Nenad Petrović (Knjigovanje i Poetum): Ulaganje u kulturu, nauku i umetnost je investicija u budućnost | INTERVJU
Helly Cherry
Već godinama je kultura na marginama društva i čini se da se sve više udaljava od glavnih tokova i svakodnevnice. Čak i mejnstrim. Udaljava se ne svojom voljom jer se zapravo sasvim svesno proteruje na pomenute margine. I ne, nije to slučaj samo sa našim prostorima, u pitanju je globalni fenomen. To je dovelo do toga da više gotovo i da nema razlike između mejnstrim i andergraund kulture. Neko će možda reći da je mejnstrim kultura ono što možemo gledati na mejnstrim medijima. Ali ono što se servira putem kabla i etra najčešće se ne bi moglo nazvati kulturom. Naravno, čast izuzecima.
Ipak, nećemo mračiti jer čak i u ovakvim društvenim okolnostima postoje oaze koje neguju prave vrednosti, mesta gde nije zaboravljeno ono lepo i plemenito. Mnogi koje „pristojnost tera u andergraund“ su svoje utočište pronašli na internetu a danas govorimo o dva takva, sajtovima Knjigovanje i Poetum. Prvi je posvećen kulturi dok je drugi više okrenut poeziji (mada sve više i prozi). Razgovaram sa urednikom ova dva glasila, Nenadom Petrovićem. Da, biće ovo razgovor dva urednika i dva Nenada, ko bi rek'o. /smeh/
Prvo pitanje se logično nameće - kada, kako i zašto se kod tebe javlja potreba za pokretanjem Knjigovanja i Poetuma?
Ja sam pretprošle godine, pre godinu i po, bukvalno vežbajući da pravim sajtove (jer od sajtova i digitalnog marketinga primarno i zarađujem za život) napravio Poetum. Razmišljao sam: ako već pravim sajt, da to bude nešto što me zanima, da bi imalo smisla da bih se time bavio voljno, a ne eto gotov sajt i ćao ne pipam ga više. I pošto volim poeziju, i imam svoje objavljene knjige, i zastupljen sam tu i tamo po portalima, sajtovima koji se bave tom poetskom tematikom, ja odliučim, jer mi je to lepa priča, da napravim blog posvećen poeziji. Tako da mogu i da kažem da sam imao potrebu da napravim neki sajt, pa se onda cela vrednsot oko toga razvila kroz ono šta Poetum nosi sa sobom.
A Knijigovanje sam letos napravio, jer vidim da ljudi sve manje pričaju o umetnosti, kulturi, književnosti, sve manje o koncertima, filmovima... samo pare, besmislice, treš, kič i šund ili tračarenje uz kafu. Sa Knjigovanjem mi je namera bila strateškija, da kad već imam neku bazu sa Poetumom, razvijem dodatno priču oko kulture, knjiga, književnosti. Da ljudi čitaju i pišu o knjigama, o muzici, bendovima, albumima, pozorišnim predstavama, filmovima… Da kroz Knjigovanje dam sopstveni, pa makar i minilmalni, lokalni doprinos kulturi. I da se tamo priča kao što ja pričam sa mojim pirjateljima kad se sretnemo, jer su Poetum i Knjigovanje plasiranje mojih vrednosti u javnost (i plasiranje vrednosti autora iz naše redakcije).
Kako su se ova dva sajta razvijala vremenom? Koliko su se menjali koncept, sadržaj, rubrike?
Na Poetum sam osim pesama, krenuo ubrzo posle pokretanja, i priče autora da objavljujem, a takođe i intervjue, da bi se pisci celovitije predstavili svojim čitaocima. A onda sam u komunikaciji sa autorima shvatio da neki hoće da im se pesme ili priče ne samo na blog/sajtu objave, nego žele knjigu da objave, pa već neko vreme Poetum ima izdavačku delatnost. I to je Poetum trenutno: pesme, priče, intervjui i objavljivanje knjiga.
A Knjigovanje je krenulo kao internet mesto posvećeno recenzijama knjiga. Onda sam uvideo širi potencijal, a bogami i potrebe društva za kulturom, pa sam osmislio druge rubrike: o filmovima, muzici, pozorišnim predstavama, kolumne... Ima i rubrika za kupovinu majice sa natpisom Poetum ili Knjigovanje, za one koji žele da nas podrže kupovinom majice, a sredstva preusmerimo za razvijanje Poetuma i Knjigovanja. Knjigovanje je sada je „internet magazin“ za kulturu, prevashodno književnost. Da ljudi imaju nešto pametno i korisno da čitaju, i lepo i smisleno provedu vreme na internetu.
Koliko ljudi je uključeno u radu na sajtovima i na koji način je organizovana redakcija?
Poetum radimo Sanja Radulović i ja, a Knjigovanje nas ima lep, poveći broj, preko 10 ljudi koji povremeno šalju svoje radove i time omogućuju da Knjigovanje kao internet utočošte za kulturu – živi.
Za Poetum se Sanji i meni javljaju ljudi koji bi voleli da se njihove pesme ili priče, nađu na blog/sajtu, a neke koje smo mi zapazili, mi i kontaktiramo, i pošalju nam, pa objavimo na sajt. Ima i par njih koji su nas odbili, ne znam iz kog razloga. Imamo 14 pitanja koja šaljemo autorima kroz čije se odgovore predstave čitaocima.
Knjigovanje, otprilike ima stalan broj ljudi koji povremeno pišu i šalju. I sve su jako kvalitetni autori. Bez njih Knjigovanje ne bi postojalo. I svi mi iz redakcje se kroz Knjigovanje obraćamo internet javnosti. Knjigovanje je podeljeno po oblastimam pa tako često jedan autor pokriva jednu oblast: recimo film, ali to ga ne sprečava i ne ograničava da piše npr o nekoj knjizi.
Koliko vremena vam oduzima sajt svakog dana?
Auh, to je jako varijabilno, jer neki dan sam skoro ceo dan uz Poetum i Knjigovanje, dok mi oči dozvoljajavu da piljim u monitor i dok nemam ništa drugo od obaveza u tom danu, a sledeća npr dva dana ne sednem za lap top da se bavim njima. Ali uvek volim makar po malo da se bavim njima i da ih čitam, optimizujem, uređujem i sređujem.
Kakvi su komentari čitalaca?
Do sada sve je dobro. Hvale nas i podržavaju ljudi. Vide značaj, lepotu i smisao postojanja naših blog/sajtova. Neki nam se i zahvaljuju što postoje Knjigovanje i Poetum. Sve u svemu do nas dopiru samo lepi komentari i to nam daje dodatan razlog da nastavimo ovako. Baš bude prijatno kad čujemo lepe reči.
Gde je po tebi kultura danas?
Pa otprilike tamo gde smo i mi. Koliko i kako se bavimo njome, toliko nam ona jednako vraća ili ne vraća kroz sublimirane pojave u društvenim vrednostima i tendencijama. Ne možemo da očekujemo da na ulicama bude čisto i da ti komšija iz zgrade iz uljudnosti i poštovanja kaže dobar dan, a da nema u javnom diskursu po televizijama i novinama dovoljno i srazmerno sadržaja koji promoviše ljudsko, kulturmo i civilizovano življenje.
Kako ocenjuješ stanje da domaćoj poetskoj sceni?
Svašta ima, što je dobro. Jer se kvalitet najčešće filtrira iz kvantiteta, kroz vreme. Dobro je da ljudi pišu i da se time bave. To su karakteristke civilizacije. Pisanjem promišljamo o sebi, svetu i svom postojanju. Čini mi se da ima jednak broj pisaca i čitača poezije. To ukazuje da je sve u malom i zatvorenijem krugu ljudi. Treba još čitalaca van tog kruga. Okej je sa piscima. Sa brojem pisaca. A vanserijski kvalitet se ne sreće često. To se brusi godinama i probira. Treba više i različitijih čitalaca.
Hajmo malo o odnosu izdavača prema autorima. Domaći prozni autori imaju prilično poteškoća do dopru do mejnstrim izdavača. Pesnici tek. Šta misliš, zašto je tako?
Zato što su izdavaštvo i knjižarstvo primarno biznis, nije čista umetnost. I Izdavači su zato, vođeni profitom, primorani da objavljuju samo ili pretežno autore koje će moći da prodaju. Inače će da rade u minusu i vade dodatne pare iz svog džepa za rizične i nenaplative tiraže knjiga. Nažalost, tu je knjiga skoro pa samo proizvod izašao iz firme kojoj je izdavačka delatnost. Ali knjiga sa sobom nosi i treba da nosi i druge vrednosti koje nisu materijalne. Duhovne i društvene vrednosti. To se tiče nacije i tu država mora da ima interes. Ja taj odnos vidim da može da se razreši samo ako država uđe više sa svojim parama na tržište, da da poreske olakšice, poslovne i razvojne subvencije i stimulacije, veće javne otkupe knjiga za javne fondove knjiga, a na drugoj strani da narod i svi potencijalni čitaoci imaju veću kupovnu moć, jer onaj ko preživljava mesec, knjigu kupiti neće. Sve u svemu: da izdavači imaju bolju poziciju i više para, lakše bi se odlučili da nova imena objave, nego doveka da Andrića, Tolstoja i Dostojevskog da štampaju. Sve u svemu – odgovor na pitanje je pare.
Da li je rešenje upravo u malim izdavačkim inicijativama kakvu i sami praktikujete u okviru Poetuma? Reci nam i nešto više o tome kao o još jednom segmentu vašeg delovanja, šta možete ponuditi autorima?
Rešenje jeste u manjim izdavačima, ali nije poenta samo da su manji, nego da nisu vođeni prirmarno materijanim motivom. Kad budem hteo da samo od ovoga živim, i da budem vođen samo parama, objavim Dostojevskog i pre će se prodati nego naš pisac koji nema izgrađeno ime, i nijednu objavljenu knjigu. Poetum je u funkciji razvoja, promocije, afirmacije kulture, i podržavamo naročito nove, mlade, neafirmisane autore. Podržavamo tako što ih objavimo na našem blog/sajtu ili im objavimo knjigu, koja ide o trošku autora. Pričamo o knjizi, o pisanju. Damo smernice i naše viđenje, posavetujemo se ponekad sa autorima. Posle objavljivanja knjige, stavimo na naš blog/sajt Poetum da je u prodaji i da je knjiga objavljena. Uradimo za Knjigovanje intervju povodom izlaska knjige.
Koji su uslovi da bi neki od autora bio predstavljen na sajtovima koje uređuješ?
Nema nekih naročtih starosnih, polnih, tehničkih uslova ili ograničenja. Ali to napisano mora da ima elementarni smisao i kvalitet.
Kakav je odnos medija prema poeziji i kulturi generalno?
Pa otprike manje-više je tržišno-poslovni. Što je loše sa stanovišta društva i kulture, ali nije loše sa stanovišta medija, medija koji su vođeni primarno novcem. Mediji plasiraju zabavan sadržaj (serije, skandali, filmovi, rijalitiji) i sve ono šta je gledano u narodu, da bi tu mogli da naplate reklame u odnosu na gledanost. Kulture i poezije u medijima ima onoliko koliko je naplativa. A to je malo, nažalost, jer sa tako malo nema razvoja društva. To je samo pro-forme. Osim po medijima koji ne rade po principu profita. Nego imaju i društveno-odgovornu ulogu, nametnutu ili svojevoljnu. Ulaganje u kulturu, nauku i umetnost je investicija u budućnost. To moramo svi da znamo. Društvo se razvijati neće od serija i rijalitija, ali od knjiga hoće.
Kad smo već kod medija, koje sajtove slične Knjigovanju i Poetumu znaš i preporučio bi našim čitaocima?
Čupava keleraba, Glif, Sinhro, Pulse, Strane, Čovjek-časopis blog, SeeCult…
Kako vidiš budućnost Poetuma i Knjigovanja? Ne čemu biste mogli ili želeli da radite u narednom periodu?
Mogli bismo da radimo na široj prepoznatljivosti i dopiranju do većeg broja ljudi. Možda i više na izdavaštvu, jer kao što smo gore pominjali, teško je autorima da se prikažu novim čitaocima, ako nemaju izdavače. Poetum bi tu trebalo da se dodatno profilše. I dobro bi bilo da postajemo prepoznati i po nauci, ne samo lirskoj poeziji i belestristici. Upravo ovih dana treba da izađe moja nova, peta po redu knjiga, koja izlazi u okviru Poetuma, naslova „Neuroni u entropiji“, bavi se naučnim temama, pisanim govornim i lako-razumljiivm jezikom.
I na kraju, šta te i dalje gura da ove priče traju?
Guraju me volja i želja da radim lepe, korisne i smislene stvari od kojih dobrobiti možemo svi da imamo, mi pojednici i društvo.
Ipak, nećemo mračiti jer čak i u ovakvim društvenim okolnostima postoje oaze koje neguju prave vrednosti, mesta gde nije zaboravljeno ono lepo i plemenito. Mnogi koje „pristojnost tera u andergraund“ su svoje utočište pronašli na internetu a danas govorimo o dva takva, sajtovima Knjigovanje i Poetum. Prvi je posvećen kulturi dok je drugi više okrenut poeziji (mada sve više i prozi). Razgovaram sa urednikom ova dva glasila, Nenadom Petrovićem. Da, biće ovo razgovor dva urednika i dva Nenada, ko bi rek'o. /smeh/
Prvo pitanje se logično nameće - kada, kako i zašto se kod tebe javlja potreba za pokretanjem Knjigovanja i Poetuma?
Ja sam pretprošle godine, pre godinu i po, bukvalno vežbajući da pravim sajtove (jer od sajtova i digitalnog marketinga primarno i zarađujem za život) napravio Poetum. Razmišljao sam: ako već pravim sajt, da to bude nešto što me zanima, da bi imalo smisla da bih se time bavio voljno, a ne eto gotov sajt i ćao ne pipam ga više. I pošto volim poeziju, i imam svoje objavljene knjige, i zastupljen sam tu i tamo po portalima, sajtovima koji se bave tom poetskom tematikom, ja odliučim, jer mi je to lepa priča, da napravim blog posvećen poeziji. Tako da mogu i da kažem da sam imao potrebu da napravim neki sajt, pa se onda cela vrednsot oko toga razvila kroz ono šta Poetum nosi sa sobom.
A Knijigovanje sam letos napravio, jer vidim da ljudi sve manje pričaju o umetnosti, kulturi, književnosti, sve manje o koncertima, filmovima... samo pare, besmislice, treš, kič i šund ili tračarenje uz kafu. Sa Knjigovanjem mi je namera bila strateškija, da kad već imam neku bazu sa Poetumom, razvijem dodatno priču oko kulture, knjiga, književnosti. Da ljudi čitaju i pišu o knjigama, o muzici, bendovima, albumima, pozorišnim predstavama, filmovima… Da kroz Knjigovanje dam sopstveni, pa makar i minilmalni, lokalni doprinos kulturi. I da se tamo priča kao što ja pričam sa mojim pirjateljima kad se sretnemo, jer su Poetum i Knjigovanje plasiranje mojih vrednosti u javnost (i plasiranje vrednosti autora iz naše redakcije).
Kako su se ova dva sajta razvijala vremenom? Koliko su se menjali koncept, sadržaj, rubrike?
Na Poetum sam osim pesama, krenuo ubrzo posle pokretanja, i priče autora da objavljujem, a takođe i intervjue, da bi se pisci celovitije predstavili svojim čitaocima. A onda sam u komunikaciji sa autorima shvatio da neki hoće da im se pesme ili priče ne samo na blog/sajtu objave, nego žele knjigu da objave, pa već neko vreme Poetum ima izdavačku delatnost. I to je Poetum trenutno: pesme, priče, intervjui i objavljivanje knjiga.
A Knjigovanje je krenulo kao internet mesto posvećeno recenzijama knjiga. Onda sam uvideo širi potencijal, a bogami i potrebe društva za kulturom, pa sam osmislio druge rubrike: o filmovima, muzici, pozorišnim predstavama, kolumne... Ima i rubrika za kupovinu majice sa natpisom Poetum ili Knjigovanje, za one koji žele da nas podrže kupovinom majice, a sredstva preusmerimo za razvijanje Poetuma i Knjigovanja. Knjigovanje je sada je „internet magazin“ za kulturu, prevashodno književnost. Da ljudi imaju nešto pametno i korisno da čitaju, i lepo i smisleno provedu vreme na internetu.
Koliko ljudi je uključeno u radu na sajtovima i na koji način je organizovana redakcija?
Poetum radimo Sanja Radulović i ja, a Knjigovanje nas ima lep, poveći broj, preko 10 ljudi koji povremeno šalju svoje radove i time omogućuju da Knjigovanje kao internet utočošte za kulturu – živi.
Za Poetum se Sanji i meni javljaju ljudi koji bi voleli da se njihove pesme ili priče, nađu na blog/sajtu, a neke koje smo mi zapazili, mi i kontaktiramo, i pošalju nam, pa objavimo na sajt. Ima i par njih koji su nas odbili, ne znam iz kog razloga. Imamo 14 pitanja koja šaljemo autorima kroz čije se odgovore predstave čitaocima.
Knjigovanje, otprilike ima stalan broj ljudi koji povremeno pišu i šalju. I sve su jako kvalitetni autori. Bez njih Knjigovanje ne bi postojalo. I svi mi iz redakcje se kroz Knjigovanje obraćamo internet javnosti. Knjigovanje je podeljeno po oblastimam pa tako često jedan autor pokriva jednu oblast: recimo film, ali to ga ne sprečava i ne ograničava da piše npr o nekoj knjizi.
Koliko vremena vam oduzima sajt svakog dana?
Auh, to je jako varijabilno, jer neki dan sam skoro ceo dan uz Poetum i Knjigovanje, dok mi oči dozvoljajavu da piljim u monitor i dok nemam ništa drugo od obaveza u tom danu, a sledeća npr dva dana ne sednem za lap top da se bavim njima. Ali uvek volim makar po malo da se bavim njima i da ih čitam, optimizujem, uređujem i sređujem.
Kakvi su komentari čitalaca?
Do sada sve je dobro. Hvale nas i podržavaju ljudi. Vide značaj, lepotu i smisao postojanja naših blog/sajtova. Neki nam se i zahvaljuju što postoje Knjigovanje i Poetum. Sve u svemu do nas dopiru samo lepi komentari i to nam daje dodatan razlog da nastavimo ovako. Baš bude prijatno kad čujemo lepe reči.
Gde je po tebi kultura danas?
Pa otprilike tamo gde smo i mi. Koliko i kako se bavimo njome, toliko nam ona jednako vraća ili ne vraća kroz sublimirane pojave u društvenim vrednostima i tendencijama. Ne možemo da očekujemo da na ulicama bude čisto i da ti komšija iz zgrade iz uljudnosti i poštovanja kaže dobar dan, a da nema u javnom diskursu po televizijama i novinama dovoljno i srazmerno sadržaja koji promoviše ljudsko, kulturmo i civilizovano življenje.
Kako ocenjuješ stanje da domaćoj poetskoj sceni?
Svašta ima, što je dobro. Jer se kvalitet najčešće filtrira iz kvantiteta, kroz vreme. Dobro je da ljudi pišu i da se time bave. To su karakteristke civilizacije. Pisanjem promišljamo o sebi, svetu i svom postojanju. Čini mi se da ima jednak broj pisaca i čitača poezije. To ukazuje da je sve u malom i zatvorenijem krugu ljudi. Treba još čitalaca van tog kruga. Okej je sa piscima. Sa brojem pisaca. A vanserijski kvalitet se ne sreće često. To se brusi godinama i probira. Treba više i različitijih čitalaca.
Hajmo malo o odnosu izdavača prema autorima. Domaći prozni autori imaju prilično poteškoća do dopru do mejnstrim izdavača. Pesnici tek. Šta misliš, zašto je tako?
Zato što su izdavaštvo i knjižarstvo primarno biznis, nije čista umetnost. I Izdavači su zato, vođeni profitom, primorani da objavljuju samo ili pretežno autore koje će moći da prodaju. Inače će da rade u minusu i vade dodatne pare iz svog džepa za rizične i nenaplative tiraže knjiga. Nažalost, tu je knjiga skoro pa samo proizvod izašao iz firme kojoj je izdavačka delatnost. Ali knjiga sa sobom nosi i treba da nosi i druge vrednosti koje nisu materijalne. Duhovne i društvene vrednosti. To se tiče nacije i tu država mora da ima interes. Ja taj odnos vidim da može da se razreši samo ako država uđe više sa svojim parama na tržište, da da poreske olakšice, poslovne i razvojne subvencije i stimulacije, veće javne otkupe knjiga za javne fondove knjiga, a na drugoj strani da narod i svi potencijalni čitaoci imaju veću kupovnu moć, jer onaj ko preživljava mesec, knjigu kupiti neće. Sve u svemu: da izdavači imaju bolju poziciju i više para, lakše bi se odlučili da nova imena objave, nego doveka da Andrića, Tolstoja i Dostojevskog da štampaju. Sve u svemu – odgovor na pitanje je pare.
Da li je rešenje upravo u malim izdavačkim inicijativama kakvu i sami praktikujete u okviru Poetuma? Reci nam i nešto više o tome kao o još jednom segmentu vašeg delovanja, šta možete ponuditi autorima?
Rešenje jeste u manjim izdavačima, ali nije poenta samo da su manji, nego da nisu vođeni prirmarno materijanim motivom. Kad budem hteo da samo od ovoga živim, i da budem vođen samo parama, objavim Dostojevskog i pre će se prodati nego naš pisac koji nema izgrađeno ime, i nijednu objavljenu knjigu. Poetum je u funkciji razvoja, promocije, afirmacije kulture, i podržavamo naročito nove, mlade, neafirmisane autore. Podržavamo tako što ih objavimo na našem blog/sajtu ili im objavimo knjigu, koja ide o trošku autora. Pričamo o knjizi, o pisanju. Damo smernice i naše viđenje, posavetujemo se ponekad sa autorima. Posle objavljivanja knjige, stavimo na naš blog/sajt Poetum da je u prodaji i da je knjiga objavljena. Uradimo za Knjigovanje intervju povodom izlaska knjige.
Koji su uslovi da bi neki od autora bio predstavljen na sajtovima koje uređuješ?
Nema nekih naročtih starosnih, polnih, tehničkih uslova ili ograničenja. Ali to napisano mora da ima elementarni smisao i kvalitet.
Kakav je odnos medija prema poeziji i kulturi generalno?
Pa otprike manje-više je tržišno-poslovni. Što je loše sa stanovišta društva i kulture, ali nije loše sa stanovišta medija, medija koji su vođeni primarno novcem. Mediji plasiraju zabavan sadržaj (serije, skandali, filmovi, rijalitiji) i sve ono šta je gledano u narodu, da bi tu mogli da naplate reklame u odnosu na gledanost. Kulture i poezije u medijima ima onoliko koliko je naplativa. A to je malo, nažalost, jer sa tako malo nema razvoja društva. To je samo pro-forme. Osim po medijima koji ne rade po principu profita. Nego imaju i društveno-odgovornu ulogu, nametnutu ili svojevoljnu. Ulaganje u kulturu, nauku i umetnost je investicija u budućnost. To moramo svi da znamo. Društvo se razvijati neće od serija i rijalitija, ali od knjiga hoće.
Kad smo već kod medija, koje sajtove slične Knjigovanju i Poetumu znaš i preporučio bi našim čitaocima?
Čupava keleraba, Glif, Sinhro, Pulse, Strane, Čovjek-časopis blog, SeeCult…
Kako vidiš budućnost Poetuma i Knjigovanja? Ne čemu biste mogli ili želeli da radite u narednom periodu?
Mogli bismo da radimo na široj prepoznatljivosti i dopiranju do većeg broja ljudi. Možda i više na izdavaštvu, jer kao što smo gore pominjali, teško je autorima da se prikažu novim čitaocima, ako nemaju izdavače. Poetum bi tu trebalo da se dodatno profilše. I dobro bi bilo da postajemo prepoznati i po nauci, ne samo lirskoj poeziji i belestristici. Upravo ovih dana treba da izađe moja nova, peta po redu knjiga, koja izlazi u okviru Poetuma, naslova „Neuroni u entropiji“, bavi se naučnim temama, pisanim govornim i lako-razumljiivm jezikom.
I na kraju, šta te i dalje gura da ove priče traju?
Guraju me volja i želja da radim lepe, korisne i smislene stvari od kojih dobrobiti možemo svi da imamo, mi pojednici i društvo.