Boja sa Zagonetača (o kome smo ovde pisali) se još nije ni osušila, Subić je već krenuo sa radom na Pingvinu sa scenaristom Tomom Kingom. Za one koji su manje u toku, radi se o jednom od trenutno najboljih strip scenarista, dobitnikom Ajznerove nagrade za najboljeg pisca nekoliko priča o Betmenu. Još jedna trivia iz njegove biografije, King je bivši službenik CIA-e.

„Pingvin – Nebitan čovek“ je deo još uvek relativno aktuelnog šireg serijala ovog strip scenariste posvećenog čuvenom Gotamovom antagonisti koji obuhvata 12 epizoda. Dve koje su pred nama su 6. i 7. po redu i predstavljaju neki vid intermeca u celom serijalu a koji će približiti sam lik Osvalda Koblpota. No to što su deo šireg serijala nije od suštinskog značaja jer se ove dve epizode mogu čitati i kao „stand alone“ priče. Posebno predznanje nije potrebno a ispričana priča može postati značajan deo čitavog Betmen univerzuma.


Radnja prati razvoj Osvalda Koblpota koji počinje kao šanker, čistač toaleta i neko ko radi bukvalno najprljavije poslove u baru koji drži Falkone. Kao takav trpi najgora verbalna i fizička šikaniranja i ponižavanja. Uvek smiren, ponizan i spreman da učini sve što je potrebno ne bi li udovoljio moćnijima od sebe.

No Osvald nije neko ko je spreman zauvek da trpi i zatičemo ga upravo u trenutku kada će početi da deluje. „Pozicija“ na kojoj je pruža mu priliku da bude u toku sa mnogim poverljvim informacijama. Zato sklapa „dil“ sa Betmenom: Osvald će Betmenu odavati tajne Gotamskog podemlja, Betmen će grad čistiti od ološa, Osvald će polako početi da se penje na mafijaškoj lestvici. Win-win situacija. Pitanje je samo do kada.

Koblpot naravno nije nikakav prijatelj Betmenu, obojica su svesni da ne mogu imati puno poverenje u onog drugog te je tema ovog stripa i dinamičan odnos ova dva lika. Samog Osvalda i dinamičan odnos glavnog protagoniste i antagoniste možda upravo sam Betmen najbolje sumira:
„Čovek koji može da razgovara sa najgorim ološem a da ne izazove sumnju ili učestvuje u njihovim gresima.

On je očajan čovek čestitog srca koji samo želi poštovanje i malo novca. Naš dogovor mu pruža oboje.

Znao sam šta radi. Oduvek. Od početka, bilo je jasno kao dan. Uzdigao se dok sam mu ja uklanjao konkurenciju. On je kriminalac kome sam ja dozvolio da bude na slobodi u mom gradu. Zauztvrat mi je pružao informacije koje niko drugi nije bio u stanju. Krivci su patili a nevini su spaseni. Sve ovo povlači jedno pitanje... ko ovde koristi koga?“
Zanimljivo je napraviti i poređenje između dvojice antagonista u dva aktuelna Subićeva stripa. Ako u Edvardu Neštonu makar u početku ima i malo ljudskosti, brige, ispravnosti i dobrote, ako je Neštonov „put do pakla popločan dobrim namerama“ u Osvaldu od starta nema ni trunke toga. Dva lika sa teškom prošlošću, dve različite sudbine sa sličnim ishodom. No, dok za Eštona možda negde i nalazimo na razumevanje, Osvald je od starta, ono što bi se kod nas reklo, „gmaz“. Pokvaren, prljav, prevrtljiv, beskrupulozan, patetičan.

Subić ga i fizički prikazuje kao takvog. Njegov Pingvin fizički podseća na Denija DeVita u Bartonovoj verziji s tim da Subić odlazi i korak dalje pretvarajući ga u jednu grotesknu figuru. Pogledajte „uprepodobljeno“ lice na drugoj strani stripa i ono lukavo, pokvareno dok Betmenu na krovu zgrade pruža ruku i nudi pakt.

Stevanov crtež je jedno od ključnih obeležja koje doprinosi atmosferi i narativnoj dubini same priče. I dok su glavni likovi jasno definisani, u isto vreme Subić pokazuje majstorstvo u prikazu okruženja – grad u kojem se radnja dešava deluje gotovo kao samostalan lik, tmuran i distopijski. Svaki deo grada, ulica, senka stvorena je sa ciljem da podrži glavnu temu.

Tamno kolorisan od strane Marčela Majore, sa bogatstvom senki i kontrasta koji podsećaju na noir estetiku. Ipak, ona možda više dolazi do izražaja u crno-beloj varijanti stripa koju možete čitati od „zadnje korice“ ovog izdanja. Čarobna knjiga nam je u svojoj verziji omogućila ovo dvostruko uživanje (otud i naslov) te se ova priča može iznova čitati i doživeti na drugi način.

U izjavi za Blic Subić je i naveo da je saradnja sa Kingom išla lagano, toliko da se ovaj strip „nacrtao bezmalo sam“.

Inače, kako smo se i podsetili u prethodnom osvrtu, u kratkom periodu imali smo film, pa strip „Zagonetač: Godina prva“ koji svojom radnjom prethodi filmu, pa seriju posvećenu Pingvinu koja je upravo završena i (ako možemo verovati natpisima u medijima) predstavlja „set ap“ za nastavak filma iz 2022. Film, strip, serija. Mogli bismo reći da je, ako gledamo medije putem kojih pratimo ove likove, priča načinila pun krug ali smo izgleda ušli u jedan beskrajan, a za sada prilično uspešan, „loop“ koji čine strip, film, serija koji ishode jedan iz drugog, prepliću se i možemo samo da se radujemo što kroz ovu uzbudljivu avanturu možemo da „surfujemo“ na razne načine.

Odakle god počeli nećete pogrešiti mada, možda je fer da to ipak bude strip, od koga je sve i počelo pre više od 80 godina...