Kim u Bruklinu 2018., foto: CMJames
Ove godine je Kim Gordon objavila svoj veoma cenjeni i drugi solo ALBUM „The Collective“. Album je dobio pohvale obožavatelja i kritičara u izdanjima kao New York Times, Pitchfork, Rolling Stone, VOGUE, Vulture, NME, The Quietus, i mnogi drugi, a koji ga već nazivaju jednim od najboljih albuma 2024.

Ograničeno izdanje, deluxe verzija vinilne ploče uključuje ploču od 7” sa 2 bonus numere smeštene u omotu LP-a i presovane na srebrnom vinilu. Ovo izdanje sadrži dve nove pesme, prethodno objavljenu „ECRP” i novu numeru „Bangin’ on the Freeway” koji je propraćen video-snimkom u režiji njene kćerke Coco Gordon Moore. 



Kim je govorila o novom izdanju i 2024. godini, rekavši: „Osećam se kao da tek počinjem! Hvala za svu ljubav!"

Gordon je imala burnu godinu, svirajući prepune koncerte i festivale širom sveta, uključujućinnastupe na Bumbershoot festivalu, Ohana i FORM Arcosanti festivalu.

Gordon je takođe napravila svoj eksplozivni solo kasnonoćni televizijski debi, izvodeći „BYE BYE“ na Jimmi Kimmel uživo.



Snimljen u Gordonovom rodnom Los Anđelesu, „The Collective“ prati njen studijski debi iz 2019. „No Home Record“ i nastavlja saradnju sa Raisen (Lil Yachty, John Cale, Yeah Yeah Yeah, Charli XCX), uz dodatnu produkciju Anthony Paul Lopez. 

Ne dešava se često da umetnici dočekuju osmu deceniju novim albumoma, a skoro niko sa snimkom tako užarenim i revolucionarno čudnim kao što je „The Collective“, koji ima više sličnosti sa post-milenijumskim SoundCloud repom nego sa tonovima indie rocka 21. veka.

Gordon je želela da "The Collective" bude "više orijentisan na ritam" u odnosu na njen prethodni album. „Nemam dobar glas ili nisam prirodna pevačica“, rekla je Kim, „tako da je ritam jedna od stvari koja me inspiriše.”

Slava albuma "The Collective" leži u sposobnosti suosnivačice Sonic Youth-a da se udobno uklopi u neku vrstu pomenutog izbledelog SoundCloud rap okruženja, istovremeno mu dodajući eksperimentalni indie rock prizvuk koji je bio njen zaštitni znak tokom više od četiri decenije.

Uzbudljivo je čuti je kako ne samo da stvara esencijalno delo sa 70 godina, već i kako osvaja nove sfere. U zvuku "The Collective" agresivno naduvanog zvuka ima dosta trap elemenata - muzika koja bi gotovo mogla proći kao dezorijentisani reper iz Detroita Veeze koji ide punim Death Grips-om. Ali album se ne može lako svrstati pod hip-hop ili bilo koji drugi žanr.