Danilo Nikodinovski (Consecration): Znao sam da moram učiniti sve da završim taj album | INTERVJU
Helly Cherry
Album "Smrt, ljubav, smrt" kojim se bend Consecration nakon 5 godina vratio na srpsku muzičku scenu, privukao je veliku pažnju fanova, ali, s obzirom na svojstven zaokret u dosadašnjem prepoznatljivom muzičkom stilu, očigledno je da stiče i mnoštvo neke nove, drugačije publike.
Idejni tvorac, mastermind benda Consecration, kompozitor, gitarista i vokal, Danilo Nikodinovski, jedan je od najupečatljivijih i najinovativnijih muzičkih stvaralaca na našoj sceni. Poslednjih godina bio je maksimalno angažovan u bendu Nikole Vranjkovića, ali to je, naravno, samo jedan segment njegovog profesionalnog bavljenja ne samo muzikom, već i zvukom u pravom smislu te reči.
Postoji mnogo razloga zbog kojih je novi Consecration čekao pravi trenutak da ugleda svetlost dana i naravno da iza toga stoji čitava priča, život i priključenija jednog prezauzetog, kako se to popularno kaže - "burnautovanog" i izrazito introspektivnog stvaraoca kome je muzika pre svega ljubav. Ta ljubav dva puta je omeđena rečju smrt i jasno je, novi album ima egzistencijalistički, metafizički smisao i sve to i te kako ima veze sa životom njegovog tvorca.
Kasnije, kada je nakon svih završenih obaveza u vezi sa pripremom događaja došlo na red da popričamo, dobila sam intervju kome se nisam nadala. Mislila sam, sa svoje strane, da će to biti jedno brzinsko rešetanje pitanjima jer mi je bilo bezveze da Danilu, u tom međuprostoru posle iscrpne tonske, a pre početka nastupa, oduzimam preko potrebno vreme za odmor i tišinu.
Međutim, mogu da kažem da u svom skromnom opusu andergraund novinara nisam imala iskrenijeg, ni otvorenijeg sagovornika kome se ovom prilikom još jednom zahvaljujem na spremnosti da bez zadrške podeli svoju priču.
Smatram da sve to što je ispričao, prosto moralo da izađe kao živa reč, jer je izuzetno važno i potrebno da je u ovim vremenima čujemo. Ponekad nam se dâ da zavirimo u "kuhinju" stvaraoca, ali ovo je mnogo više od toga, to je priča o jednoj umetničkoj, ali i ličnoj samospoznaji, o sazrevanju i rastu, o borbi sa sobom (i protiv sebe), i na kraju, o nadrastanju spoljašnjih i unutrašnjih datosti koje nazivamo nametnutim okolnostima i na koje (ne) možemo uticati.
Bilo bi šteta da sam sve to morala da transkribujem, s obzirom da je intervju sniman telefonom, u prostoriji tik iza bine, za vreme Frakhtalove tonske i buka na snimku je bila nesnosna. Srećom, zahvaljujući prijatelju Igoru Perkoviću, kako za sebe kaže - "audio entuzijasti", koji je upotrebio neke AI alate, uspeli smo da u velikoj meri očistimo tu buku i svedemo je na neki prihvatljiv nivo. Meni je posebno drago što nisam morala da "krnjim" kontinuitet priče izdvajajući hajlajtove, te sada imate mogućnost da je na kraju ovog priloga poslušate u celosti u njenom prirodnom, spontanom toku, doduše, u malo sirovom obliku, sa dosta nesavršenosti, ali meni ovde tehnikalije zaista nisu bile u prvom planu.
I ne bih propustila priliku da napomenem da za nekoliko dana sledi još jedan koncert Consecrationa, 25. oktobra i to u beogradskom SKC-u koji je poslednjih godina bio poprilično zaboravljeno i neaktivno mesto po pitanju alternativne kulture.
I taj će događaj, bez ikakve sumnje, biti pravo savršenstvo.
Vidimo se!
I ranije je Consecration bio, u osnovi, jedan netipičan metal bend, orijentisan više ka instrumentalima, dakle, vokali nisu bili ono što je gradilo tu priču čiji se stilski pristup i tada umnogome zasnivao na atmosferičnosti i ambijentalu. Novo izdanje ima apsolutni pečat tih tipično netipičnih CONS-a, ali je u svakom smislu pomerio granice njihovog dosadašnjeg stvaralaštva (i izvedbe), a to se naročito oslikava u poetici ovog benda koja je sada dobila jasan lirički koncept i to na srpskom jeziku.
Idejni tvorac, mastermind benda Consecration, kompozitor, gitarista i vokal, Danilo Nikodinovski, jedan je od najupečatljivijih i najinovativnijih muzičkih stvaralaca na našoj sceni. Poslednjih godina bio je maksimalno angažovan u bendu Nikole Vranjkovića, ali to je, naravno, samo jedan segment njegovog profesionalnog bavljenja ne samo muzikom, već i zvukom u pravom smislu te reči.
Postoji mnogo razloga zbog kojih je novi Consecration čekao pravi trenutak da ugleda svetlost dana i naravno da iza toga stoji čitava priča, život i priključenija jednog prezauzetog, kako se to popularno kaže - "burnautovanog" i izrazito introspektivnog stvaraoca kome je muzika pre svega ljubav. Ta ljubav dva puta je omeđena rečju smrt i jasno je, novi album ima egzistencijalistički, metafizički smisao i sve to i te kako ima veze sa životom njegovog tvorca.
Nešto od toga on i sam pripoveda u tri epizode svojih dnevnika objavljenih na Pop depresiji. Iz promotivnog ugla može se reći da je to posve zanimljiv pristup marketingu, jedan od načina da album dopre do svojih slušalaca, ali ne samo to, zapravo pruža mogućnost da se na višem, ličnijem i duhovnijem nivou dogodi razumevanje i prihvatanje umetničkog dela za koje Danilo tvrdi da mu je svojim nastankom, kao ideja i kao proces, spasilo dušu.
 |
| Consecration u Fabrici, foto: Lea Bodor |
Prvi koncert koji je Consecration imao u okviru promocije novog albuma odigrao se u Novom Sadu, u SKCNS Fabrici, 28. septembra 2024, uz lokalnu podršku bendova Northern Revival i Frakhtal. Zaista je to bilo jedno magično, nesvakidašnje iskustvo, pogotovu što je meni, sastavljaču ovih redova, to bio prvi put ikada da sam uopšte imala prilike da čujem Consecration uživo.
Zbog zakazanog intervjua sa Danilom, došla sam mnogo ranije u prostor Fabrike i prisustvovala maltene celoj tonskoj probi. Tako se ta stvaralačka magija preda mnom razotkrila dva puta, na dva različita načina u istom danu i dala mi neke nove uvide u to koliko je muzika, kao performativna umetnost jedan složen proces i sa čime se sve nose i kako tome pristupaju oni koji to nikako ne žele da shvate olako, kojima je svaki detalj bitan, gde se svaki odsviran ton i otpevani slog, kao gradivni elementi čitave strukture smatraju bitnim činiocima koji moraju biti izvedeni upravo onako kako to jedino ima smisla.
Kasnije, kada je nakon svih završenih obaveza u vezi sa pripremom događaja došlo na red da popričamo, dobila sam intervju kome se nisam nadala. Mislila sam, sa svoje strane, da će to biti jedno brzinsko rešetanje pitanjima jer mi je bilo bezveze da Danilu, u tom međuprostoru posle iscrpne tonske, a pre početka nastupa, oduzimam preko potrebno vreme za odmor i tišinu.
Međutim, mogu da kažem da u svom skromnom opusu andergraund novinara nisam imala iskrenijeg, ni otvorenijeg sagovornika kome se ovom prilikom još jednom zahvaljujem na spremnosti da bez zadrške podeli svoju priču.
Smatram da sve to što je ispričao, prosto moralo da izađe kao živa reč, jer je izuzetno važno i potrebno da je u ovim vremenima čujemo. Ponekad nam se dâ da zavirimo u "kuhinju" stvaraoca, ali ovo je mnogo više od toga, to je priča o jednoj umetničkoj, ali i ličnoj samospoznaji, o sazrevanju i rastu, o borbi sa sobom (i protiv sebe), i na kraju, o nadrastanju spoljašnjih i unutrašnjih datosti koje nazivamo nametnutim okolnostima i na koje (ne) možemo uticati.
Bilo bi šteta da sam sve to morala da transkribujem, s obzirom da je intervju sniman telefonom, u prostoriji tik iza bine, za vreme Frakhtalove tonske i buka na snimku je bila nesnosna. Srećom, zahvaljujući prijatelju Igoru Perkoviću, kako za sebe kaže - "audio entuzijasti", koji je upotrebio neke AI alate, uspeli smo da u velikoj meri očistimo tu buku i svedemo je na neki prihvatljiv nivo. Meni je posebno drago što nisam morala da "krnjim" kontinuitet priče izdvajajući hajlajtove, te sada imate mogućnost da je na kraju ovog priloga poslušate u celosti u njenom prirodnom, spontanom toku, doduše, u malo sirovom obliku, sa dosta nesavršenosti, ali meni ovde tehnikalije zaista nisu bile u prvom planu.
I ne bih propustila priliku da napomenem da za nekoliko dana sledi još jedan koncert Consecrationa, 25. oktobra i to u beogradskom SKC-u koji je poslednjih godina bio poprilično zaboravljeno i neaktivno mesto po pitanju alternativne kulture.
I taj će događaj, bez ikakve sumnje, biti pravo savršenstvo.
Vidimo se!