajdermena, Džesike Džouns, Mesečevog Viteza, i, u zapaženoj ulozi, Gvenpul. Dakako, svi oni eventualno završe na oštrici Dedpula, ali tek će Gvenpul uspeti nekako da ga osvesti. Taman dovoljno da svoj poslednji, peti broj provede u destrukciji negativaca.
Ali ne svih.
Naime, jednog od njih, Magneta, je ostavio u životu. Magneto ovde oseća žestoku krivicu zbog počinjenog, i upravo Dedpulova odluka da ga ostavi da živi sa svojim posledicama je ono što ga poražava više od bilo čega. Treba istaći da je ovo simpatična, ali vrlo verovatno slučajna paralela sa Vulverin formulom, pošto ni Vulverin u svom masakru nije pobio baš sve Marvelove junake. Uz to, iako je Crvena Lobanja na izdisaju, ni on tehnički nije umro do samog kraja serijala. Poživeo je dovoljno da sazna kako će Dedpul u svom daljem radu da izmasakrira doslovce sve negativce, što ga, eto, opet ostavlja samim.
„OPET satire“ je znatno setnija priča u odnosu na prethodnu trilogiju. Ovde Kalen Ban ulazi u glavu Dedpula (čak i doslovce), i ne prikazuje ga kao psihopatu koji ubija bez pardona i bez promišljenosti (da ne kažem predumišljaja). Naprotiv, ovo je Dedpul koji i dalje ima mrvicu dobrog u sebi, i upravo ta mrvica je stavljena na iskušenje. Iako ovaj strip takođe Talajić crta, primećuje se očita razlika sa prvim delom trilogije. Ovde je mnogo manje vedrih boja, sve ima određenu tamnu tintu, nijansu prigušenosti. Uniforme junaka su apdejtovane, čak i Dedpul izgleda primetno drugačije, ali je „apdejtovana“ i atmosfera. Daleko od toga da je ovo neko remek-delo (melo)drame, ali u poređenju sa prva tri mini-serijala, ima znatno više težine.
Treba istaći i da ima malo kreativnosti u drugim aspektima koji se ne primećuju na prvi pogled. Primera radi, u jednoj od svojih halucinacija, Dedpul priča sa Šerlokom Holmsom, s kojim je već komunicirao u „Satiranju svetske književnosti“. Pritom, u drugoj halucinaciji, tokom „suđenja“ Derdevilu, vidimo da je sudija niko drugi do Forbuš-men, što ovo čini možda prvim ikada Marvelovim stripom gde se Forbuš-men pojavljuje, a da je objavljen na srpskom. Dakako, Forbuš-men ima svoj podugački istorijat, ali o tome drugom prilikom.
Sve u svemu, tetralogija Dedpulovog devastiranja superjunaka se ovime zvanično završava. Ako ovo uzmemo kao dve različite priče, obe funkcionišu na svoj način; jedna je epska saga o meta-junaku koji svoju glavnu karakteristiku dovodi do poslednjeg podeoka na toplomeru, dok je druga nešto ličnija priča o vojniku koji nesvesno ide na svoje, a potom vapi za osvetom. Ban je ovim četvercem mini-serijala dokazao da nije još za penziju i da su mu ideje glede lajavog strelca još uvek neiscrpne. A plejada crtača koja je prodefilovala kroz serijal (Talajić, Loli, Espin) su od prve do poslednje povučene crte bili na visini zadatka.
Cenim da je red da nabavite ove stripove onda, ne? Nemojte da vam Dredpul zakorači u sobu i da vas zbog odbijanja kupovine istih pomiluje oštricom po čelu.
Ivan Veljković, 24. mart 2025.