THE SUBSTANCE (2024) – Muva za 21. vek
Helly Cherry
Zamislite da je neko snimio Kronenbergovu Muvu, ali da ju je smestio u milje kakvog holivudsko-televizijskog „Džejn Fonda tip“ fitnes programa i uradio sve to sa protetičkog maštovitošću Stvora omažirajući ili citirajući pritom brojne uzore – od Kjubrika i Zemekisa do nešto bizarnijih kao što je Society Brajana Juzne – i možda ćete otprilike moći da zamilite šta je The Substance.
.jpg) |
| Kadar iz filma "Supstanca" (Korali Faržea) |
Ako ništa, to je jedna vrlo razbokorena satira i jedna vrlo karikirana i stilski ubedljiva i autorski jasna parodija/karikatura ispod čije se površine jasno teži satirizaciji tema sujete, (anti)kulture slavnih i opasnosti traganja za večnom mladošću.
Metafore su jasno i konkretno „in your face“ razigrane i jarkim i napadnim bojama potcrtane, od ptica koje se*u po zvezdi na holivudskom bulevaru glumice na zalasku karijere (Demi Mur), do muva koje samo ne uđu u usta ljigavom producentu (Denis Kvejd) dok ždere, pa sve do džinovskog bilborda nove zvezde u usponu (Margaret Kvejli) koji šljašti pravo u stan Demi Mur.
U filmu se mogu razabrati i teme zloupotrebe, adikcije, navučenosti na slavu, uspeh i lepotu, eksploatacije lepote zarad čiste predatorske petparače zabave, surovi disbalans između projekcije onoga šta očekujemo od tela i slave i onoga što starost u ovakovm društvu pruža i donosi, a to je diskriminacija i izopštavanje, ali sve su to večne teme kojima su se bavili i mnogi filmovi i mnogi autori kroz različite žanrove, ali ono što rediteljka Farže postiže jeste da sve to kroz jednu jednostavnu priču koja ima logiku i pravila bajke (glumica uzima suptancu koja proizvodi njenu bolju i mlađu verziju, ali mora da se menja sa njom svakih sedam dana) i dosta jakim i sugestivnim slikama koje ne prezaju od grotesknog i odvratnosti, isporuči jedan film koji nosi svoju jasnu poruku na čvstim skelama izuzetno stilizovanog, koloritnog, lepo osvetljenog, briljantno odgumljenog (uloga karijere Demi Mur) filma koji je bizaran, sugestivan i mučan, ali čiju pozadinu nema ko od nas ne razume i nije mu jasna.
Možda ne sasvim originalan, ali jedan od najubedljivijih filmova ove godine.
Ocena 4+
Metafore su jasno i konkretno „in your face“ razigrane i jarkim i napadnim bojama potcrtane, od ptica koje se*u po zvezdi na holivudskom bulevaru glumice na zalasku karijere (Demi Mur), do muva koje samo ne uđu u usta ljigavom producentu (Denis Kvejd) dok ždere, pa sve do džinovskog bilborda nove zvezde u usponu (Margaret Kvejli) koji šljašti pravo u stan Demi Mur.
U filmu se mogu razabrati i teme zloupotrebe, adikcije, navučenosti na slavu, uspeh i lepotu, eksploatacije lepote zarad čiste predatorske petparače zabave, surovi disbalans između projekcije onoga šta očekujemo od tela i slave i onoga što starost u ovakovm društvu pruža i donosi, a to je diskriminacija i izopštavanje, ali sve su to večne teme kojima su se bavili i mnogi filmovi i mnogi autori kroz različite žanrove, ali ono što rediteljka Farže postiže jeste da sve to kroz jednu jednostavnu priču koja ima logiku i pravila bajke (glumica uzima suptancu koja proizvodi njenu bolju i mlađu verziju, ali mora da se menja sa njom svakih sedam dana) i dosta jakim i sugestivnim slikama koje ne prezaju od grotesknog i odvratnosti, isporuči jedan film koji nosi svoju jasnu poruku na čvstim skelama izuzetno stilizovanog, koloritnog, lepo osvetljenog, briljantno odgumljenog (uloga karijere Demi Mur) filma koji je bizaran, sugestivan i mučan, ali čiju pozadinu nema ko od nas ne razume i nije mu jasna.
Možda ne sasvim originalan, ali jedan od najubedljivijih filmova ove godine.
Ocena 4+
Slobodan Novokmet