Nojz nedelja u Crnoj Kući: Charuest / Caloia / Shalabi + Shaan
Helly Cherry
Poslednjeg vikenda septembra vir nojza uvlači nas u onostranost projekta „The Chain of Music (Venues) Pluralism“ Autonomnog kulturnog centra Attack! AKC Attack! (Zagreb) i Omladinskog centra CK13 uz LIVEMX podršku.
Ovo veče posvećeno nojz tradiciji, eksperimentu i improvu otvorila je Shaan, Jovana Ivanac Milijanović iz Pančeva vodeći nas kroz diverzije i dimenzije modularnog sintisajzera. Dinamično prespajanje kablova, kreira prenosne talase zvuka sa masivnim dronskim bazama. Inverzivni ritmovi, šumovi, liminalne disonance kosmičke zvučne gusenice obrušavaju se i potapaju nas mehaničkom sinkopom galopa modularne improvizacije u kojoj svaki zvuk porađa mikrosvetove.
Hipnotisani sirovim teksturama analognih asocijacija bili smo dovoljno zagrejani da se prepustimo triju iz Kanade, apsolutno nekonvencionalni gem organic.
Sam Shalabi (električna gitara) je egipatsko kanadski kompozitor, improvizator uglavnom sa kretanjima kroz fuzije eksperimentalnog arapskog, folklornog egipatskog, shaabi, noise, free jazzu, eletronike. Od mnogobrojnih saradnji najdraže mi je pomenuti sa Stefanom Christoff na Flying Street albumu, u apstraktnim kompilacijama sa Will Guthrie, Oren Ambarchi, Mark Fell u Oglon Day 1,2. A neke nesvete stvari događaju se i na EEG Coherence albumu.
Yves Charuest ekspresivan na alt saksofonu, kroz svoj egzistencijalni akt konstantne improvizacije, takođe iza sebe ima odiseju započetu 80ih. Na kanadskoj sceni 80ih i 90ih svirao je u kovald triju, a danas sveprisutan u slobodnim morima apstraktnog zvuka i stvaranja, kao i raslojavanja zvuka do srži. Nedavno je izbacio solo album La territorie de l’anche (Small Scale Music) a neki od performansa snimljenu su u Concrete studiu, Muet comme un col de cygne 1,2 (Live in Concrete)
Nicolas Caloia na kontrabasu u svojoj alhemiji istražuje veze i tenzije između kompozicije i improvizacije. Nastupe je izvodio sa mnogim članovima stvaralačke muzičke scene Montreala, nastojeći da u slobodi izvođenja izbriše konstrukte, odrednice, podvučene žanrovske linije i dođe do onog zvučnog stanja koje ispunjava dušu i telo bića.
Zamislite sada dinamiku preplitanja ta 3 nepresušna izvora. Kreću sa izuzetno glasnim haosom, kao mašina tempirana da eksplodira rušeći sve normative. U izlomljenim oktavama razlivaju se, stapaju, provlače, provlače. Na momente sinhronizovani u kohezijama ludila dok ih već narednog trena fisija ne rastavi na sitne kontraste tapkanja, čekanja, sitnog reza, režanja, budeći psihodelične sinestezije vođene svetim tokovima apstraktnih kolaža.
„The Chain of Music (Venues) Pluralism“ predstavlja inicijativu podrške malim prostorima, organizacijama, undergroundu i umrežavanju. A mi se nadamo da će ovakvih biti češće – nojza gladnici.
Ovo veče posvećeno nojz tradiciji, eksperimentu i improvu otvorila je Shaan, Jovana Ivanac Milijanović iz Pančeva vodeći nas kroz diverzije i dimenzije modularnog sintisajzera. Dinamično prespajanje kablova, kreira prenosne talase zvuka sa masivnim dronskim bazama. Inverzivni ritmovi, šumovi, liminalne disonance kosmičke zvučne gusenice obrušavaju se i potapaju nas mehaničkom sinkopom galopa modularne improvizacije u kojoj svaki zvuk porađa mikrosvetove.
Hipnotisani sirovim teksturama analognih asocijacija bili smo dovoljno zagrejani da se prepustimo triju iz Kanade, apsolutno nekonvencionalni gem organic.
Sam Shalabi (električna gitara) je egipatsko kanadski kompozitor, improvizator uglavnom sa kretanjima kroz fuzije eksperimentalnog arapskog, folklornog egipatskog, shaabi, noise, free jazzu, eletronike. Od mnogobrojnih saradnji najdraže mi je pomenuti sa Stefanom Christoff na Flying Street albumu, u apstraktnim kompilacijama sa Will Guthrie, Oren Ambarchi, Mark Fell u Oglon Day 1,2. A neke nesvete stvari događaju se i na EEG Coherence albumu.
Yves Charuest ekspresivan na alt saksofonu, kroz svoj egzistencijalni akt konstantne improvizacije, takođe iza sebe ima odiseju započetu 80ih. Na kanadskoj sceni 80ih i 90ih svirao je u kovald triju, a danas sveprisutan u slobodnim morima apstraktnog zvuka i stvaranja, kao i raslojavanja zvuka do srži. Nedavno je izbacio solo album La territorie de l’anche (Small Scale Music) a neki od performansa snimljenu su u Concrete studiu, Muet comme un col de cygne 1,2 (Live in Concrete)
Nicolas Caloia na kontrabasu u svojoj alhemiji istražuje veze i tenzije između kompozicije i improvizacije. Nastupe je izvodio sa mnogim članovima stvaralačke muzičke scene Montreala, nastojeći da u slobodi izvođenja izbriše konstrukte, odrednice, podvučene žanrovske linije i dođe do onog zvučnog stanja koje ispunjava dušu i telo bića.
Zamislite sada dinamiku preplitanja ta 3 nepresušna izvora. Kreću sa izuzetno glasnim haosom, kao mašina tempirana da eksplodira rušeći sve normative. U izlomljenim oktavama razlivaju se, stapaju, provlače, provlače. Na momente sinhronizovani u kohezijama ludila dok ih već narednog trena fisija ne rastavi na sitne kontraste tapkanja, čekanja, sitnog reza, režanja, budeći psihodelične sinestezije vođene svetim tokovima apstraktnih kolaža.
„The Chain of Music (Venues) Pluralism“ predstavlja inicijativu podrške malim prostorima, organizacijama, undergroundu i umrežavanju. A mi se nadamo da će ovakvih biti češće – nojza gladnici.
U nastavku pogledajte još fotografija u mini galeriji...
Tekst i foto Smiljana Mirkov