„Nadzirači“ — strip koji je redefinisao devetu umetnost
Helly Cherry
Nadzirači je čuvena grafička novela koju su stvorili Alan Mur (scenarista), Dejv Gibons (crtač) i Džon Higins (kolorista). Prvobitno je bila objavljivana u izdanju DC Comicsa između 1986. i 1987. godine. U pitanju je delo koje je redefinisalo žanr superherojske fikcije, nudeći mračniji, složeniji i filozofski dublji pristup likovima i temama koje se obično povezuju sa superherojima. Kombinacija Murove narativne dubine i Gibonsove precizne umetničke izvedbe učinila je Nadzirače nezaobilaznim u svetu grafičkih novela.
Džon Higins, koji je radio na kolorisanju je nažalost nepravedno neretko skrajnut kao jedan od autora a prilično je zaslužan za vizelni identitet ovog stripa. Postoje stripovi koji savršeno funkcionišu kao crno-beli, postoje i oni koji su podjednako dobri i kao crno-beli i u obojenoj varijanti (setite se Pingvina o kome smo nedavno pisali). Ali, možete li Nadzirače zamisliti kao crno-bele? Možete li da zamislite ovaj strip bez žutog smajlija, plavog Doktora Menhetna, Roršaha koji su ovom stripu i dali vizelnu prepoznatljivost? Duboko verujem da to ne bi bio isti strip. Jer, boja u ovom delu igra ključnu ulogu u stvaranju atmosfere, koristeći bogate palete koje variraju u zavisnosti od emotivnih i narativnih tonova svakog poglavlja. Paleta boja se menja u zavisnosti od narativa, likova i scena, što dodatno produbljuje dubinu naracije.
Nadzirači su delo koje se ne može lako svrstati u okvire jednog žanra ili jednog stila. To je duboko istraživanje ljudske prirode kroz prizmu superherojskog žanra, koje uspeva da bude intelektualno i emocionalno izazovno. Mur, Gibons i Higins su stvorili delo koje je promenilo ne samo superherojske stripove, već i samu percepciju grafičkih novela kao umetničkog medija. Nadzirači nisu samo priča o superherojima, već duboka meditacija o prirodi moći, odgovornosti i etici. Ako još niste pročitali ovu grafičku novelu, to je iskustvo koje zasigurno nećete zaboraviti.
 |
| Nadzirači u izdanju Čarobne knjige (2., aktuelno izdanje) |
Radnja Nadzirača se dešava u alternativnoj stvarnosti 1980-ih godina, gde su superheroji, zvani Nadzirači, uticali na političku i društvenu dinamiku. Centralni događaj je ubistvo jednog od bivših heroja, Edvarda Blejka, poznatog kao Komedijaš, što pokreće niz događaja koji otkrivaju misterozne i nejasne aspekte ne samo prošlosti superherojskog sveta, već i njegove moralne temelje.
Svaki od likova u Nadziračima je duboko istražen, predstavljajući različite pristupe i stavove prema pravdi, moralu i ljudskoj prirodi. Roršah je maskirani osvetnik sa radikalnim stavovima o svetu, Dr. Menhetn je nadljudska figura koja, zbog svojih moći, gubi vezu sa ljudskošću, dok Ozimandijas nosi teret savršenog uma koji veruje da je u stanju da reši ljudsku sudbinu na svoj način. Ostali likovi, poput Noćne Sove, Svilene Utvare i Komedijaša, dodatno komplikuju narativnu mrežu koja se vrti oko pitanja heroizma, moći i odgovornosti.
Jedan od najsjajnijih aspekata Nadzirača je duboka filozofska i moralna dimenzija koju Mur donosi. Umesto da se bavi klasičnom borbom dobra protiv zla, Nadzirači istražuju komplikovane etičke dileme, poput pitanja da li je moć dovoljan razlog za stvaranje nejednakosti i manipulacije. Mur razmatra pitanje morala u svetu u kojem su granice između dobrih i loših likova često zamagljene. Čak i kada su likovi heroji, oni nose svoje mane i nesavršenosti koje ih čine ljudskijim, a time i više povezanim sa čitaocem.
Pored toga, Nadzirači se bave temama kao što su posledice rata, hladni rat, preterana državna kontrola, melanholija i pesimizam. Mur usmerava narativ na duboko apstraktne ideje, koje se bave pitanjem zašto ljudi biraju da slede određene ideale i kako ti idealistički ciljevi često dovode do haosa. Upravo kroz ove teme Nadzirači prelaze granice svog žanra, čineći delo relevantnim i za čitaoce koji možda nisu fanovi superheroja.
Dejv Gibons je zaslužan za neverovatnu vizuelnu realizaciju Nadzirača. Njegova crtež je detaljan, strog, dosledan i njime nadograđuje dinamičan tok naracije. Gibonsov stil je i veoma realističan, što daje težinu pričama koje se bave apokaliptičnim temama, iako likovi nisu uvek fizički "idealni". Njegov rad je izražen u prelepim, ali mračnim tonovima, koji se usklađuju sa tonom Murove priče.
Svaki od likova u Nadziračima je duboko istražen, predstavljajući različite pristupe i stavove prema pravdi, moralu i ljudskoj prirodi. Roršah je maskirani osvetnik sa radikalnim stavovima o svetu, Dr. Menhetn je nadljudska figura koja, zbog svojih moći, gubi vezu sa ljudskošću, dok Ozimandijas nosi teret savršenog uma koji veruje da je u stanju da reši ljudsku sudbinu na svoj način. Ostali likovi, poput Noćne Sove, Svilene Utvare i Komedijaša, dodatno komplikuju narativnu mrežu koja se vrti oko pitanja heroizma, moći i odgovornosti.
Jedan od najsjajnijih aspekata Nadzirača je duboka filozofska i moralna dimenzija koju Mur donosi. Umesto da se bavi klasičnom borbom dobra protiv zla, Nadzirači istražuju komplikovane etičke dileme, poput pitanja da li je moć dovoljan razlog za stvaranje nejednakosti i manipulacije. Mur razmatra pitanje morala u svetu u kojem su granice između dobrih i loših likova često zamagljene. Čak i kada su likovi heroji, oni nose svoje mane i nesavršenosti koje ih čine ljudskijim, a time i više povezanim sa čitaocem.
Pored toga, Nadzirači se bave temama kao što su posledice rata, hladni rat, preterana državna kontrola, melanholija i pesimizam. Mur usmerava narativ na duboko apstraktne ideje, koje se bave pitanjem zašto ljudi biraju da slede određene ideale i kako ti idealistički ciljevi često dovode do haosa. Upravo kroz ove teme Nadzirači prelaze granice svog žanra, čineći delo relevantnim i za čitaoce koji možda nisu fanovi superheroja.
Dejv Gibons je zaslužan za neverovatnu vizuelnu realizaciju Nadzirača. Njegova crtež je detaljan, strog, dosledan i njime nadograđuje dinamičan tok naracije. Gibonsov stil je i veoma realističan, što daje težinu pričama koje se bave apokaliptičnim temama, iako likovi nisu uvek fizički "idealni". Njegov rad je izražen u prelepim, ali mračnim tonovima, koji se usklađuju sa tonom Murove priče.
Džon Higins, koji je radio na kolorisanju je nažalost nepravedno neretko skrajnut kao jedan od autora a prilično je zaslužan za vizelni identitet ovog stripa. Postoje stripovi koji savršeno funkcionišu kao crno-beli, postoje i oni koji su podjednako dobri i kao crno-beli i u obojenoj varijanti (setite se Pingvina o kome smo nedavno pisali). Ali, možete li Nadzirače zamisliti kao crno-bele? Možete li da zamislite ovaj strip bez žutog smajlija, plavog Doktora Menhetna, Roršaha koji su ovom stripu i dali vizelnu prepoznatljivost? Duboko verujem da to ne bi bio isti strip. Jer, boja u ovom delu igra ključnu ulogu u stvaranju atmosfere, koristeći bogate palete koje variraju u zavisnosti od emotivnih i narativnih tonova svakog poglavlja. Paleta boja se menja u zavisnosti od narativa, likova i scena, što dodatno produbljuje dubinu naracije.
 |
Glavni likovi, s leva na desno: Svilena Utvara, Dr. Menhetn, Noćna Sova, Komedijaš, Ozimandijas i Roršah |
Nadzirači su ostavili dubok trag u popularnoj kulturi, redefinišući pojam superherojske priče. Njihov uticaj je nesporan, jer je podstakao mnoge autore da pristupe superherojima sa većom ozbiljnošću, složenošću i dubinom. Ovaj strip je bio prekretnica u razvoju grafičke novele kao umetničkog medija, pokazavši da stripovi mogu biti ozbiljno književno i filozofsko delo.
Nadzirači su delo koje se ne može lako svrstati u okvire jednog žanra ili jednog stila. To je duboko istraživanje ljudske prirode kroz prizmu superherojskog žanra, koje uspeva da bude intelektualno i emocionalno izazovno. Mur, Gibons i Higins su stvorili delo koje je promenilo ne samo superherojske stripove, već i samu percepciju grafičkih novela kao umetničkog medija. Nadzirači nisu samo priča o superherojima, već duboka meditacija o prirodi moći, odgovornosti i etici. Ako još niste pročitali ovu grafičku novelu, to je iskustvo koje zasigurno nećete zaboraviti.
I još nekoliko završnih misli... Nadzirači su strip o kome je toliko pisano da se postavlja pitanje da li je potreban još jedan tekst koji govori o ovog grafičkoj noveli. Odgovor je vrlo kratak i logičan - da. Siguran sam da veliki broj starijih i iskusnijih fanova stripa već dosta toga zna o ovom delu. Ipak, ne zaboravimo na nove generacije koje prosto odrastaju u nekom drugom vremenu, generacije kojima su neki drugi likovi (pa i mediji i umetnosti) bliži. Novije generacije, ako vole strip, danas odrastaju pre uz mange nego uz Boneli kao mi nekada. I to je skroz okej, prosto, to je duh vremena. Iz tih razloga, strip klasici poput Nadzirača mogu proći "ispod radara" a složićete se da bi to bila prava šteta. Upravo zato je ovaj osvrt namenjen upravo toj mlađoj publici koja tek treba otkrije strip klasike. Jer, kako smo to u rođendanskom uvodniku napisali, najveći izazov u narednom periodu će nam biti kako da povežemo naše čitaoce koji pripadaju potpuno drugačijim generacijama (od bumera do generacije Z) koje se zbog generacijskog jaza često i ne razumeju niti žele da se povežu.
Kao što postoji potreba za jednim ovakvim tekstom, tako i danas postoji potreba za izdavanjem jednog ovakvog stripa. Nadzirači su se, ako se ne varam, prvi put pojavili u mekom izdanju Belog puta. Nakon toga, Čarobna knjiga objavljuje svoju verziju kao tvrdokoričeno luksuzno izdanje (21,5 x 33 cm i 15,8 x 24 cm) a trenutno je aktuelno drugo koje dolazi sa drugačijom naslovnicom. I ovo prati dodatni materijal na 60+ stranica koji obuhvata galerije likova, inspiracije za njihov nastanak i njihov razvoj (studija likova) napisan direktno od strane autora, deo scenarija, naslovne strane,... čineći ovo izdanje kompletnim za ultimativno uživanje.