Nakon skoro godinu dana, sastav Goatmare & The Hellspades se 7. decembra vratio u niški AKC Fuzz. Kad su im pesme već takve, možemo dodati „na mesto zločina“. Kao prošli put, i ovaj koncert je bio rasprodat i opravdao hajp pre samog dešavanja. Ali, krenimo redom.

Niški AKC Fuzz ulazi u poslednji mesec svog postojanja, makar na ovom mestu. Već nekoliko meseci ekipa je u potrazi za novim prostorom. Nisam siguran da li je taj problem u međuvremenu rešen. Iako je budućnost kluba neizvesna, siguran sam da je AKC u ovih par godina postojanja ne samo obogatio koncertnu ponudu Niša već je iznedrio jednu potpuno novu generaciju klinaca koje sam upravo imao prilike da sretnem na ovom koncertu. Samo ovo je dovoljno da AKC bude upamćen.

foto: Strahinja Cale Jovanović
U sam klub smo stigli oko 21.30 i već je bilo dovoljno ljudi. Vreme do početka koncerta smo iskoristili da pazarimo merč za uspomenu i razmenim po koju sa Slavkom, frontmenom Helspejdsa, na temu koncerta u Jagodini prethodne večeri, poslednjeg albuma a pala je i po koja pošalica na račun naših godina. Nekako logično mi je bilo da predgrupa bude Raskid 13, no ovoga puta su bili sprečeni da nastupe, iako je to inicijalno i bila ideja.

U pomenutoj Jagodini i ove večeri, na bini im je prethodio (Project) Šmeterling. Radi se o dark/nju vejv, post pank sastavu o kome nema baš puno informacija na internetu. Iza projekta stoji Stanko Milosavljević koji potpomognut raznim muzičarima nudi svoju varijantu pomenutih pravaca. Iza sebe imaju jedan EP pod nazivom „Pogrešne priče o ljubavi“ koji se može čuti na „tjubu“ a mi smo ga čuli i uživo.

foto: Strahinja Cale Jovanović
Koji minut posle 22 časa ispod banera „Šmeterling“ banera izašao je istoimeni dvojac. Baner prikazuje omot EP-ja: srce, leptira i „leptira“ (vidi sliku). Vokal se nešto jasnije čuo između pesama nego za vreme samih numera ali smo uspeli da prepoznamo „Crveno“ i „Pogled na reku sa terase“ kao poslednju te večeri. Repertoar je bio prošaran i po kojom obradom od kojih bismo izdvojili „Mi plačemo iza tamnih naočara“ Dobrog Isaka koja je za ovu priliku bila malo ubrzana i u ska maniru. Tokom izvođenja ove stvari na bini im se pridružila pevačica niškog alt sastava Autonomna kontrola. Pola sata je bilo sasvim okej za prvi susret. Bend je opušten na bini, provodeći vreme u ćaskanju sa publikom između pesama.

Kod nas nema baš puno sastava koji neguju ovakav zvuk pa je Šmeterling može delovati pomalo usamljeno na domaćoj sceni, kao da je ispao iz nekog prošlog vremena. Mada zvuk koji neguju već duže vreme doživljava popriličan rivajvl. Molchat Doma, Nurnberg, She Past Away, Lebanon Hanover su samo neki od prilično akutelnih sastava. Sve njih ste i mogli pogledati u našoj zemlji a svi pobrojani sem MD rade kao dvojac, baš kao i Šmeterling. Kako bilo, sastav je aktivno krenuo sa koncertima, sezona je u jeku pa smo sigurni da ćete imati prilike da ih pogledate u nekom od klubova.

Bacimo se sada na Goatmare & The Hellspades. Sastav koji smo zapratili još na početku, skrenuo je pažnju svojom mešavinom rokabilija i horor panka. Oba pravca nemaju baš jaku tradiciju na našim prostorima a Goatmare & The Hellspades su (čini mi se) jedini koji su iz te genracije i danas aktivni. Danas im društvo na horor sceni prave Nikolas Boleskavski i Ljubazni leševi.

2013. smo ih prvi put gledali u Jagodini, neposredno nakon što su izbacili prvi singl „Sve je mrtvo“ i debi album. Još tada su se izdvojili ozbiljnim pristupom jer je bend vodio računa o svim segmentima (zvučnom, vizuelnom...). B horori, pre svega 50-ih, 60-ih, sasvim lepo korespondiraju sa rokabili momentom koji se razvijao baš tih godina. A tu je i horor pank uticaj Misfitsa, The Cramps, to name a few. Goatmare & The Hellspades muzika je u isto vreme melodična, plesna, pevljiva i energična nasuprot koje stoje tekstovi koji su prilično „edgy“, hororični, morbidni.

Od te 2013. su mi vremenom nekako otišli „ispod radara“, možda jer su u međuvremenu startovali i sa spin-off bendom Raskid 13, možda i zbog diskografske pauze. Ne znam da li je ovo drugo imalo udela, ali čini se da danas publiku ovog benda čine pre svega srednjoškolci i tinejdžeri (upravo preko jednog od njih je i vaš izveštač „ponovo otkrio“ bend). U Nišu je to bilo baš upadljivo, do te mere da smo bend i ja, kao pripadnici neke srednje generacije, verovatno bili najstariji u klubu.

Ali vratimo se koncertu. Nakon kraće pauze, skida se Šmeterling baner koji otkriva Goatmare & The Hellspades na opšte odobravanje publike. Bend izlazi na scenu sa novom gitaristkinjom kojoj je ovo jedan od prvih nastupa.

foto: Strahinja Cale Jovanović
Klub je sada već u potpunosti pun i u sledećih sat i po smo mogli ispratiti jedan od pravih drugarskih koncerata. Sve je ličilo na dobru zabavu jer se ne zna ko je te večeri bio raspoloženiji, bend ili publika. Realno, dobar vajb je bio prosto posledica obostrane razmene energije. Znam, znam,... zvuči kao fraza, ali ko je bio zna da je prosto tako bilo. Već na trećoj pesmi kreću šutke, na momente i malo agresivnije da je par devojaka iz prvih redova palo preko bine. Slavko je zamolio da se muškarci malo manje vesele, ili da budu pažljivi zbog devojaka da bi nakon dve-tri pesme i sam Sale iz kluba zamolio da malo smanje doživljaj ili „ode sve, i oprema i klub“. Bilo je tu i polivanja pivom, bacanja u vis, toliko da bi i sam lik rukama mogao da dodirne plafon.

foto: Strahinja Cale Jovanović
Svirka je nakon sat i deset bila „gotova“ ali je zato bend i bez silaska sa bine nastavio bis još jedno dvadesetak minuta u okviru koje je odsvirano još 4-5 pesama. Nakon toga usledilo je druženje sa fanovima, fotografisanje, prilika da se nabavi još po neka memorabilija. U razgovoru sa pojedinim članovima benda primetno je bilo zadovoljstvo niškom publikom koja je po njihovim rečima jedna od najboljih...

Bilo je jedan posle ponoći kada smo već lagano krenuli kući. Šetnju od AKC-a do taksija u ulici Milojka Lešjanina smo iskoristili da sredimo utiske, pogledamo po neki snimak, fotografiju, prođemo set listu... Pun klub, dobar vajb, what's there not to like...

Iskreno se nadam da će i AKC Fuzz naći način da nastavi svoje delovanje (ako to već nije učinio) jer je ovakav prostor i više nego potreban gradu. Sudeći po broju posetilaca ove večeri, i publika to prepoznaje i želi. Kako naslov sugeriše, još ima nade za alternativu...