CONCLAVE (2024) – Rejf bira Papu
Helly Cherry
Apsolutna moć apsolutno kvari, međutim ono što nam ovaj film pokazuje jeste da i blizina apsolutnoj moći kvari i korumpira, nagriza čak i najčistiju dušu koja je mislila da je imuna na moć i korupciju.
Iza svetih vatikanskih zidina odvija se misteriozni proces izbora novog pape, jedne od poslednjih najuticajnijih dužnosti na planeti pored američkog predsednika i direktora Fejsbuka. Konklava je jedan od onih skoro drevnih rituala koji se odvija među izolovanim kardinalima i koji na neki način treba da usmeri pravac katoličke vere i hrišćanske pastve u trenutku kada i dalje besne verski ratova, a ljudi se u ime Boga opasuju bombama i kreću u ratove.
Rejf Fajns je kardinal Lorens, čovek koji u osvit papine smrti i svojih sopstvenih sumnji i preispitivanja vere treba da organizuje narečenu konklavu, navigujući među vučjom bandom ambicioznih i manipulativnih kardinala koji je svako došao na izbor sa svojom agendom.
Reditelj Berger nas sigurnom rukom vodi kroz ovoj mikrotriler zakulisnih šaputanja, hodničkih razgovora u vatikanskoj polusenci, misterioznih podmetanja, potkazivanja i klevetanja, prikazujući nam detaljno „radni proces“, sitan vez postupaka i radnji ovog čina koji je krvoločniji od bilo kojih političkih izbora.
Iako poslednjih deset minuta filma kreće na stazu Dena Brauna i jedne fantazmogorične konkulzije koje je tu da udari oštar šamar crkvi kao organizaciji, sve do tada svedočili smo jednom fino utegnutom trileru u kome gledamo kako se ambicija umožava, a ljudskost i vera polako razgrađuju u senkama ljudi koji ne žele papstvo, ali su već izabrali papsko ime „ukoliko me se sete, sete“.
Rejf Fajns je stabilno i umirujuće prisustvo ovog filma, čovek na kome se svaka sumnja, težina dužnosti i preispitivanje očitava na licu kao na džinovskom platnu, i uz fine sekundante kao što su Stenli Tuči i Džon Litgou, pomoći će da dva sata ovog filma neosetno prođu.
Rejf Fajns je kardinal Lorens, čovek koji u osvit papine smrti i svojih sopstvenih sumnji i preispitivanja vere treba da organizuje narečenu konklavu, navigujući među vučjom bandom ambicioznih i manipulativnih kardinala koji je svako došao na izbor sa svojom agendom.
Reditelj Berger nas sigurnom rukom vodi kroz ovoj mikrotriler zakulisnih šaputanja, hodničkih razgovora u vatikanskoj polusenci, misterioznih podmetanja, potkazivanja i klevetanja, prikazujući nam detaljno „radni proces“, sitan vez postupaka i radnji ovog čina koji je krvoločniji od bilo kojih političkih izbora.
Iako poslednjih deset minuta filma kreće na stazu Dena Brauna i jedne fantazmogorične konkulzije koje je tu da udari oštar šamar crkvi kao organizaciji, sve do tada svedočili smo jednom fino utegnutom trileru u kome gledamo kako se ambicija umožava, a ljudskost i vera polako razgrađuju u senkama ljudi koji ne žele papstvo, ali su već izabrali papsko ime „ukoliko me se sete, sete“.
Rejf Fajns je stabilno i umirujuće prisustvo ovog filma, čovek na kome se svaka sumnja, težina dužnosti i preispitivanje očitava na licu kao na džinovskom platnu, i uz fine sekundante kao što su Stenli Tuči i Džon Litgou, pomoći će da dva sata ovog filma neosetno prođu.
Slobodan Novokmet