Đorđije Njunjić (SMD fanzin): Informacije koje se zabilježe na papiru imaju veću težinu | INTERVJU
Helly Cherry
SMD je nov fanzin na našim prostorima. Posebno nam je drago što dolazi iz Crne Gore jer čini nam se da je ovo prvi fanzin koji se pojavio u ovoj zemlji nakon baaaš duže pauze. Iako je fanzin nov, Đorđije i Grba, ljudi koji ga rade su više godina aktivni na tamošnjoj sceni, ne samo u bendovima već se mogu sresti i u medijima (portal Mulj, podkast Premotavanje,...). Fanzin je tesno vezan za bend Mučin koji ovaj dvojac čini i pojavljuje se ubrzo po objavljivanju istoimenog EP-ja. Sam bend i EP ste već mogli upoznati na našim stranicama pa intervju sa Đorđijem koji je pred vama možete posmatrati i kao nastavak te priče. Toplo preporučujemo papirnu verziju ali ako ste nestrpljivi, legalno ga možete preuzeti ili čitati online.
Danas u eri interneta vi se ipak odlučujete i za štampano izdanje. Zašto? I, koliko je danas fanzinaštvo na (s)ceni? Da li je prevaziđeno i zastarelo pojavom interneta? Odgovor naslućujem ali bih ipak voleo da čujem vašu priču...
Ja dolazim iz ere knjiga i fizičkih izdanja - ploča, kaseta, cd-ova. Nemanja dolazi iz novijeg vremena ali čini mi se da je on sada veći kolekcionar fizičkih izdanja. Ja nikako nisam od onih koji ne koristi nove tehnologije za slušanje i čitanje. Mnoge knjige koje ne mogu naći na našem tržištu čitam kao pdf izdanja, a mnoge bendove sam našao preko yt i bandcampa, tako da nema neke nostalgije u tom smislu. Čak mi je postao elitizam šta se radi sa cijenama ploča i knjiga generalno, ali poštujem kolekcionare. Ja sam u toku korone izbacio za sajt Mulj pdf izdanje hardcore fanzina MUD, i jako mi je žao jer se nije štampao. Prosto te informacije koje se zabilježe na papiru imaju veću težinu i mnogo je lakše vratiti im se. Istu stvar sam uradio sa mojom prvom knjigom Nesvrstani gdje sam za vremenski period od 10 godina skupio intervjue koje sam uradio za pomenuti sajt. Tako skupljene u knjizi mogu pročitati kad hoću, ovako okačene na sajtu, ko zna da li ću im se ikada vratiti. I to je čar knjige, diska, oni su tu uvijek, dok ono što je online traje samo kratak period. Kada pričamo o fanzinaštvu naravno veliki podsticaj daje Out of the darkness koji radi već 10 godina i pokazuje da ima dosta ljudi koji i dalje žele fizičke kopije nečijeg truda, tako da mislim da fanzinaštvo može da se prenese na izdavaštvo tj. da svaki trud treba da se manifestuje bio to album, tekst ili video na kraju. Vidim da sve više autora teži da iza sebe ostavi fizički trag. Naravno kombinacija online i stvarnog svijeta mora da postoji. Prosto smo osvijestili da ovo o čemu pišemo moramo i štampati, za sad u skromnom tiražu.
Kakve su reakcije čitalaca, da li je interesovanje opravdalo vaša očekivanja ili ih je možda i nadmašilo? Koliko ste vi zadovoljni?
Sve što se tiče muzike u globalu, a dolazi iz Crne Gore, za region je egzotika. Još ako dolazi iz undergrounda ili alternative to je egzotika na kvadrat, zato su reakcije uvijek pozitivne. Naravno, ljudi koji nas znaju, kroz naše bendove (Punkreas, Mučin, ranije GNAR) i sajt Mulj znaju da se negdje i ovo od nas može očekivati. Tiraž je mali, ali smo uspjeli poslati nekoliko primjeraka po regionu čisto da ljudi koji su zaista u priči imaju i ovo u svojoj kolekciji. Meni je super stvar kad vidim koliko se ljudi oduševe ovdje kada im damo primjerak. Tek tada vidim koliko smo se zapravo otuđili kao bića od realnog svijeta jer je zapravo sav protok informacija koji mi imamo preko telefona i kompjutera. I dosta njih, a i mi kada smo uzeli fanzin u ruke smo imali taj wow momenat, kao djeca kada dobiju poklon. I zapravo to je nastavak odgovora na prošlo pitanje, taj wow momenat je ono što danas opravdava odluku ljudi da svoj izraz materijalizuju.
E da, možemo li otkriti i „tajnu“ iza izmena SMD?
Nema nekog određenog značenja, svako može dati svoje neko ime na ponuđeni akronim. Evo i nekih ponuda: Street madness disorder, Screaming mean death, Sonic mind destruction, Suck my dick, Smash my dreams, siguran sam da se može naći još dosta predloga /smeh/.
Kakav je bio osećaj po prvi put držati svoj fanzin u rukama?
Da se nadovežem na raniji odgovor, bio je zaista wow momenat, i sami smo bili iznenađeni kada smo ištampali nešto što se kuvalo u kompu toliko dugo. Potpuno je druga dimenzija. Taj sam momenat imao i sa svojom knjigom, ali ono što dodatno čovjeka iznenadi jeste koliko dizajn dođe do izražaja, a za to je zaslužan Dragan Lučić Lujo upravo sa sajta Mulj. Tek kada smo uzeli u ruke fanzin vidjeli smo bogatstvo dizajna kao i naslovnice koju je uradio Vele iz benda MKZP. Tako da je zaista bilo uzbudljivo, i često ga usput uzmem da ga pročitam po stoti put.
Kakva je saradnja sa ostalim fanzinašima i kako vam se čini stanje na našim eks Ju prostorima po pitanju fanzina, koliko ih pratite i koje bi preporučili?
Pa osim pomenutog OOTD za koji piše većina regiona i ljudi koji su uključeni u punk, hc i metal, znam da je Vasa sa svojim Oprem dobro uradio bezbroj brojeva. Osim toga ne pratim puno fanzinašku scenu. Zbog informacija i truda da ispratim sve na regionalnoj sceni uglavnom pratim sajtove i blogove. Saradnje prije svega ima preko bendova i ljudi koji su uključeni u scenu na ovaj ili onaj način, dosta je njih radilo i fanzine ranije. Ali sad da sam sa nekim povezan isključivo zbog fanzina, nisam. Ipak koliko god se činilo da je malo ljudi, velika je to kreativna snaga koja čini punk, hc i metal zajednicu regiona.
Voleo bih da se u ovom razgovoru na trenutak dotaknemo i vaših drugih aktivnosti pa se vraćamo fanzinu. Aktivni ste u bendovima Mučin, Punkreas, MKZP, podkast Premotavanje, pišete i za Mulj. Voleo bih da malo prokomentarišete i ove druge aspekte vašeg baveljenja scenom ali i da nam malo približite dešavanja na CG sceni. Čini se da se poslednjih godina stvari malo pomeraju ka napred, da je naišao neki novi talas bendova i aktivnosti generalno.
Pa osim pomenutog Punkreasa koji je aktivan 22 godine, i sa kojim snimamo novi EP, ovi bendovi su novijeg datuma. Mučin smo oformili Nemanja i ja i izdali uz fanzin prvi EP selftitled kao fizičko cd izdanje tako da je to bio jedan promo paket. MKZP je nakon fizičkog izdanja, tj. albuma spreman za novi materijal. Sporadično pojavi se mladi bend, snimi nešto, desi se neki novi bend od ljudi koji su ranije svirali, ali to sve kratko traje. Fali kontinuitet, što je velika mana crnogorske muzike. Mulj se pozicionirao u regionu kao muzičko glasilo i nas par se trudi da isprati sve što možemo. Region je veliki zalogaj a Mulj nije usko vezan za neki žanr već pokriva rokenrol kao popkulturni fenomen i onda to često bude nevjerovatan zadatak, što i vi znate, ali eto opstaje, i dalje je volonterski, neprofitabilan, a daje prije svega Crnoj Gori mnogo. Moj podkast Premotavanje emituje se svake subote na RTV Podgorica, tj. na radiju i svakog vikenda radim po jedan intervju sa mnogim akterima ex yu rock scene svih žanrova i pravaca. Jedan veliki plus da javni emiter u svojoj shemi ima takvu emisiju, to je gotovo presedan, ali ide i to. Kada sam radio presjek muzičke 2024. godine u okviru Premotavanja, bio je nevjerovatan broj novih izdanja crnogorske scene, od trip hopa, hip hopa, rokenrola, panka, blek metala, ali tih ljudi nema live. Ne pruža im se prilika i žive u pravom undergroundu, ali situacija se mijenja sa nekim novim prostorima i organizacijama, i mislim da će Podgorica prije svega, u narednim godinama postati jedna ustaljena alt scena.
Iz dosadašnjeg iskustva, šta vašem fanzinu nedostaje?
Pošto je rađen za vrijeme korone, najveći dio prosto je tada napravljen pravac u kojem se išlo, ima tu dozu „starosti“, međutim to je ujedno i draž pročitati kakva je tada atmosfera bila bar što se tiče muzike i to je već važan trag. Nedostaje veći broj strana, za nijansu, još par ljudi koji bi potpisali tekstove i definitivno veći tiraž, a to je uslovljeno finansijama. Dosadašnjih 50 je bilo dovoljno za promo varijante, kao i za to da je otprilike prvi broj testni primjerak. Jer da smo morali samo poslati kopije bendovima koje smo intervjuisali otišao bi tiraž. Ipak okačili smo ga i online tako da ko želi primjerak može i sam da ga ponese na štampu, što da ne?
Možda je rano da vas pitam ali, da li ste već razmišljali o 2. broju i smeru u kome bi fanzin mogao da se razvija (nove rubrike,...)?
Definitivno će biti i drugi broj, ali bez pritiska kada. Skupljaćemo materijal, praviti selekciju, ideja ima dosta i za rubrike i za možda nešto netipično poput cringe albuma koje pankeri slušaju krišom /smeh/ Sve opet zavisi od finansija i debljine, jer ne bismo se zanosili da to vremenom postaje knjižurina već čisto neki glas odavde sa presjekom scene i stvari koje volimo da slušamo i gledamo.
Na kraju možete poručiti nekim ljudima, koji se možda razmišljaju da pokrenu svoje glasilo, zašto bi to trebalo da urade? U iščekivanju drugog broja ja vas pozdravljam...
Uh, jako bih volio da neki ljudi pokrenu fanzine jer su im prije svega sajtovi odlični. Recimo znam da bi ekipa iz BTS koja svakako radi odlične stvari u Smederevu izdali sjajan materijal, i ako se oglašavaju preko sajta i podkasta, ali eto oni mi prvi padaju na pamet, i svakako i ovim putem pozivan da svako ko može podrži njihovu akciju za nabavku opreme (info mogu naći na njihovim stranicama...Mislim da će prije svega fanzini sve više dobijati na značaju, tako da preporučujem da ko se premišlja odmah prione na štampanje. Ovim putem se zahvaljujem na sjajnim pitanjima i interesovanju za naš rad!
Hvala i tebi Đorđije
Danas u eri interneta vi se ipak odlučujete i za štampano izdanje. Zašto? I, koliko je danas fanzinaštvo na (s)ceni? Da li je prevaziđeno i zastarelo pojavom interneta? Odgovor naslućujem ali bih ipak voleo da čujem vašu priču...
Ja dolazim iz ere knjiga i fizičkih izdanja - ploča, kaseta, cd-ova. Nemanja dolazi iz novijeg vremena ali čini mi se da je on sada veći kolekcionar fizičkih izdanja. Ja nikako nisam od onih koji ne koristi nove tehnologije za slušanje i čitanje. Mnoge knjige koje ne mogu naći na našem tržištu čitam kao pdf izdanja, a mnoge bendove sam našao preko yt i bandcampa, tako da nema neke nostalgije u tom smislu. Čak mi je postao elitizam šta se radi sa cijenama ploča i knjiga generalno, ali poštujem kolekcionare. Ja sam u toku korone izbacio za sajt Mulj pdf izdanje hardcore fanzina MUD, i jako mi je žao jer se nije štampao. Prosto te informacije koje se zabilježe na papiru imaju veću težinu i mnogo je lakše vratiti im se. Istu stvar sam uradio sa mojom prvom knjigom Nesvrstani gdje sam za vremenski period od 10 godina skupio intervjue koje sam uradio za pomenuti sajt. Tako skupljene u knjizi mogu pročitati kad hoću, ovako okačene na sajtu, ko zna da li ću im se ikada vratiti. I to je čar knjige, diska, oni su tu uvijek, dok ono što je online traje samo kratak period. Kada pričamo o fanzinaštvu naravno veliki podsticaj daje Out of the darkness koji radi već 10 godina i pokazuje da ima dosta ljudi koji i dalje žele fizičke kopije nečijeg truda, tako da mislim da fanzinaštvo može da se prenese na izdavaštvo tj. da svaki trud treba da se manifestuje bio to album, tekst ili video na kraju. Vidim da sve više autora teži da iza sebe ostavi fizički trag. Naravno kombinacija online i stvarnog svijeta mora da postoji. Prosto smo osvijestili da ovo o čemu pišemo moramo i štampati, za sad u skromnom tiražu.
Kakve su reakcije čitalaca, da li je interesovanje opravdalo vaša očekivanja ili ih je možda i nadmašilo? Koliko ste vi zadovoljni?
Sve što se tiče muzike u globalu, a dolazi iz Crne Gore, za region je egzotika. Još ako dolazi iz undergrounda ili alternative to je egzotika na kvadrat, zato su reakcije uvijek pozitivne. Naravno, ljudi koji nas znaju, kroz naše bendove (Punkreas, Mučin, ranije GNAR) i sajt Mulj znaju da se negdje i ovo od nas može očekivati. Tiraž je mali, ali smo uspjeli poslati nekoliko primjeraka po regionu čisto da ljudi koji su zaista u priči imaju i ovo u svojoj kolekciji. Meni je super stvar kad vidim koliko se ljudi oduševe ovdje kada im damo primjerak. Tek tada vidim koliko smo se zapravo otuđili kao bića od realnog svijeta jer je zapravo sav protok informacija koji mi imamo preko telefona i kompjutera. I dosta njih, a i mi kada smo uzeli fanzin u ruke smo imali taj wow momenat, kao djeca kada dobiju poklon. I zapravo to je nastavak odgovora na prošlo pitanje, taj wow momenat je ono što danas opravdava odluku ljudi da svoj izraz materijalizuju.
E da, možemo li otkriti i „tajnu“ iza izmena SMD?
Nema nekog određenog značenja, svako može dati svoje neko ime na ponuđeni akronim. Evo i nekih ponuda: Street madness disorder, Screaming mean death, Sonic mind destruction, Suck my dick, Smash my dreams, siguran sam da se može naći još dosta predloga /smeh/.
Kakav je bio osećaj po prvi put držati svoj fanzin u rukama?
Da se nadovežem na raniji odgovor, bio je zaista wow momenat, i sami smo bili iznenađeni kada smo ištampali nešto što se kuvalo u kompu toliko dugo. Potpuno je druga dimenzija. Taj sam momenat imao i sa svojom knjigom, ali ono što dodatno čovjeka iznenadi jeste koliko dizajn dođe do izražaja, a za to je zaslužan Dragan Lučić Lujo upravo sa sajta Mulj. Tek kada smo uzeli u ruke fanzin vidjeli smo bogatstvo dizajna kao i naslovnice koju je uradio Vele iz benda MKZP. Tako da je zaista bilo uzbudljivo, i često ga usput uzmem da ga pročitam po stoti put.
Kakva je saradnja sa ostalim fanzinašima i kako vam se čini stanje na našim eks Ju prostorima po pitanju fanzina, koliko ih pratite i koje bi preporučili?
Pa osim pomenutog OOTD za koji piše većina regiona i ljudi koji su uključeni u punk, hc i metal, znam da je Vasa sa svojim Oprem dobro uradio bezbroj brojeva. Osim toga ne pratim puno fanzinašku scenu. Zbog informacija i truda da ispratim sve na regionalnoj sceni uglavnom pratim sajtove i blogove. Saradnje prije svega ima preko bendova i ljudi koji su uključeni u scenu na ovaj ili onaj način, dosta je njih radilo i fanzine ranije. Ali sad da sam sa nekim povezan isključivo zbog fanzina, nisam. Ipak koliko god se činilo da je malo ljudi, velika je to kreativna snaga koja čini punk, hc i metal zajednicu regiona.
Voleo bih da se u ovom razgovoru na trenutak dotaknemo i vaših drugih aktivnosti pa se vraćamo fanzinu. Aktivni ste u bendovima Mučin, Punkreas, MKZP, podkast Premotavanje, pišete i za Mulj. Voleo bih da malo prokomentarišete i ove druge aspekte vašeg baveljenja scenom ali i da nam malo približite dešavanja na CG sceni. Čini se da se poslednjih godina stvari malo pomeraju ka napred, da je naišao neki novi talas bendova i aktivnosti generalno.
Pa osim pomenutog Punkreasa koji je aktivan 22 godine, i sa kojim snimamo novi EP, ovi bendovi su novijeg datuma. Mučin smo oformili Nemanja i ja i izdali uz fanzin prvi EP selftitled kao fizičko cd izdanje tako da je to bio jedan promo paket. MKZP je nakon fizičkog izdanja, tj. albuma spreman za novi materijal. Sporadično pojavi se mladi bend, snimi nešto, desi se neki novi bend od ljudi koji su ranije svirali, ali to sve kratko traje. Fali kontinuitet, što je velika mana crnogorske muzike. Mulj se pozicionirao u regionu kao muzičko glasilo i nas par se trudi da isprati sve što možemo. Region je veliki zalogaj a Mulj nije usko vezan za neki žanr već pokriva rokenrol kao popkulturni fenomen i onda to često bude nevjerovatan zadatak, što i vi znate, ali eto opstaje, i dalje je volonterski, neprofitabilan, a daje prije svega Crnoj Gori mnogo. Moj podkast Premotavanje emituje se svake subote na RTV Podgorica, tj. na radiju i svakog vikenda radim po jedan intervju sa mnogim akterima ex yu rock scene svih žanrova i pravaca. Jedan veliki plus da javni emiter u svojoj shemi ima takvu emisiju, to je gotovo presedan, ali ide i to. Kada sam radio presjek muzičke 2024. godine u okviru Premotavanja, bio je nevjerovatan broj novih izdanja crnogorske scene, od trip hopa, hip hopa, rokenrola, panka, blek metala, ali tih ljudi nema live. Ne pruža im se prilika i žive u pravom undergroundu, ali situacija se mijenja sa nekim novim prostorima i organizacijama, i mislim da će Podgorica prije svega, u narednim godinama postati jedna ustaljena alt scena.
Iz dosadašnjeg iskustva, šta vašem fanzinu nedostaje?
Pošto je rađen za vrijeme korone, najveći dio prosto je tada napravljen pravac u kojem se išlo, ima tu dozu „starosti“, međutim to je ujedno i draž pročitati kakva je tada atmosfera bila bar što se tiče muzike i to je već važan trag. Nedostaje veći broj strana, za nijansu, još par ljudi koji bi potpisali tekstove i definitivno veći tiraž, a to je uslovljeno finansijama. Dosadašnjih 50 je bilo dovoljno za promo varijante, kao i za to da je otprilike prvi broj testni primjerak. Jer da smo morali samo poslati kopije bendovima koje smo intervjuisali otišao bi tiraž. Ipak okačili smo ga i online tako da ko želi primjerak može i sam da ga ponese na štampu, što da ne?
Možda je rano da vas pitam ali, da li ste već razmišljali o 2. broju i smeru u kome bi fanzin mogao da se razvija (nove rubrike,...)?
Definitivno će biti i drugi broj, ali bez pritiska kada. Skupljaćemo materijal, praviti selekciju, ideja ima dosta i za rubrike i za možda nešto netipično poput cringe albuma koje pankeri slušaju krišom /smeh/ Sve opet zavisi od finansija i debljine, jer ne bismo se zanosili da to vremenom postaje knjižurina već čisto neki glas odavde sa presjekom scene i stvari koje volimo da slušamo i gledamo.
Na kraju možete poručiti nekim ljudima, koji se možda razmišljaju da pokrenu svoje glasilo, zašto bi to trebalo da urade? U iščekivanju drugog broja ja vas pozdravljam...
Uh, jako bih volio da neki ljudi pokrenu fanzine jer su im prije svega sajtovi odlični. Recimo znam da bi ekipa iz BTS koja svakako radi odlične stvari u Smederevu izdali sjajan materijal, i ako se oglašavaju preko sajta i podkasta, ali eto oni mi prvi padaju na pamet, i svakako i ovim putem pozivan da svako ko može podrži njihovu akciju za nabavku opreme (info mogu naći na njihovim stranicama...Mislim da će prije svega fanzini sve više dobijati na značaju, tako da preporučujem da ko se premišlja odmah prione na štampanje. Ovim putem se zahvaljujem na sjajnim pitanjima i interesovanju za naš rad!
Hvala i tebi Đorđije
sa Đorđijem razgovarao Nenad