Negde na zalasku prošle (2024) godine pojavio se novi, drugi, po redu broj fanzina, simpatičnog naziva, Heavy metal entertainment. Čitaoci koji nisu upućeni u materiju možda će pomisliti da je u pitanju fanzin koji se bavi hevi metal tematikom, međutim u pitanju je, skoro pa, čistokrvni hardcore punk uradak. No, hajde da krenemo redom. 

Autor fanzina je Vladimir Bakić, veteran beogradske hardcorepunk scene, nekada pevač u bendu Hands in Ashes, multimedijalni umetnik i urednik ne samo ovog štiva, već i nekoliko dokumentaraca o beogradskoj hardcorepunk sceni, kao i administrator Youtube kanala na kojem možete pronaći brdo kvalitetnog sadržaja. Pošto kao veliki entuzijasta i ljubitelj fanzina, pored ostalog je glavni „krivac“ za digitalizaciju nekoliko stotina fanzina iz bivše Jugoslavije koje možete čitati na FB stranici „Fanzini 80-ih“, Bakić je odlučio da pokrene svoj, čiji broj dva upravo recenziramo. 

Po ugledu na Yu fanzine, poput „Boljeg života“ i „Vrnitev otpisanih“, i Heavy metal entertainment je urađen u klasičnom pankerskom maniru. Nije baš 100% cut & paste, ali je vrlo čitljiv, pregledan i uredan. Kada je sadržaj u pitanju, autor je (opet) vođen (ne)pisanim fanzinaškim pravilom – red intervjua, red kolumni, red art-a i na kraju gig raporti i recenzije. Ovo ne mora nužno biti loše, naprotiv. U ovom slučaju je pohvalno iz nekoliko razloga, em je fanzin bogatiji sadržajem, em neki novi klinci mogu da se upoznaju sa osnovama fanzinaštva, dok mi stariji možemo da se podsetimo kako je to bilo „back in the days“. Bendovi koji su intervjuisani su sledeći: Nothing sacred, Nula, Blue elephants and seven snakes, Krah, Pasmaters, Jenner, Vox Populi, Channel 3. Jako zanimljiv odabir bendova. Za mene je najveće iznenađenje bilo saznanje da u bendu Blue elephants and seven snakes svira Lima iz Osmog putnika II (priznajem da nisam znao!). 

Dalje, kao što je rečeno, nalaze se kolmne, art segment, kao i gig raporti + recenzije. Međutim, ono što se meni lično dopalo je podsećanje na bend Tutto Colori kao i mali foto kolaž beogradskih bendova iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka (Arhivska zabava, Solunski front, Dead ideas, itd). Vrlo korisno za scenske istraživače, poput mene. Bez obzira što je fanzin obimom nevelik (40 stranica A5 formata) sadržajem je nadomešten ovaj „propust“ i svakako da zavređuje vašu pažnju bez obzira da li ste scenski veteran/ka željan/na podsećanja na slavne dane ili pripadnici mlađanih naraštaja koji tek otkrivaju svet fanzina. Javite se Vladimiru i obavezno naručite vaš primerak!


Vojkan Trifunović