„Aaaa, evo i nas, najzad smo stigli mada je potrajalo...“ 

Ovako počinje jedna od avantura Duška Dugouška i Patka Dače (X-eri i milenijalci odrastali na crtanim filmovima će se svakako setiti). A tako nekako bi mogao da počne i ovaj naš kolektivni osvrt na diskografsku godinu za nama. Prošlo je par godina od kada smo se organizovali da priredimo ovako nešto u ovom obimu. Više je razloga. Jedan od njih - činjenica da su u međuvremenu ovakve liste postale redovna pojava na sličnim sajtovima (što svakako pozdravljamo) pa nije bilo ni potrebe za još jednom u nizu. Po malo i svakodnevne obaveze, jer neke druge stvari postaju prioritet.

Ipak, „plamen je i dalje goreo“ jer bi pojedini članovi redakcije i pored izostanka kolektivnog, osetili želju da daju neki svoj lični osvrt i daju par preporuka. Te individualne liste su imale svoj značaj jer su bile domaće, strane, kombinovane, tematske a bile su i te kako relevantne (u šta se lako možete uveriti ako zavirite u arhivu). One su i sada tu (pročitajte Nemčinu i Zoranovu listu stranih izdanja iz 2024.), što samo govori koliko su nam neki interno postavljeni okviri ipak bili mali i da smo mogli možda „terati“ još.

Na ovoj listi je 42 izdanja. Zašto baš 42 a ne neki „okrugao“ broj? Priznajemo, „okrugao“ broj je i bio inicijalni cilj ali, bilo je situacija ili da izbacimo ili dodajemo nešto na listu samo da bi smo ga „zaokružili“ i,... odjednom nam je sinulo - „42“ je krajnji odgovor na pitanje suštine života, Svemira i svega ostalog. I sve je od jednom dobilo smisao.

Šta ovu listu izdvaja od drugih ili zašto bi je trebalo ispratiti?

Pravljenje ovakvih listi nosi sa sobom „rizik“ od ponavljanja tj preklapanja sa listama srodih sajtova (biće ih i ovom prilikom, verovatno). To samo po sebi nije ništa loše jer samo potvrđuje kvalitet tih izdanja. Ono što je mene uvek radovalo kada smo spremali naše liste je to što smo, potpuno nesvesno, uspevali da čitaocima predložimo izdanja koja su iz nekog razloga možda prošla „ispod radara“ naših kolega ali i javnosti. To nikako ne znači da smo bolji od drugih. Više volim da naše i liste naših kolega posmatram kao komplementarne koje sve zajedno daju jednu prilično dobru sliku regionalnih izdanja. Pa zato, hajde da još jednom zajedno pogledamo „šta smo to imali“ u godini za nama i, da li smo možda nešto propustili... Svoje favorite svakako ostavite u kometarima ili javite na mejl.

Neven - U svakom srcu gore svetla

Beogradski hardkor poslednjih godina potresaju pozitivne vibracije, a jedan od epicentara tih dražesnih soničnih seizmičkih talasa je bend Neven. Njihovom pojavom okoštala „scena“, puna bumerskih i džen-eks zakerala, oportunista i negativaca, dobila je jednu mladalačku, potentnu injekciju energije, strasti i entuzijazma. Seme su posejali demo snimkom iz 2022, da bi dve godine kasnije plodove ubirali albumom U svakom srcu gore svetla, nesebično udeljenim na uživanje čitavoj zajednici. Reč je o jakom, metaliziranom hardkoru sa jasnom, nedvosmislenom socijalnom, ali i religijskom (Hare Krišna) porukom. Na izdanju se nalazi sedam pesama, među njima i Ostajem pozitivan i Novo telo-stari duh, čiji spotovi u zbiru trenutno broje više od 120.000 pregleda. Moji izbor su i Nisam sam, Male stvari i Da dam šta znam, sa mega carskim stihovima – „bolje naivan nego manjak poverenja; kada počnemo od sebe, kreće da ceo svet se menja“. Ekipa sa albuma se prepolovila, ali osnivači grupe, pevač Miloš i gitarista Relja, potpomognuti novim članovima, rokaju dalje i spremaju još luđi materijal. Čuće se!

Zagušljivi dim – Durchfall der Lebensmaschine

Ovaj trio iz Čakovca nastavlja da istražuje zvučne teritorije psihodelije, stoner roka, post-roka, kraut roka, prog roka, elektronike i čega sve ne; dakle široka muzička polja koja ostavljaju uvek mnogo prostora za eksperimentisanje i neograničenu slobodu pred kojom odrednice ne stoje čvrsto i doživljavaju metamorfoze iz albuma u album; a već su dogurali do svog četvrtog.

Nejač – Tegoba (EP)

Beogradski bend НЕЈАЧ je, odgovorno tvrdim, nešto najuzbudljivije što se pojavilo 2024. na domaćoj sceni. Iako za sebe kažu da su pop-rock bend oni su vrlo uspešan amalgam djenta, proga i post-hardcore izraza. Članovi benda prenose neka iskustva iz ranijih, mahom nu metal grupa, ali ovo je veoma moderna varijanta na momente agresivnog, ali i veoma pitkog zvuka. EP “ Tegoba” je sjajan i izazovan od prve do zadnje sekunde od 18 ipo minuta koliko traje. Posle njega su tokom godine izdali još dva singla “Sami” (vrlo fenomenalan, nešto najbolje što su do sada izbacili) i “Nema nazad (ipak ima, jer je blagi korak nazad) ali naslućujem čudovišan potencijal u ovom bendu. Samo napred, momci!

KPAX! - Bolesno društvo

Kada se doda žestine modernijem post-punk zvuku uz razoružavajuće, a opet osećajne tekstove, dobijete odgovor ekipe koja levitira u nekoliko bendova sličnog šmeka, uzduž beogradskih ulica i prigradskih naselja. Koncertno aktivni, KPAX! na drugom albumu u karijeri isporučuju frekvencije koje su na britkoj sablji melanholije, ali uz dovoljno samospoznaje, time docrtavajući liniju novih bendova koji se oslanjaju na odnos sirovog i mračnog, ali bezobrazno melodičnog zvuka, uz koji čak može i da se pleše - ukoliko neko želi. Iskustvo ekipe koja se oslanja na sXe i youth crew zvuk, dovoljno govori o energiji njihovih epopeja i u kojoj meri smo (na žalost ili ne) bolesno društvo, mi sami i ljudi oko nas.

Čao Portorož – Design

Dva puta sam ih gledao uživo – na domaćem im terenu, u Ljubljani, na 30. rođendanu legendarnog skvota Metelkova, septembra 2023. i istog meseca, godinu dana kasnije, u Beogradu na skejterskom Samitu nesvrstanih, pod Brankovim mostom. I oba puta su pokidali. Jedna pesma mi je posebno ostala u sećanju sa beogradskog nastupa – Slovenec. Kad eto nje par meseci kasnije u obliku spota, najavljuje album Design. Objavili su ga za slovenačku indi izdavačku kuću Kapa records, početkom decembra 2024. Inače bend postoji više od 15 godina i sviraju neki miks alternativnog/indi roka i post-panka, začinjenog elektronikom, sintisajzerima, psihodelijom. Ima svega, pa i jasnog, neskrivenog uticaja jugoslovenskih njuvejv bendova. U tom smislu izdvajam numeru koja otvara izdanje TU TU TU TU TU TU TU, goreponutu Slovenec, snenu Zorane i živahnu Boys & Boys. Čao Portorož.

Oathbringer – Tales of Valor

Kragujevac nam donosi čuvare tradicionalnih vrednosti klasičnog hevi metal zvuka, protkanog power i epic elementima, ali i speed i thrash uplivima. Sastav se vrlo sugestivno nameće kao jedan od vodećih sastava takvog profila u regionu i pritom je vrlo komunikativan i sa mlađim generacijama, te uspešno prevazilazi generacijske i žanrovske barijere kako svojim kvalitetom tako i iskrenim pristupom.

Tethyal - Sloboda

Šest pesama i predah od pola minuta u vidu minijature “Muk” ne traje ni pola sata pa je dugme “repeat” tako izvestan izbor. Izvrstan gitarski rad plete svoju “catchy” mrežu sve vreme, a ritmovi udaraju tačno gde treba, malo u glavu, malo u stomak. Pankerski stav i metalska izvedba čine da su TETHYAL trenutno jedan od ubedljivo najzanimljivijih bendova u zemlji i regionu. Celu recenzija imate ovde.

Ajs Nigrutin - Ti si Ajs Nigrutin

Uvek teški andergraund, čak i kada tome nije mesto ni vreme. Voleli ga do imbecilnosti ili ga mrzeli (kao poslednji imbecil), gospodin Aksentijević uvek pogađa u liričku sredinu, čvrsto stojeći na obe noge koliko je visok. Čačka tamo gde najviše boli, bez obzira da li su mu to kolege, političari, običan čovek, smeje se u lice, ali bez osećaja superiornosti, taman toliko da te natera da se zamisliš – kako god mislili o profanosti i jednostavnosti tekstova, jer je istina na drugoj strani (buksne). Svi smo mi Ajs Nigrutin, i on je svako od nas, jer je, pa, jedan od nas preostalih normalnih ljudi koji misle svojom glavom. Čavu Ledenog za gradonačelnika Subotice, biće lješnjaka i čađi, ali i zdravog razuma.

Killing Yield - Volatile Future

Kako sam pustio ovaj album, tako me je deganžirao u tinejdžerske dane - i prijalo je. Brzi, bučni i energični hardkor pank, bez previše mrsomuđenja i tehnikalija, negde na raskršću Amerike i Skandinavije osamdesetih. Inače, Killing Yield dolazi iz Zagreba, čine ga četiri momka odranije poznata publici po muziciranju u drugim lokalnim pank sastavima. Volatile Future im je prvo izdanje i nosi 12 numera. Moram da primetim da se ozbiljno polaže na tekstove, temeljno napisane i na engleskom. Kritikuje se, između ostalog, kapitalizam, odnosno konzumerizam, Evropska unija i ljudska vrsta kao takva. Za uho su mi zapale pesme The Army of Consumers, Drug Crazed Freak Soldier, Merciless Horde i Violent Race, mada preporučujem objedinjeno slušanje, u cugu.

Worm Man – Jackal Unbound

Potpuno sumanuta i krajnje zarazna kombinacija modernizovanog synthwave zvuka sa black metal stilom pevanja, i generalno black metal estetikom, potpuno je sveža; a svojim upečatljivim nastupima uživo sa balaklavama na glavama i nepatvorenom energijom učiniće da ovaj duo iz Opova postane vaš miljenik. Debitanstski album usledio je nakon ništa manje zanimljivog EP izdanja pod nazivom „I Love It“.

Prognan – Sjene nad Balkanom

Za koliko bendova možeta da kažete da sviraju „holivudski black metal“? Faktički, PROGNAN i nije bend već one-man projekat Vukovarca Gorana Dragaša zvanog Kob, koji stoji iza svega, a to sve je maestralno. Muzika, tekstovi, aranžmani, izvedba... Sve je na svetskom nivou. „Sjene nad Balkanom“ su konceptualni album koji se odnosi na period i dešavanja na Balkanu između dva svetska rata. Kada kažem da je u rangu sa svim do sada „cinematic“ albumima IKADA i IGDE objavljenim onda zaista tako i mislim. Nema vam druge nego poslušati i preslušati „Sjene nad Balkanom“ i uveriti se u to.

Slugpit - Mentally Unengaged

Kada sam ugledao omot i naziv benda, nisam ni slutio da se iza istih nalazi ekipa iz Slovenije! Vrlo potentni grindcore sa ozbiljnim začinima sludge-a, old school hardcore-a, a bogami i black i death metala. Debi EP "Mentally Unengaged", ozbiljno isproduciran, bez ikakve zamerke, a opet – slušljivo, uhu koje voli ekstremne podžanrove, ali i onima koji se ne mogu odlučiti između panka i metala (pošto su to slatke muke). S obzirom na to da su u pitanju ljudi koji su već bili prisutni na sceni, u domenu ekstremne muzike, mislim da zaslužuju regionalno prvo mesto u kategoriji, uz želju da ih čujemo uživo u Srbiji.

Nemeček - Prokletije II

Kada bi se Jugoslavija reinkarnirala u formi benda bila bi Nemeček. Sintovi poput onih iz filmova domaće kinematografije, panonska tamburica, balkanski toponimi u nazivima pesama, orijentalni mili zvuci i Beograd. A grupa iz Zagreba. Može li slađe? Trojac je prošle godine objavio novi album nazvavši ga Prokletije II. Ovo remek-delo je još sredinom 2022. najavila snažna numera Kuvet, ujedno i prva stvar koju sam čuo od Nemečeka. Kupila me je istog momenta i bacila u trans. Taj krautrokerski repetitivni momenat u pesmi protkanoj nesvakidašnjim etnološki motivisanim tekstom, uz arhaično pojanje i horor pozadinske efekte, šalje u neke onostrane, psihodelične dimenzije. Nema loše kompozicije na ovom izdanju, prošaranim intermeco instrumentalima Prokletije - od 2.1 do 2.4. Ipak, ja bih kao vlastite adute pomenuo i Na kraju svega (Beograd), Olovni i Mirila, za koju su dobili i Nagradu Milan Mladenović za 2024. Baš neke lepe, ali i setne, osećaje bude tonovi ove ploče – kroz rov, kroz noć i kroz oči sivo-braon.

Burning Leaf – Amber and Gray

Pomešati klasično stoner nasleđe i estetiku sa etno napevima i srpskim folklorom sa paganskim nasleđem i estetikom bio je imperativ ovog sastava iz Pirota na njihovom drugom albumu, tačnije na prvoj polovini drugog albuma. Rezultat je prava mala eksplozija na sceni kojoj je očigledno baš ovako nešto bilo potrebno. Nadajmo se da će neće odustati od recepta koji daje fantastične rezultate.

Nyctophiliac – Crackle, smoke & noise

Kada drugima preporučujem ovaj album i upotrebim izraze kao što su trip-hop, electro, dark jazz i noir sound, uglavnom me gledaju ispod oka i sa nepoverenjem jer znaju koliko sam zaljubljen u rifove, distorziju i uopšte, gitarski zvuk. U ovom slučaju ničega od pobrojanog mi ne fali jer je ovo najbolji album prošle godine za popodnevnu siestu i baš sam ga upotrebljavao puno puta da odmorim mišiće i glavu od napornog posla. NYCTOPHILIAC je pseudonim genijalca iz Skopja koji gura ovaj fantastični projekat već više od deceniju, ali sam ga ja otkrio tek 2024. Kako kažu „nikad nije kasno...“

Zauvijek Hani - Za tobom zvona zvone

Jedini drone metal u regionu i u Srbiji, a možda i malčice šire. Nesvakidašnje ime benda, vrlo čudni i upitni izbor žanra, ali kako da odolim ovom čedu gitarskog noise-a i poštenog naklona zaveštanju Sunn O))) i Boris? „Za tobom zvona zvone” su omaž svemu i ničemu, od Metallica-e do Hemingveja, a možda samo paspartu kreativnih nagona dvojice momaka koji obitavaju u Beogradu. Ne znam koji je ovo album po redu, ali ni ne brojim nešto što mi je k srcu i što me podseća na Draganu Mirković, ali neću reći koja je pesma u pitanju.

Lufthansa - Daleku od vistinskoto neshto

Mnogo se dobrih stvari na muzičkom planu trenutno dešava u Severnoj Makedoniji. Raste i stasava čitava jedna mlađa generacija kreativnih, poletnih i alternativnih bendova uglavnom okupljenih oko izdavačke kuće Mrtov konj. Među njima je i šestočlani skopski sastav Lufthansa koji je prošle godine objavio pravu psihodeličnu indi rok/post-pank poslasticu, krstivši je Daleku od vistinskoto neshto. Uticaja je raznih, no proizvod je originalan. Tako ploču otvara disciplinokičmovski rif pesme Na majka mi i e dosta od nas, prati je psihodelična Sidarta na tragu australijskih hiperproduktivaca King Gizzard & the Lizard Wizard, a negde po sredini nas čeka Osees senzibiliteta - Kameleonski koži. Biram još i kidalicu Kula i hitčinu Japonija koja zatvara ovo vrhunsko izdanje i u čijim stihovima se krije naslov albuma. Uh, taj saksofon na potonjoj i glavni sanjivi zarazni rif... Ova e za mene.

CMPT – Na utrini

Mračni aspekti srpskog folklornog nasleđa ovde su utkani u black metal standarde, ali one koje su postavili norveški Burzum sa albumima „Filosofem“ i „Hvis lyset tar oss“ ili Darktrhone u „Translilvanian Hunger“ periodu, baziranih na stvaranju hladnih soničnih ambijenata i sumornih zvučnih pejsaža koji savršeno korespondiraju sa južnobanatskom depresijom, odakle i potiče ovaj sastav iz Pančeva. Album je izdat za čuveni francuski „Osmose“.

Jean Jaques ZEKIĆ - 2X42 EP

A ovo je verovatno najveće iznenađenje prošle godine za mene uopšte, jer poznajem čoveka i lično a i iz nekih bendova i projekata koji zvučno nemaju apsolutno nikakve veze sa electro/synth popom sjajne atmosfere, vrlo inteligentnih tekstova i zaraznih melodija i ritmova. Najveća mana ovog EP- ja je što ima samo četiri pesme i traje samo 19 minuta. Sreća pa postoji dugme na kojem piše „repeat“.

Dreddup - Pan/Dora

Iako je izdao i „Raw Sound Revolt” na flopi disku (pokazatelj koliko si mlad ako ne znaš šta je to), Inkvizitor se ne predaje tako lako, a nadam se da nikad ni neće. Sada već uveliko prepoznatljiv big beat/industrial rafiniran synthpop-om i drugim podžanrovima „demonske” elektronske muzike, potpomognut čudnjikavom gitarom Norberta Đerija, „Pan/Dora” je neprikosnoveni pokazatelj da su uvek na visini zadatka (po JEDANAESTI PUT), a nazivi pesama i reference kojima se služi bend nikad ne razočaraju. Normalno, da to ne bi bilo samo suvoparno okretanje ideja kao ovna na ražnju, svaki naredni album uvek donosi nove uticaje, boju zvuka, prosto rečeno, uvek zvuči moderno i u to je uložen izvesni trud, iako se na prvi mah čini da pliva u blatu osamdesetih i devedesetih (kao da je to nešto loše). Ne bih se upuštao mnogo u analizu, slušanje DreDDup-a je iskustvo vredno svake minute, jer su retki bendovi iz Srbije koji se mogu pohvaliti ovakvim izdanjima.

Mučin - Mučin

Do sada je muzička scena Crne Gore, u duo varijanti, darivala mahom rep sastave – Monteniggers, Who See ili Džej Džej Okoča, ali je došlo vreme da u takvoj formaciji dobijemo i jedan pank bend. Što me ekstremno raduje, budući da su izuzetno retke, gotovo nepostojeće, grupe takve muzičke provenijencije odatle. Nemanja Grbović na vokalu i žičanim instrumentima i Đorđije Njunjić za bubnjevima (i bekovima) su Mučin, podgorička (ili titogradski, kako preferiraju članovi) skupina koja je pre par nedelja objavila istoimeni EP prvenac od četiri pesme. Opisaću ih kao red dark i njuvejva, te red post i strit panka, uz evidentan uticaj francuskih melanholičnih oi/post-pank sastava. Posebnu pažnju mi je privukao nikad aktuelniji Eho 68. Otvara ga Robespjerov monolog u brilijantnoj izvedbi Steva Žigona sa notornog studentskog protesta u Beogradu juna 1968, što joj daje dodatnu težinu. „Za nove generacije mi gradimo socijalizam, a vi vile“, reče Mučin, sa stavom.

Nadsvest – Slovo meseca i krvi

U zvuku ovog beogradskog sastava black metal kao žanr je doživeo svoju punu sintezu, stapajući u sebi sva moguća svoja izvorišta i škole, od Skandinavije (sve tri škole i oba talasa) do Južne Amerike i nazad (linija Bathory – Sarcofago – Beherit - Gorgoroth), sa suptilnom notom i aromom srpskog folklora koji mu daje autentičnost, a takođe uspostavlja vertikalu sa počecima black metal žanra u Srbiji preko Stefana Todorovića (Introitus). Album je izdat za čuveni holandski „Soulseller“, što nedvosmisleno govori da je protekla godina bila izvanredna godina za srpski black metal.

The Father of Serpents – Last embrace lasts forever

I ovaj album budi veliku dozu nostalgije u meni iako su pesme na njemu nove, ali toliko u sebi nose taj gothic/ doom dah devedesetih i podsećanje na sveto trojstvo PARADISE LOST, ANNATHEMA, MY DYING BRIDE koje sam, malo je reći, obožavao (imao sam apsolutno sve njihove albume i singlove, ok, imam ih i sad) da me to na neki način i boli. Znajući da i njih ovaj album i ove pesme bole jer su zaostavština ili direktan omaž prerano preminulom članu benda Milanu Šuputu, sve još više dobija na značaju. Možete ga posmatrati kao spomenik.

Geger - Demo

Ako ste se pitali gde su novije generacije i da li imaju udarac u zube muzičkom pesnicom kao veterani; ako ste se pitali da li postoje klinci koji jebu kao Napalm Death i druge zvezde grajnda – odgovor je, da, to je Geger iz Beograda! Imao sam priliku da delim binu sa njima (u okviru mog benda Barikade) i mogu reći da u ovom domenu ekstremne muzike, i te kako ima nade! Eto njihov demo (za sad), uskoro se nadam albumu od minimum 30 stvari da krca zvučnike i pluća, jer ćete growlovati sve u šesnaest s njima.

Nemesis - Embrace reality

Nedugo pošto su se pozobala poslednja zrna graška iz ruske salate i proslavile hrišćanske nove godine, krajem januara 2024. metal ratnice, dame i drugarice iz grupe Nemesis počastile su nas novim, drugim dugosvirajuim albumom – Embrace Reality. Nema laži, nema prevare – melodična det metal mašina za mlevenje, podmazana progresivnim uljem, i osam udarničkih pesama, autentičnih derivata. Između ostalih, naslovna melodična vožnjica, najtrešerskija Guilt and Grief i progresivom posuta traka Here to Stay. Pored bendkempa i platformi, album je izašao i na kaseti i na CD-u. Inače, devojke uživo isporučuju jednako burtalnu svirku, kao na snimku, u šta sam se više puta lično uverio. Koliko sam uspeo da ispratim, životni tokovi i okolnosti su ih trenutno stavili na stendbaj, ali se toplo nadamo povratku.

Mogila Deathcult – Vile Torture (EP)

U silnoj utrci ko će da bude progresivniji i tehnički potkovaniji, moderni death metal je izgubio nešto od svojih izvornijih postulata, a ovaj sastav iz Požarevca se potrudio da uspostavi narušeni balans, isporučivši jedan sasvim sirov i sladžiran oldshool pristup sa aromama i senzacijama koje dolaze s onu stranu groba – mirise kripti, zemlje, truleži, klanica, iznutrica i drugih postmortalnih pikanterija.

Rain Delay – Mediterranean

Kakva bi ovo lista bila a da se na njoj ne nađe moj omiljeni domaći bend. Jeste da su prošle godine objavili poprilično neobičan album kada su oni u pitanju, ali...

...Bojao sam se da će ovaj eksperiment ispasti pretenciozan, mlak ili nespretan ali sve je na kraju ispalo pa, gotovo perfektno. Od atmosfere, melanholične crte koja se provlači kroz svih sedam pesama koje zvuče potpuno sveže i novo i tek povremeno zaliče na originale sa prethodnih albuma, do odlične produkcije, kvaliteta muziciranja (na šta se nikad nisam ni žalio, a i svako ko bi to uradio bio bi jebeni licemer jer može da vam se ne svidi to što Rain Delay svira ali ne i kako svira) a naročito pevanja. Još bih dodao da sam poprilično “ljut” što album traje manje od pola sata i što je tu bilo još, po mom mišljenju, prostora za neke neverovatne kompozicije koje po senzibilitetu i ta kako odgovaraju ovoj skupini pesama. “Providence” svakako, “Par Ti San Marco” ili “ Siena” ali bi bilo zaista bezobrazno sa moje strane kada bih očekivao da Dušan i ekipa iz benda zaozbiljno uzmu u razmatranje te moje impresije. Jer sam samo fan i tako će i ostati i posle ove “primorske ploče”. Celu recenziju pročitajte ovde.

Rulja INC. - Izmešane kože

Sindrom “drugog albuma” je lazarevačka alt/heavy blues-rock mašinerija uspešno izbegla. Novi album “Izmešane kože”, pored svežih ideja i tema kojima se i dalje rvu sa gorućim društvenim temama i sopstvenim demonima, pronašli su sebe u blagom zaokretu u zvuku, gostima na albumu i kompaktnijom, čvršćom produkcijom digli sve na viši nivo. Pored toga što su odlični muzičari i još bolji ljudi, ono što njihovom zvuku daje potrebnu boju jeste i vizuelna oprema albuma (vrlo važna stavka; i ko kaže da akademski slikari ne mogu izaći iz okvira), ali i spotovima koji su praznik za oči, produkcijski podjednako maštoviti kao i sam album.

Peripetija - Zar nisi besan?

Besni, bešnji, najbešnji bend trenutno u Srbiji, ako ne i šire – Peripetija. A otuda, logično, i naziv albuma prvenca – Zar nisi besan? Deset autorskih i jedna obrada, snimanih u apsolutnoj DIY varijanti, za potpuni, brzi, hardkor užitak. Bend čine tri momka i jedna devojka, dolaze, polovično, iz Beograda i Novog Sada i svi su pobornici strejt-edž filozofije. Tekstovi su prvenstveno politički – direktni, precizni i borbeni, a kroz vokale se oseti i da su pisani u jednom stanju izuzetne razjarenosti i nezadovoljstva uslovljenim životom u društvu devastiranih vrednosti. Nema okolišanja, pa se tako jasno i glasno deklaširišu kao antifa grupa. Antiratni stav vrišti iz Ludila i Heroja, dok je perspektiva čista kod Kompleksa boga. Ipak na posebno mesto ide Kako smeš? o događajima ispred redakcije jednog srpskog tabloida i velike akcije i reakcije (žena) na ljudsko i profesionalno posrnuće. Tada su izgovorene reči iz refrena, a da stvar bude još carskija – glas protagonistkinje je upravo ukrasio ovaj snimak.

The Bloody Earth – Crnoslovlje (EP)

Legendarni death doom – funeral doom sastav iz Niša, nakon sjajnog povratničkog albuma pod nazivom „Inevitable“ iz 2017. godine, izbacuje EP pod Nazivom „Crnoslovlje“ specijalno za potrebe istoimenog horor fanzina, podarivši nam jednu autorske kompoziciju, jednu ponovo snimljenu sa prvog albuma i sjajnu obradu teme iz filma „Sabirni centar“ koja je prosto vrištala sve ove godine da bude obrađena baš u njihovom maniru, nastavljajući da ispisuje stranice domaćeg metala kao potpuno samosvojan entitet na regionalnoj sceni.

Tandrkadžije – Poslednja igra retarda

Na ovom punokrvnom punk albumu nalazi se verovatno najuspelije prozivanje nekoga prošle godine. To je uradio Vladimir Čiča iz Zrenjanina sa bendom TANDRKADŽIJE u kojem su mu zdušno pomogla dva člana porodice Radusinović iz Novog Sada. Pesma se zove „Hristosmejkersi (Poj, popo, poj)” i jednostavno je fenomenalna, odlična i zarazna. I ostatak ploče je porpilično zanimljiv a preporučio bih pesme „Govna Pandurska“ i „Meky Novy Klincy“ . Ni ostatak ploče nije za bacanje. Potražite je.

Nekro Batica - Woven From Pain

Požarevac ima svog nojzera i entuzijastu, a to je Antonio Jovanović aka Nekro Batica. Njegovi sinematični, na mahove vrlo uznemirujući uradci će pogoditi u žicu svakog ljubitelja eksperimentalne muzike. Nakon poduže pauze u radu projekta, objavio je album "Woven From Pain" (eng. „Od boli satkan”), inspirisan istoimenom pričom mračnog entiteta koji se odaziva na ime Yog, iz fanzin/metal/pank kulta zvanog Crnoslovlje. Navedena priča je objavljena u mini-zbirci „O sreći”, dok njena sonična poslanica dodatno rovari po (dotrajaloj) psihi, stoga se svakako preporučuje kombinacija, kao rakija i bensedin, radi boljeg efekta. Zašto sam ovako negativan, e pa to ćete morati sami da otkrijete.

Kriva istina - Mural kolapsa

Nisam siguran da li sam se sa Krivom istinom premijerno upoznao kada mi je šaka dopala njihova split kaseta sa grupom Faak am See ili Kompilacija Brodskih bendova, ali ima tome možda i dve decenije. Bend se vremenom relocirao u Zagreb iz Slavonskog Broda, menjao članove, razvijao i rastao, te definisao vlastiti zvuk po kome su postali poznati širom nekadašnje nam zemlje. To smo dobili i na Muralu kolapsa. Melodični hardkor pank sa angažovanim tekstovima. Neko reče balkanski Propagandhi? Možda, ali sigurno i više od toga. Svaka pesma na izdanju je kvalitetna na svoj način - neke zbog dopadljivih melodija i rifova ili pevljivih refrena, a neke zbog kritičkih i suvislih tekstova. Zato su moji favoriti Na kraju povijesti, Hod u propast, Tvoj izbor i Crni ovan, posvećena novosadskom antifašističkom kafiću koji je često na meti napada tamošnjih neonacista. A da stvar bude još prijateljskija i lepša, ova stvar je dobila i spot, koji je, istini za volju, sniman u ovom lokalu.

Bombarder – Sa dna groba

Legendarni Neša, okružen ljudima koji zaista razumeju i visoko cene sve što je ovaj sastav još krajem osamdesetih učinio za evoluciju gitarskog zvuka kod nas kada su ekstremniji žanrovi u pitanju, nastavlja da brani svoju estetiku, ne odstupajući od svojih vizija i ne povinujući se bilo kakvim trendovima, opskrbljen vrhunskom produkcijom i sjajnim muzičarima. Njegova istrajnost svakako zaslužuje svako poštovanje.

Nekroinverted – Patnje mladog blekera

O ovom albumu sam već pisao ovde. Moja lična sposobnost da se zalepim i pratim čudne bendove i projekte na svim meridijanima (pogledaj po listi) je vapaj i apel svim umetnicima sa nesvakidašnjim apetitima i idejama, spašavajte ovo malo andergraunda i autentičnog zvuka što se može. Moji zagrebački drugovi su tu da to i potvrde.

Reckoning - The Maze of War

Ekipa koja je svirala u mnogim beogradskim hardkor/metal/pank sastavima oformirala je krajem 2022. novi i nazvala ga Reckoning. Novembra 2024. objavili su drugi EP, spojili ga sa debi izdanjem i tako napravili album prvenac – The Maze of War. Radi se o metaliziranom hardkoru sa melodičnim i uhu dopadljivim vokalima, uglavnom atipičnim za ovaj muzički žanr. Domaći odgovor na Age of Apocalypse. Prve četiri pesme su sa prvog EP izdanja „This is War”, a ostale, u istom broju, sa prošlogodišnjeg, meni primamljivijeg „The Maze”. Shodno tome istakao bih trake Maius Malum i The Maze of My Own Making, ali i War sa A strane. Mnoge od ovih stvari sam više puta čuo uživo, budući da je bend izuzetno koncertno aktivan. Trenutno je u toku takozvani preorder, odnosno naručivanje ploče koja tek treba da izađe, tako da će se album ovaplotiti i u vinilnoj formi.

Bethor – Stockholm 1984: 11071975 Mizantrop

Sve što je rečeno za Nešu iz Bombardera važi i za Mikicu Bethor-a iz Mladenovca. Izbrušena i ispolirana verzija njegovog ranije sirovog i haotičnog zvuka daje njegovoj estetici novu dimenziju i na neki način zatvara krug njegovog stvaralaštva, dok nekim sasvim novim uplivima i simfo momentima istovremeno otvara i nove mogućnosti za nadgradnju istog. Osim toga - lepo je videti da je Rock Express u izdavačkom smislu još živ.

Jenner - Prove Them Wrong

Kao jedan od retkih metal sastava koji u svom članstvu imaju isključivo ženske osobe, thrash/heavy kombinacija u trenutnoj power trio formaciji (koja je po mom mišljenju savršena), samo su pokazatelj kvaliteta i prst u oko svima koji izraze bilo kakvu sumnju. “Prove Them Wrong” je pre svega zreo album i to se čuje u svakoj noti i udarcu, naspram prvobitnih izdanja benda. Divim se Aleksandri i njenom umeću da iznese thrasherske bravure i prženje po gitari i vokalu u isto vreme, ali svakako nemam šta da zamerim ni ritam sekciji, naročito što je na bubnjevima u tom periodu bila Selena iz Nemesisa. Onima koji su navikli na takav zvuk, takođe neće imati primedbe, jer na albumu ne manjka ičega što jedan dobar thrash album mora imati.

VIS Vrljika - Gre'ota da se baci

Vrljika je sranje, a debi-album "Gre'ota da se baci" je 20 minuta čiste perverzije. Ne samo zbog činjenice da su na obradu Ace Lukasa „Dijabolik” vrlo nestašno dodali koji slojčić distorzije i malo jačeg vokala, time ne praveći ikakvu razliku, sem što su u mom srcu napravili lom. Nastavljajući linijom bendova iz nesrećnih devedesetih, koji su se sprdali i time kao akupunkturom lečili to malo vedre svakodnevice (Nablesnotesni, Ništa ali Logopedi, npr.), VIS Vrljika uspevaju da svojim istupom i zbunjenim heavy metal zvukom, krštenim sa malo hardcore-a, i dečijih napeva (?!) dopru do tačke koja će vas ili užasno nervirati ili beskrajno oduševiti. Ja pripadam ovim drugima, zato imam majicu i dobio sam na poklon otvarač za pivo, dašta.

Nospeedlimit – S/T LP

Ne znam Koliko ima smisla u ovu listu trpati muziku koja je nastala tri decenije ranije ali za mene je ovo izdanje objavljeno pre neka dva meseca višestruko značajno. Pre svega nostalgija koja me drma kada pomislim na NOSPEEDLIMIT kao bend i ljude koje su ga činili je ogromna i hteo-ne hteo ne mogu da je izignorišem. Drugo, NSL je pravi predstavnik HC scene devedesetih i mislim da pre svega, kulturološki, nova deca treba da se upoznaju sa tim bendom i treće, ZGRO i ekipa su zaista dobar i kvalitetan bend i objavljivanje ploče je prava stvar da se otrgnu od zaborava. Što se tiče sadržaja ploče na njoj se nalaze 24 pesme i 40 minuta materijala. Kompletna diskografija grupe – demo, prvi album i nekoliko stvari sa kompilacija kao i par neobjavljenih stvari. Ako imate gramofon i volite punk/HC zvuk obavezno kontaktirajte ljude iz fanzine “Out Of Darkness” jer koliko sam obavešten, ostalo je još samo par primeraka.

Vipera – Praxis (EP)

Ukoliko želite da čujete pravi rock’n’roll, a da ne dobijete napad besa, gangrenu u uhu i napadaj cringe-a, potražite pravoverne poklonike zaveštanja Motörhead-a, koji to sve stručno prekrste hardcore punk-om i crust-om. Pričam o zagrebačkoj Viperi, mada ima tu još par bendova koji mogu stati na crtu. Njihov prvi EP “Nest of Vipers”, kao i “Praxis” ne ostavljaju mnogo prostora zabuni – čistokrvna svirka, energija da poludiš, naročito ako ih čujete uživo, što mogu da potvrdim iz ličnog iskustva.

Jarboli – Probaj golog muškarca

Decenija je prošla od poslednjeg izdanja Jarbola, a nekoliko godina je bend bio i koncertno neaktivan. Može se reći u nekom stanju hibernacije što se menja marta 2024, a do kraja godine je bend ubeležio nekoliko nastupa i na samom kraju, album o kome danas govorimo. Pesme sa ovog izdanja su i starije, pažljiviji fanovi ih se sigurno sećaju sa koncerata. Ovim albumom Jarboli i dalje isporučuju svoj „istočnoevropski rok” i pokazuju da i dalje imaju „osećaj za šalu” ali i svakodnevnicu. Zanimljivo je da sam bend ne radi previše na promociji ovog izdanja već da ostavlja publici da ga sama otkrije. U današnje vreme bombardovanja informacijama, ovakav pristup (anti)marketingu može da upali. Kod nas jeste a možda i vas to navede da „probate golog muškarca”.

Redakcija Helly Cherry

listu priredili Nemanja Mitrović Timočanin, Zoran Popnovakov, Aleksandar Petrović, Daniel Tikvicki i Nenad Popović