Balada o Volteru Vajtu
Helly Cherry
„O Captain! my Captain! our fearful trip is done.“ Volt Vitmen
Kad se čovek otpadi, kad izađe izvan zakona koji su mu omeđavali svet, postaje slobodan od dobra i zla.
Oni, preostali, koji su i dalje u krugu koji opasavaju zakoni, mogu ga meriti od glave do pete svojim aršinima, mogu ga mrzeti, voleti, proklinjati, ali on ostaje u nekom bezvazdušnom prostoru, u nekom kraljevstvu u kome sile nisu više od ljudi.
Šta se dogodi kada takav otpadnik od ljudskoga, pored svih svojih čovečijih osobina kojih je morao delom da se odrekne, saznaje da će uskoro da umre? Tj. da stvar bude eksplicitnija: kad se čovek suoči sa smrću, ako ono mitsko i demonsko prevagne u njemu, ako krik nesaglasja sa otužnom stvarnošću poviče i krene u akciju, da li tada čovek već postaje otpadnik od društva jer je samo društvu okrenuo leđa i nije pristao na utvrđeni sled događaja. Tako Volter Vajt prelazi u svet senki, miri se sa činjenicom ostrakizma i zalazi u sve veći glib sam se užasavajući nad svojom sudbinom.
Kada voz prebrzo juri, niko se ne usuđuje da iskoči iz njega čak i ako voz hita u nepoznatom pravcu. Volter vremenom upada u sve veće zlo, ne želi da napusti tu mračnu samsaru. Pozlio se, kako bi narod rekao. A ipak, ostaje pitanje da li se okrenuo zlu ili se samo, sa očima iznad svakog zla, uputio među senke sa prethodnom namerom da pomrsi svet sopstvene svakodnevice i da samom sebi dokaže originalnost svoje egzistencije i sopstvenu smisaonost. Na njegovu nesreću, njegov put će put da bude ka mraku.
Izgleda da je ljudski duh moćniji i vredniji a pogotovo snažniji od svakog zakona koji mora na svakoga biti primenljiv. Kada se nešto odnosi na sve, baš sve, primer koji opravdava surovo pravilo pleni pažnju svojim kontrastom.
Volter drogira druge, preti, ubija. On ima svoje razloge i ti razlozi imaju za njega apsolutno merilo a za sve ostale samo normativno.
Mislim da je Žan Ruso izjavio da je privatno vlasništvo nastalo kad je jedan opasao parče zamlje i rekao da je ono njegovo a nekolicina drugih mu to poverovala. Bez želje da propagiramo neki prošavši marksizam, moramo ovu ideju sagledati i iz Volterovog ugla. Zašto bi, naročito ako je smrtno bolestan, pristao na tuđe privatno vlasništvo kad je jedini preduslov da se omeđi svoje sopstveno? Ne onako kako smo mi ostali zamislili sa sve ugovorima i katastrima, nego nasilno i postojano i neumoljivo.
Uživajte u gledanju ove surove serije!
Vladimir Ludwig