Goran Gibson: Svaki rad uz ljubav i iskrenu potrebu je poseban i drugačiji | INTERVJU
Helly Cherry
Goran Gibson je aktivan na domaćoj muzičkoj sceni još od kraja 80-ih sa svojim sastavom Beer Destroyers. Sa ovim bendom odsvirao je veliki broj koncerata širom naše zemlje a jedan od najvećih uspeha je bio osvojeno prvo mesto od strane publike na čuvenoj Zaječarskoj gitarijadi. Svoj rad kasnije nastavlja u ćuprijskom bluz sastavu Lumines. Sarađuje sa velikim brojem eminentnih muzičara (što uživo što u studiju) a od 2006. nastupa kao ulični muzičar širom kontinenta.
Želja za autorskom muzikom mu nije dala mira te je temeljno pripremao solo album pod nazivom "Nije važno". Mi ipak mislimo da jeste važno predstaviti Gibsonov novi materijal pa smo poželeli da o svemu tome malo i popričamo dok je cela priča prilično sveža, dok se vrti dvostruki singl sa pesmama "Ja imam jazz u glavi" i "Samo nebo zna".
Beer Destroyers je početak mog muzičkog života i nevina ljubav prema rokenrolu. Lumines je jedno blues iskustvo, nadogradnja i sticanje muzičke širine kroz saradnju sa iskusnim muzićarima. I jedan i drugi period su za mene posebni i značajni. Koncerti koje sam tada davno radio su zapravo napravili moju muzičku poziciju.
Za mene je svaki moj rad poseban i drugačiji, jer je on muzička slika jednog životnog trenutka... a svaki životni trenutak je poseban i drugačiji, pa samim tim i muzika... Ja sam oduvek imao potrebu da stvaram i smatram to kao temelj bilo koje umetnosti, pa naravno i muzike.
Koja je razlika izmedju novog muzickog materijala i starog? Razlika je u emociji, jer mene emocija vodi i daje mi zanos i maštu. Nekada je ona tužna, setna a nekada poletna i vesela, ja to prenosim na muziku. Pa je ujedno tu i odgovor u čemu se razlikuje ovaj materijal od prethodnih mojih muzičkih snimaka...
Dugi niz godina radiš, mada, možda je bolje reći - živiš život uličnog svirača. Kada se u tebi rađa želja za jednim novim autorskim izrazom koji će te dovesti do albuma „Nije važno“?
Da, ja sam u muzici više decenija i kako ti kažeš: "Živim život uličnog svirača". Da, sve je tačno. Ali život uličnog svirača je jedna posebna, široka tema, koja rekao bih, nema direktne veze sa ovim muzičkim materijalom i iziskuje posebnu pažnju, pa se ne bih sada osvrtao na to. U svakom slučaju, to je jedan poseban svet kojim me je Bog darovao da ga živim i upoznam. Na tvoje pitanje, kada se u meni radja želja za jednim posebnim autorskim izrazom koji me je doveo do albuma "Nije važno" mogu ti reći - ne radja se i nije posebna, ona je moja. Želja se jednom rodi i živi, i ti samo treba da je neguješ i da naučiš da je pratiš. Ja se trudim da je osluškujem i da je u borbi izmedju racionalnog svakodnevnog zivota i mašte ne izgubim.
„Ja imam jazz u glavi“ i „Samo nebo zna“ su prvi singlovi koji najavljuju pomenuti album. Zašto si se baš za njih odlučio, da li možda upravo oni najbolje predstavljaju album u celini?“
„Ja imam Jazz u glavi“ je stara pesma iz 91' godine sa kojom smo nastupili kao Beer Drinkers na Zaječarskoj gitarijadi i osvojili nagradu publike. Tekst je napisao moj prijatelj Nenad Nešić - Neša Lenon - a tekst se odnosi na neke moje osobine, kako ih je on tada video. Pesma je sada snimljena u novom aranzmanu. Bas gitaru je svirao Vladislav Marjanović - Bata bas a klavijature Dragan Virijević. Vokal je Veljko Gligorijević... Što se tiče pesme "Samo nebo zna", ona je nastala za 10 minuta, kao trenutak inspiracije na tekst mog kuma Gorana Mitrovića, na koji sam ja odmah kreativno odreagovao. Pesma se dopala mom prijatelju Dejanu Pejoviću Peji pa je on na moje veliko zadovoljstvo i otpevao pesmu. Bubanj je svirao Boban Stanišić, bas Boško Svrkota, prateći vokali Jelena Lombauer a klavir i klavijature odsvirao je veliki Dragan Virijević.
Na albumu učestvuju renomirani muzičari sa svih strana. Koliko je bilo teško okupiti sve ove ljude i koliko vremena je trebalo da se ove pesme realizuju? Opiši nam malo čitavo to iskustvo.
Da, na albumu su uzeli učesće mnogi muzičari, moji prijatelji. Rekao bih da to nije bilo teško realizovati jer muzičari izmedju sebe saradjuju ako osete vrednost i suštinu ideje. Tako da je meni izuzetno drago da čujem pesme na kojima sviraju i pevaju moji prijatelji poput Alena Slavice, Dejana Najdanovića Najde i drugih. Inače, pesme su realizovane za vreme korone.
Ne mogu a da ne primetim i nemali broj ćuprijskih muzičara. Može li ovo izdanje biti i svojevrsni omaž ćuprijskom rokenrolu pa možda i samom gradu?
Ne, ovo izdanje ne može biti omaž gradu jer nema nikakve veze sa gradom, ono ima veze sa mojim životom.
Voleo bih da se osvrnem i na omot koji prikazuje stari železnički most u našem gradu koji odoleva vremenu. Obzirom da dolaziš iz Ćuprije, grada koji je vezan za reke i mostove, rekao bih da je ovaj motiv i te kako nameran. Da li se to odolevanje može povezati sa nekom tvojom upornošću vezanom za muziku (i ostalo)?
Što se tiče tvog zapažanja vezano za omot i stari železnicki most, to je logično jer sam ja odrastao na Moravi pored tog mosta, pa otud i ta veza. Idejno rešenje za omot je uradio Dejan Pejović Peja u saradnji sa R,n,R štamparijom Clipart i Nenadom Nešićem.
Nedavno si u rodnom gradu dobio priznanje „Društva Rokenrolera“ iz našeg grada za celokupan rad. Svakako zasluženo. Često se kaže da „niko nije postao prorok u svom selu“ ali si ti od lokalne (pa i šire) zajednice i te kako prihvaćen pa je ovo priznanje samo potvrda toga. Kako si ti doživeo ovo Priznanje i koliko ti znači?
Što se tiče nagrade, to sam dobio od svojih prijatelja i ono je priznaje koje su mi oni uputili tim činom a ne lokalna zajednica. I da, slažem se, ja jesam priznat u privatnim krugovima muzičara i ljubitelja muzike, oficijalno ne. Nagrada mi mnogo znači jer je bez interesa nego je iskrena i iza nje stoji moj rad i moji prijatelji koji ga poštuju, cene i vide. I da, zahvaljujem što misliš da je zaslužena, znači mi,... hvala.
Vratio bih se još jednom na album pa nam pred sam kraj ovog razgovora reci kada ga možemo zvanično očekivati i u kom sve formatu?
Što se albuma tiče, videćemo. Za sada je tu singl sa ove dve pesme kojima treba ukazati pažnju.
Želeo bih da ti se zahvalim na ovom razgovoru. Ostavljam ti na kraju priliku da pomeneš sve što smatraš važnim a nismo pomenuli.
Rekao bih, važna je ljubav i posveta. Sve ostalo kao i naslov singla NIJE VAŽNO!
Želja za autorskom muzikom mu nije dala mira te je temeljno pripremao solo album pod nazivom "Nije važno". Mi ipak mislimo da jeste važno predstaviti Gibsonov novi materijal pa smo poželeli da o svemu tome malo i popričamo dok je cela priča prilično sveža, dok se vrti dvostruki singl sa pesmama "Ja imam jazz u glavi" i "Samo nebo zna".
 |
| Goran Gibson, foto: privatna arhiva |
Na sceni si jako dugo, počevši od Beer Destroyersa preko bluz sastava Lumines i brojnih drugih. Sarađivao si sa mnogim muzičarima. Možeš li da porediš tvoj najnoviji autorski rad sa prethodnim? Šta ih povezuje a po čemu je ovaj novi poseban i drugačiji?
Beer Destroyers je početak mog muzičkog života i nevina ljubav prema rokenrolu. Lumines je jedno blues iskustvo, nadogradnja i sticanje muzičke širine kroz saradnju sa iskusnim muzićarima. I jedan i drugi period su za mene posebni i značajni. Koncerti koje sam tada davno radio su zapravo napravili moju muzičku poziciju.
Za mene je svaki moj rad poseban i drugačiji, jer je on muzička slika jednog životnog trenutka... a svaki životni trenutak je poseban i drugačiji, pa samim tim i muzika... Ja sam oduvek imao potrebu da stvaram i smatram to kao temelj bilo koje umetnosti, pa naravno i muzike.
Koja je razlika izmedju novog muzickog materijala i starog? Razlika je u emociji, jer mene emocija vodi i daje mi zanos i maštu. Nekada je ona tužna, setna a nekada poletna i vesela, ja to prenosim na muziku. Pa je ujedno tu i odgovor u čemu se razlikuje ovaj materijal od prethodnih mojih muzičkih snimaka...
Dugi niz godina radiš, mada, možda je bolje reći - živiš život uličnog svirača. Kada se u tebi rađa želja za jednim novim autorskim izrazom koji će te dovesti do albuma „Nije važno“?
Da, ja sam u muzici više decenija i kako ti kažeš: "Živim život uličnog svirača". Da, sve je tačno. Ali život uličnog svirača je jedna posebna, široka tema, koja rekao bih, nema direktne veze sa ovim muzičkim materijalom i iziskuje posebnu pažnju, pa se ne bih sada osvrtao na to. U svakom slučaju, to je jedan poseban svet kojim me je Bog darovao da ga živim i upoznam. Na tvoje pitanje, kada se u meni radja želja za jednim posebnim autorskim izrazom koji me je doveo do albuma "Nije važno" mogu ti reći - ne radja se i nije posebna, ona je moja. Želja se jednom rodi i živi, i ti samo treba da je neguješ i da naučiš da je pratiš. Ja se trudim da je osluškujem i da je u borbi izmedju racionalnog svakodnevnog zivota i mašte ne izgubim.
„Ja imam jazz u glavi“ i „Samo nebo zna“ su prvi singlovi koji najavljuju pomenuti album. Zašto si se baš za njih odlučio, da li možda upravo oni najbolje predstavljaju album u celini?“
„Ja imam Jazz u glavi“ je stara pesma iz 91' godine sa kojom smo nastupili kao Beer Drinkers na Zaječarskoj gitarijadi i osvojili nagradu publike. Tekst je napisao moj prijatelj Nenad Nešić - Neša Lenon - a tekst se odnosi na neke moje osobine, kako ih je on tada video. Pesma je sada snimljena u novom aranzmanu. Bas gitaru je svirao Vladislav Marjanović - Bata bas a klavijature Dragan Virijević. Vokal je Veljko Gligorijević... Što se tiče pesme "Samo nebo zna", ona je nastala za 10 minuta, kao trenutak inspiracije na tekst mog kuma Gorana Mitrovića, na koji sam ja odmah kreativno odreagovao. Pesma se dopala mom prijatelju Dejanu Pejoviću Peji pa je on na moje veliko zadovoljstvo i otpevao pesmu. Bubanj je svirao Boban Stanišić, bas Boško Svrkota, prateći vokali Jelena Lombauer a klavir i klavijature odsvirao je veliki Dragan Virijević.
Na albumu učestvuju renomirani muzičari sa svih strana. Koliko je bilo teško okupiti sve ove ljude i koliko vremena je trebalo da se ove pesme realizuju? Opiši nam malo čitavo to iskustvo.
Da, na albumu su uzeli učesće mnogi muzičari, moji prijatelji. Rekao bih da to nije bilo teško realizovati jer muzičari izmedju sebe saradjuju ako osete vrednost i suštinu ideje. Tako da je meni izuzetno drago da čujem pesme na kojima sviraju i pevaju moji prijatelji poput Alena Slavice, Dejana Najdanovića Najde i drugih. Inače, pesme su realizovane za vreme korone.
Ne mogu a da ne primetim i nemali broj ćuprijskih muzičara. Može li ovo izdanje biti i svojevrsni omaž ćuprijskom rokenrolu pa možda i samom gradu?
Ne, ovo izdanje ne može biti omaž gradu jer nema nikakve veze sa gradom, ono ima veze sa mojim životom.
Što se tiče tvog zapažanja vezano za omot i stari železnicki most, to je logično jer sam ja odrastao na Moravi pored tog mosta, pa otud i ta veza. Idejno rešenje za omot je uradio Dejan Pejović Peja u saradnji sa R,n,R štamparijom Clipart i Nenadom Nešićem.
Nedavno si u rodnom gradu dobio priznanje „Društva Rokenrolera“ iz našeg grada za celokupan rad. Svakako zasluženo. Često se kaže da „niko nije postao prorok u svom selu“ ali si ti od lokalne (pa i šire) zajednice i te kako prihvaćen pa je ovo priznanje samo potvrda toga. Kako si ti doživeo ovo Priznanje i koliko ti znači?
Što se tiče nagrade, to sam dobio od svojih prijatelja i ono je priznaje koje su mi oni uputili tim činom a ne lokalna zajednica. I da, slažem se, ja jesam priznat u privatnim krugovima muzičara i ljubitelja muzike, oficijalno ne. Nagrada mi mnogo znači jer je bez interesa nego je iskrena i iza nje stoji moj rad i moji prijatelji koji ga poštuju, cene i vide. I da, zahvaljujem što misliš da je zaslužena, znači mi,... hvala.
Vratio bih se još jednom na album pa nam pred sam kraj ovog razgovora reci kada ga možemo zvanično očekivati i u kom sve formatu?
Što se albuma tiče, videćemo. Za sada je tu singl sa ove dve pesme kojima treba ukazati pažnju.
Želeo bih da ti se zahvalim na ovom razgovoru. Ostavljam ti na kraju priliku da pomeneš sve što smatraš važnim a nismo pomenuli.
Rekao bih, važna je ljubav i posveta. Sve ostalo kao i naslov singla NIJE VAŽNO!
sa Gibsonom razgovarao Nenad