10 knjiga za koje možda niste znali da su bile zabranjene

1. D. H. Lorens – Sinovi i ljubavnici

Iako napisan 1937. godine, najpopularniji roman D. H. Lorensa, Ljubavnik ledi Četerli, dospeo je 1960. pred sud zbog opscenosti. Međutim, skoro deceniju ranije se i Lorensov roman Sinovi i ljubavnici našao na meti kritika zbog opscenosti iz vremena pre Prvog svetskog rata.

Danas mnogi smatraju Sinove i ljubavnike ranim Lorensovim remek-delom i njegovom najsnažnijom knjigom, ali je ona, u vreme kada je objavljena, bila zabranjena u Sjedinjenim Američkim Državama po zakonu iz 1873. pozvanom Komstokov akt. Prema ovom zakonu bilo je nelegalno poštom slati ili prodavati štampani materijal koji se smatra nemoralnim. Komstokov zakon često je korišćen za zabranu književnih dela koji se danas smatraju modernim klasicima.

Nekoliko dela D. H. Lorensa, među kojima i Zaljubljene žene, dospelo je na liste zabranjenih knjiga iz razloga povezanih sa eksplicitnom seksualnošću. U središtu ovog romana su odnosi dva para i homoseksualna napetost među obojicom muškaraca.

Lorensovi romani smatraju se važnim iz mnogih drugih razloga, uključujući tu i opise svakodnevice radničke klase. Njegove priče su iz ovog ugla smatrane radikalnim u poređenju sa delima drugih autora koji su pisali o eliti u Engleskoj.

2. Kurt Vonegat – Kolevka za macu

Kolevka za macu je satirična crna komedija koju je Kurt Vonegat napisao 1963. godine. Pisac se koristio nekonvencionalnom pripovednom strukturom da bi se pozabavio egzistencijalnim temama i strahom od tehnologije kakav je doživeo protagonista, Džon, dok je istraživao radove jednog od očeva atomske bombe.

Kolekva za macu nije ni približno toliko zabranjivana ili čitana kao Vonegatovo najpopularnije delo Klanica pet, ali se ipak nalazila u različitim problemima sa cenzurom. Da ironija bude veća, mnogi kritičari i proučavaoci književnosti hvalili su Kolevku za macu upravo iz istih razloga iz kojih je bila i zabranjivana. Među tim razlozima su satirični sadržaj, nepovoljni komentari na račun politike i religije, kao i pribegavanju seksualnom sadržaju za odrasle i eksplicitnom jeziku.

Prvobitni koncept romana Kolevka za macu napisan je u sklopu piščeve teze za master rad na studijama na Univerzitetu u Čikagu, ali je ona bila odbijena krajem 1940-ih. Pisac se posle toga zaposlio u Dženeral ilektriku. Dok je tamo radio, upoznao se sa H. G. Velsom koji je doprineo inspiraciji za motiv leda 9 iskorišćenog u Kolevki za macu.

Vonegat je poznat po tome što piše veoma ironično, kao i po čestoj upotrebi satiričnih tehnika, kao što su pastiš i crn, morbidni humor. Mnoga njegova dela zabranjivana su i cenzurisana širom sveta. Ali on je ujedno i dobitnik Nacionalne književne nagrade i njegova dela i danas se proučavaju u školama, kao i na višim akademskim nivoima.

3. Virdžinija Vulf – Gospođa Dalovej

Danas je Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf često štivo u učionicama širom sveta. Međutim, još od kad je ovaj moderni roman objavljen prvi put 1923. godine bio je predmet mnogih cenzurisanja. Gospođa Dalovej, napisana u maniru toka svesti, ispripovedana je iz ugla Klarise Dalovej, sredovečne žene iz više srednje klase. Priča sledi tok njenih misli dok se šeta po Londonu, pripremajući čajanku. U romanu je i jedan od prvih opisa posttraumatskog stresnog poremećaja, tada poznatog kao shell-shock, koji su doživele generacije koje su se oporavljale od Prvog svetskog rata.

Roman Vulfove bio je zabranjivan zbog nagoveštaja homoseksualnosti, posebno u delu kada protagonistkinja Klarisa žudi za drugom ženom. Klarisa ljubi ženu u naizgled platonskom kontekstu, ali se njena seksualna žudnja otkriva čitaocima kroz misli u prvom licu.

Nema sumnje da je autorkina pozicija u društvu, a i to što je žena koja piše o eksplicitnim temama 1920-ih godina, činila roman još kontroverznijim. Autorkin društveni status možda je i doprineo zabranama i cenzuri njenog rada. Danas Gospođu Dalovej smatraju uticajnim LGBTQ+ romanom, ali i remek-delom književnosti.

4. Vilijam Barouz – Goli ručak

Vilijam S. Barouz smatra se jednim od pionira Bit generacije, zajedno sa Džekom Keruakom i Alenom Ginzbergom. Njihova dela inspirisala su mnoge ikone popularne kulture kao što su Bob Dilan, Džon Lenon ili Norman Majler. Barouzov Goli ručak je još jedan roman zabranjen zbog kršenja Komstokovog zakona, kojim je bilo zabranjeno slanje pornografskog materijala poštom.

Bio je zabranjen i u Bostonu i u Los Anđelesu u vreme kada je objavljen 1959. kao opscen i pornografski. U prevodu knjige na nemački 1962. godine su veći delovi teksta ostavljeni na engleskom, kao pokušaj cenzure nekih od eksplicitniji delova romana.

Goli ručak bavi se postapsurdističkim temama. Nastao je pod znatnim uticajem dela Franca Kafke. U romanu se opisuju uvrnuti, često groteskni prizori i halucinacije koje potiču iz autorovih živih sećanja na sopstvena iskustva zavisnika od heroina.

5. Ken Kizi – Let iznad kukavičjeg gnezda

Let iznad kukavičjeg gnezda je prvi roman Kena Kizija i sa njim je autor doživeo i finansijski uspeh i uspeh kod kritike. Roman prati priču o Rendalu MekMarfiju, kriminalcu osuđenom na tretman u zatvorenoj psihijatrijskoj ustanovi zbog kriminalnih aktivnosti, koji izazive haos u toj instituciji i pokušava da pomogne ostalim pacijentima da pobegnu.

U romanu se raspravljaju teme umobolnosti, zatvaranja u institucije i nasilja. Let iznad kukavičjeg gnezda je od 1974. do 2000. godine bio zabranjen u školama i drugim obrazovnim ustanovama. Jedan srednjoškolski profesor u Ajdahu bio je čak i otpušten jer je zadao učenicima da pročitaju tu knjigu. Prema Letu iznad kukavičjeg gnezda snimljen je nagrađivani film Miloša Formana, sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi. Magazin Tajm uvrstio je ovu knjigu na listu 100 najboljih romana na engleskom jeziku.

Kizijeva biografija puna je kontroverzi kao i njegova dela, a to je takođe moglo da doprinese reputaciji romana. Autor se borio i protiv zakona i protiv zavisnosti od droge, a nekoliko puta se obreo i u zatvoru.

Njegovo drugo značajno delo, Ponekad sjajan pojam, veoma je teško za čitanje. Knjiga je omaž njegovom zavičaju i govori o istoriji organizovane seče stabala i trgovine drvnom građom. Kizi ga je smatrao svojim remek-delom.

6. Mihail Bulgakov – Majstor i Margarita

Mihail Bulgakov napisao je Majstora i Margaritu u jeku sovjetske represije između 1928. i 1940. godine. Delovi romana objavljeni su u drastično cenzurisanoj verziji u Moskovskoj reviji nakon autorove smrti, posredstvom njegove supruge. Delo nije objavljeno kao knjiga sve do 1967. godine, kada je štampano u Parizu.

Mihail Bulgakov opisivan je kao književno čudo i genij svog vremena. Odrastao je u Rusiji i bavio se medicinom tokom Prvog svetskog rata kao licencirani lekar. Međutim, pokazao je zanimanje za književnost i počeo je da objavljuje pripovetke i eseje u svojim ranim dvadesetim godinama. Kasnije je pisao drame, kao i romane, a bio je pod jakim uticajem poznatog ruskog romanopisca Fjodora Dostojevskog, kao i Čarlsa Dikensa, između ostalih.

Bulgakov je za života bio slavan, a poznavao je lično i Josifa Staljina. Staljinu su se dopadala neka od Bulgakovljevih dela i navodno je mnogo puta gledao predstavu Dani turbina. Ali Staljin je i lično zabranjivao mnoga druga Bulgakovljeva dela, među kojima je i biografski komad koji je Bulgakov napisao o Staljinu 1939. pod naslovom Batum. Čak i nakon što je Majstor i Margarita objavljen u integralnoj verziji, roman nije bio lako dostupan široj publici sve do 1970-ih.

7. Toni Morison – Najplavlje oko

Najplavlje oko je prvi roman Toni Morison, objavljen 1970. godine. Govori o mladoj afroameričkoj devojci iz autorkinog rodnog grada Lorejna u Ohaju koja odrasta 1941. godine, nakon Velike depresije.

Roman je višestruko zabranjivan, a i danas predstavlja izazov za škole i školske odbore, posebno u SAD. Povremeno biva iznova zabranjivan zbog konkretnog razloga: detaljnog opisa scene incestuoznog silovanja koje doživljava protagonistkinja. Mnogi roditelji, nastavnici i članovi školskih odbora misle da bi takve teme trebalo da ostanu rezervisane za odrasle čitaoce, a ne da se o njima predaje u školama.

Toni Morison je za svoje najpoznatije romane, Voljena i Solomonova pesma, osvojila Pulicerovu i Nacionalnu književnu nagradu. Slično Najplavljem oku, oba romana su prošla probleme sa cenzurom u vezi sa sadržinom i opisima rasizma, tema za odrasle, slikovitog jezika i seksualnosti.

8. Keti Aker – Krv i petlja u srednjoj školi

Keti Aker je postmoderna spisateljica iz Njujorka koja je često eksperimentisala sa temama poput seksualnosti, trauma iz detinjstva i identiteta. Bila je vodeća figura feminističkih i pank pokreta 1970-ih i 1980-ih, a mnoga njena stanovišta su bila, a i danas su, ocenjivana kao kontroverzna, pa i radikalna.

Krv i petlja u srednjoj školi je poluautobiografski roman Keti Aker, ali nikada nije dostigao široku popularnost. To bi moglo da ima veze sa njegovom seksualno eksplicitnom prirodom. Autorki je bilo potrebno šest godina da objavi roman i to je uradio Grouv pres 1984.

U vreme kada je objavljen bio je zabranjen i u Zapadnoj Nemačkoj i u Južnoj Africi. U Turskoj je zabranjen 2012. Krv i petlja u srednjoj školi smatra se avangardnim i metafikcionalnim romanom i ostaje najpoznatije delo Akerove.

9. Žan Žene – Kerel iz Bresta (sa ilustracijama Žana Koktoa)

Žan Žene bio je francuski romansijer i dramski pisac koga je Keti Aker poznavala, a čak je i pisala o njemu, iako negativno, u svom romanu Krv i petlja u srednjoj školi. Veći deo života proveo je kao vagabund i sitni kradljivac.

Ženeov roman Kerel iz Bresta, koji je napisao u saradnji sa Žanom Koktoom, prvobitno je objavljen anonimno u Francuskoj 1947. Do toga je verovatno došlo zbog eksplicitne prirode sadržaja vezanog za biseksualnog protagonistu i dilera droge, ujedno i serijskog ubicu koji napada pomorce.
U roman su uvrštene i ilustracije Žana Koktoa, koji je nacrtao tridesetak seksualno eksplicitnih prizora. Roman je bio zabranjen u Francuskoj 1952. zbog javne opscenosti. Na engleski je preveden 1974.

Delo Žana Ženea često se povezuje sa Bit generacijom doživljavaju ga kao jednog od evropskih bitnika. Interesovanje za Kerela od Bresta obnovljeno je nakon što je nemački sineasta Rajner Verner Fasbinder, pripadnik talasa novog nemačkog filma, snimio filmsku adaptaciju romana 1982. i nazvao ju je jednostavno Kerel.

10. Henri Miler – Rakova obratnica

Roman Rakova obratnica Henrija Milera je poluautobiografski opis autorovih doživljaja kao iseljenika u Parizu početkom 1930-ih. Roman je prožet snažnim filozofskim promišljanjima, opisima životnih stilova u Evropi i epifaničnim trenucima. Tu su i brojne seksualno eksplicitne scene i scenarija.

Rakova obratnica prvobitno je objavljena za Obelisk pres 1934. godine, ali tek kada je znatno veći izdavač Grouv Atlantik pres otkupio prava na roman 1960-ih, knjiga je postala predmet sudskih procesa za opscenost u Americi zbog pornografskih opisa. Vrhovni sud SAD je 1964. godine konačno odbacio optužbe da je Milerov roman opscen i time je popločan put ka pravu na slobodu govora u književnosti.

Iako je knjiga bila zabranjena u Kanadi, Škotskoj, Australiji i Finskoj, kritičari je danas smatraju Milerovim najvažnijim delom. Knjiga je uticala na pisce kao što su Džek Keruak, Alen Ginzberg, Džordž Orvel i Norman Majler. Roman se, takođe, redovno pojavljuje na dužim listama najuticajnijih romana 20. veka.