Dragan Bošković (FILUM, White Riot fanzin) o panku: Ima i zvuka i stava i mladih, ima nade | INTERVJU

Vi ste Dragan Bošković, inicijator čitave ove priče, redovni profesor na Filološko - umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, predajete savremenu srpsku književnost i teoriju književnosti. Objavili ste 8 naučnih knjiga, priredili preko 40 zbornika, za svoja pesnička ostvarenja dobijali nagrade. Krasi Vas impresivna biografija, nemerljiv umetnički, naučni i publicistički doprinos. Otkud pank?

Iz onih sada već ˶mitskih˝ vremena kada se formira čovek, kada su ploče bile na našim policama, i kada se znalo ko ima prve ˶starke˝, još ne i ˶martinke˝ u kraju, kada se sa Novog Beograda išlo na prve koncerte ˶do grada˝, kada smo olovke držali u vrha isečenim konzervama pristiglim npr. iz Trsta. I kada su tadašnji klinci pokazali elementarnu želju da se izraze, želju za stvaranjem, kada su slušajući pank i npr. skandinavski hardkor osetili taj ˶uragan u leđa˝ da i oni mogu da sviraju: tri rifa, bubanj na ˶keca˝, neka parola koja se uzvikuje. I to je to. A onda bendovi, demo snimci, svirke, a onda raspad zemlje i svega toga... Tako nekako, od tada, da, od tada...

Promišljanje o panku dobija naučni kredibilitet. Imamo li razloga da pomislimo da je pank, nakon pola veka svoga postojanja, prevazišao subkulturne okvire i zapravo postao kultura?

Odavno se to desilo. Pored konferencija koje se održavaju o panku, pored Punk studies i Punk Scholars Network, pored doktorskih disertacija o panku, ˶kulturoloških˝ i ˶teorijskih˝ knjiga o panku, a sada u Sloveniji i Muzeja panka, možemo utvrditi da je njegov organski, buntovnički i ˶ulični˝ impuls pacifikovan, i da je postao kulturno-istorijski događaj. Tome je doprinela i ˶usamljujuća˝ i ˶sedirajuća˝ digitalna kultura koja je amortizovala neposredni susret, elementarni kontakt, fizički, sve do društveno-političke osvešćenosti. Opet, nešto se u svakome od nas opire da pristanemo da smo ˶muzejski eksponat˝ ili popularni mim, makar mi ˶stari˝ ne možemo pristati da je Matrix uništio čoveka, nas, a tako i pank. Ima bendova, ima svirki, stalno se može čuti po neki oštri rif, ovde, onde, i samo neka se događa, neka traje. Naći će već on put do onih do kojih treba da nađe... Nije, dakle, pravi panker jedino ˶stari panker˝ (55+, što polako – pošto stari pankeri izumiru – prerasta u geslo: pravi panker je jedino onaj ˶mrtvi panker˝), ima zvuka, i stava, i mladih, ima nade...

Čitava ideja oko pomenutog naučnog skupa na više nivoa prevazilazi okvire uštogljenog akademizma, tog nekakvog ustrojstva koje se i u 21. veku i dalje ˶fura˝ na našim fakultetima (kao i u obrazovanju i u kulturi uopšte). Pank, ni u u svetu, ni kod nas, nije novina. Fanzinaška kultura takođe nije novina tj. novost. Ali je novost da jedna obrazovna institucija u Srbiji, tačnije, fakultet, objavljuje fanzin koji u potpunosti podr(a)žava DIY etiku i estetiku. Prvi broj White Riot fanzina (biće ih tri) ugledao je svetlost dana i predstavlja svojevrstan uvod u ciklus dešavanja vezanih za naučni skup PUNK'S NOT DEAD: 50 godina pank roka. Koja je uloga fanzina u svemu ovome? Šta mu je cilj? Kako nabaviti primerak?

Filološko-umetnički fakultet je književnokulturološkim delom svoje već tradiconalne naučne konferencije najbanalnijeg naziva ˶Srpski jezik, književnost, umetnost˝ u proteklih dvadeset godina pokrenuo mnoge intrigantne teme, što naučne i akademske, što društveno-političke, u svakom slučaju humanistički neispitane: ˶Bebe˝, ˶Tišina˝, ˶Protestantizam˝, ˶Starost˝, ˶Prijateljstvo˝, ˶Bog˝, ˶Žene˝, ili pre deset godina prvi u zemlji i regionu: ˶Rokenrol˝. FILUM se već uveliko izborio za status najinteresnatnijeg naučnog i akademskog mesta u zemlji, pre sveg zahvaljujući ovom „emancipatorskom“ potencijalu, čime fakultet polako prestaje da bude uštogljena i dosadna institucija, i otvara se, izutra, kulturi u naširem smislu. Ove, dakle, godine tema je: 50 godina pank roka, a u duhu pripreme konferencije nastala je ideja za publikovanje fanzina, prvo kao tek ˶štos˝ da u obliku ˶zina˝ objavimo program konferencije. Odziv za priloge je izvanredan, tako da je ideja 3 broja po 16 strana prerasla činjenicu: 5 (možda i 6) brojeva po 24 strane. Sve sa zamišlju da WHITE RIOT ne ostane ograničen samo na ovu, jubilarnu pank-godinu, nego da ostane fakultetsko glasilo i ubuduće, publikcija u kojoj bi se (nekonvencioanlno, neakademski...) otvarale i pank-efektno ˶pretresale˝ različite humanističke teme: Pank i Bog, Pank i Holokaust, Pank i inkuzija, Pank i društvena obespravljenost, Pank i nacionalizmi...

Kako nabaviti primerak? Štampani, po ceni od 500din: U podrumu Druge kragujevačke gimnazije, kod Stefana i Cmikija, fakultetskih informatičara, adresa: Đure Pucara Starog, br. 2, Kragujevac ili putem sajta fanzina. Elektronski primerak ovde.

Iako se o panku, sa naučne i publicističke strane i te kako govorilo na studijama sociologije, filozofije i dr, kao i na akademijama umetnosti kroz pojedinačne radove i istraživanja, ovo je redak primer kod nas da se tome pristupa na jedan složen, detaljan, raznovrstan način, ne samo strogo naučni, već i stvaralački. Ako odemo dalje u istoriju, u same začetke, na teritoriji SFRJ se pank lepo primio. Novi talas je svojevrstan autohtoni (kontra)kulturni fenomen prepoznatljiv za naše prostore. Tada je tu bilo raznoraznih inicijativa u stvaralačko-intelektualnim krugovima, a onda je, vremenom, nažalost, fokus otišao na drugu stranu. Možemo li da ga vratimo i na nov način usmerimo u današnjem vremenu?

Sve se i uvek može, mada smo skloniji konformizmu: nostalgiji i muzeizaciji... Može, dakle, samo treba naći autentični oblik koji bi danas odrazio pank svest, poruke panka, pank stav, probudio kretivnost kod mladih: dajte klnicima prostor da budu pank, pa će neki to i biti u najboljem smislu. Možda će se, opet, s obzirom na zbivanja u našoj društvenoj realnosti stvari izmeniti, pa ljudi posle ove ˶hipi˝ i ˶gandijevske˝ faze studentskih (građanskih) blokada pređu u pank fazu. Možda će se to i u svetu dogoditi, kao odgovor sve intenzivniju globalnu tamnicu koju živimo. Pank je tu, na nama je da podsetimo svet da postoji i koliko vredi.

Pank je, za nas, alternativce koji slušamo ˶sve˝, takva vrsta muzike kojoj ˶dopuštamo˝ da bude neestetska. Bolje reći, pank je jedna od najprepoznatljivijih anti-estetika. Šta je, po Vašem mišljenju, najumetničkija vrednost panka imajući u vidu i to da mnogi ističu kako pank nije (samo) muzika, već pokret?

Pank je, naprotiv, savršena estetika. Nastao kao ˶anti˝ izraz, ili ˶anti˝ znak, ali on je profilisao neponovljivu estetiku, pa i etiku, poetiku. Koliki broj savršenih muzičara, genijalaca na različitim instrumentima, vokala, agresivan, žestok ali sofisticiran zvuk, eksplozija kreativnosti: ni jedan ˶pokret˝ ili pravac u muzici ne može u količini kreativnosti da se meri sa pankom. Na vaše pitanje je praktično nemoguće odgovoriti: kao da ste me pitali šta je to najumetničkije u avangardnoj književnosti, koju možemo uzeti kao kniževno-istorijsko-poetički korelat pank. Sve: oblik, ton, zvuk, ˶teme˝, diskurs, stihovi, forma, parole, autfit, ulica, društvena i estetska sloboda, revolucionarni gest... Da, možda energija, neka bude: energija. Estetika energije, pank brzina i snaga, silina zvuka i pobune, ˶White Riot˝, ˶God Save the Queen˝, ˶Suspect Device˝, ˶Give us a future˝, ˶Sick Boy˝...

Pank je, i te kako, u isto vreme i poetika i politika. Rekla bih, najviše od svih muzika koje su, za sada, izmišljene, stvorene... Da li pank (i koliko) zaista ima uticaja na politiku? Kakva je to sprega? I pank je polje polarizacije, te imamo večitu borbu suprotnosti kroz antifa i naci pank. Matrica je ista, ali su mantre drugačije. Kako to objašnjavate?

Elemenatarno human je pank, poslednja dvadesetovekovna i modernistička emancipacija, a kako je njegov ˶predmet interesovanja˝ socijalno ugrožena osoba, odgovor mora biti i politički, budući da politike i sistemi proizvode nepravdu, nasilje, diskriminaciju... Svaki kulturni izraz, tako i pank, nema kratkoročni politički uticaj, bitnije je dugoročno i konstantno delovanje na društvenu s(a)vest, afirmacija alternativnih poetika, subkulture, davanje šanse Drugome, onima u potrebi, obespravljenima. Kako svaka subverzija i revolucija onog momenta kada ostvare svoje ciljeve postaju sistemaska stvar, pank bi konstantno trebalo vraćati na ˶fabričko˝ podešavanje: protiv sistema, protiv zloupotreba, u ime onoga koji na ulici pruža ruku da mu se udeli neki dinar. Ukoliko se – što je mehanizam delovanja moći – subverzivni impuls žrtvuje mejnstrim šablonu, od subverzije će se napraviti ˶estetika˝ subverzije i dobro se prodavati. Da li se to dešava još od kada su The Clash potpisali za CBS?... Pank je bio i jeste levičarski orijentisan, i sve naci i fašistoidne zloupotrebe panka su baš to – zloupotrebe. Rasizam i pank su antonimi. Jello Biafra i Kennedys-i su još pre 40 godina rekli u ime svih nas: ˶Nazi punks fuck off!˝

Da se vratimo na fanzin. Dopalo mi se što je jedan od ˶zadataka˝ za sastavljače priloga, između ostalog, obrazloženje najlepšeg pank stiha. Koji je najlepši pank stih po Vašem mišljenju i zašto?

Nemoguće ga je izdvojiti, toliko dobrih stihova, cela hrestomatija bi se mogla napraviti. Ali, evo, neka bude za ovu priliku: ˶Rano izjutra kraj mene neko teško diše˝ (Šarlo Akrobata) ili u ˶najeftinijoj˝ pank varijanti: ˶So many questions in my head, who’s this girl in my bed˝ (PTTB).

Kragujevac, grad koji je ˶centrala˝ u realizaciji ove ideje, ima KBO! i Zvoncekovu bilježnicu. Sigurna sam da ih poznajete/pratite. Da li će imati udela u svemu ovome, kao svojevrsni domaćini, ali i jedni od ključnih reprezenata srpske pank scene?

Planiramo saradnju sa njima, neki posredni kontakti su uspostavljeni, narednih meseci bi trebalo da podelimo neke ideje a možda i da nešto zajedno realizujemo. Za sada su tu u prilozima dr Vladimira Paunovića, Milice Mojsilović... U narednim broju izlazi intervju sa Vujom iz KBO!-a, vodio ga je Marko Terzić...

Da li, u svemu ovome što radite, koordinirate i organizujete, ima mesta i za neku pank svirku kao ˶cherry on the top˝? I koga biste sve zvali u tom slučaju?

U okviru konferencije, krajem oktobra, biće organizovana i jedna svirka, ali ona zavisi, formulišimo to onom ˶narodskom˝: Koliko para - toliko muzike! A para jedva da ima, pokušaćemo od prodaje fanzina da nešto skrpimo... Opet, tako treba da bude, već smo pomenuli da pank i pare ne bi trebalo da su u ljubavi. Plan: dva punk benda klinaca, koji praše pank kavere + jedan ozbiljniji, poznatiji bend. Za sada samo to znam, u septembru će ceo koncept biti jasan.