„Veštica Saga i vampirski komarci“ – Željko Obrenović: Život kao avantura
Helly Cherry
„Deci treba obezbediti dve stvari – pristup knjigama i ohrabrenje da stalno čitaju. To je najvažniji zadatak roditelja, nastavnika i bibliotekara širom sveta. To je pravo svakog deteta i njihova i naša šansa za bolje sutra.“ - Majkl Morpurgo
Jedan otac, koji je ujedno i nastavnik, ali i pisac, kao da se držao ovog Morpurgovog saveta/upozorenja kada je seo i pustio da se iz njega na papir izlije priča o avanturi jedne devojčice i njenih roditelja. U pitanju je Željko Obrenović, pisac koji je poznat čitaocima po trilerima poput „Kamenog jezera“ i „Koloseuma“, ili po stripu „Karton siti“. On je odlučio da se oproba u nečem novom, tako da je napisao knjigu za decu „Veštica Saga i vampirski komarci“. U prvi mah bi moglo da deluje čudno kako je pisac koji se najviše povezuje sa žanrovskom književnošću za odrasle i stripovima odlučio da se upusti u svet fantazije, ali nema tu neke drastične razlike. Obrenović piše o ljudima koji su usidreni u svojim problemima i svojoj surovoj stvarnosti - likovi su ti koji nose njegove priče. A u stripovima ilustratori i strip majstori uspevaju da prenesu i Obrenovićevu slikovitost i živopisnost koju dočarava svojim rečenicama. Dakle, ovaj novi „format“ jeste nov način primene onoga u čemu je ionako sjajan – u oslikavanju likova i intrigantnih scena.
Ali da krenemo redom...
Jedan otac, koji je ujedno i nastavnik, ali i pisac, kao da se držao ovog Morpurgovog saveta/upozorenja kada je seo i pustio da se iz njega na papir izlije priča o avanturi jedne devojčice i njenih roditelja. U pitanju je Željko Obrenović, pisac koji je poznat čitaocima po trilerima poput „Kamenog jezera“ i „Koloseuma“, ili po stripu „Karton siti“. On je odlučio da se oproba u nečem novom, tako da je napisao knjigu za decu „Veštica Saga i vampirski komarci“. U prvi mah bi moglo da deluje čudno kako je pisac koji se najviše povezuje sa žanrovskom književnošću za odrasle i stripovima odlučio da se upusti u svet fantazije, ali nema tu neke drastične razlike. Obrenović piše o ljudima koji su usidreni u svojim problemima i svojoj surovoj stvarnosti - likovi su ti koji nose njegove priče. A u stripovima ilustratori i strip majstori uspevaju da prenesu i Obrenovićevu slikovitost i živopisnost koju dočarava svojim rečenicama. Dakle, ovaj novi „format“ jeste nov način primene onoga u čemu je ionako sjajan – u oslikavanju likova i intrigantnih scena.
Ali da krenemo redom...
„Veštica Saga i vampirski komarci“ govori o maloj veštici Sagi koja sa svojim roditeljima kreće na kampovanje. Na samom početku putovanja, jedno malo i izuzetno dosadno živo biće razviće se u Saginu najbolju prijateljicu, a Sagina želja da svojoj novoj prijateljici pomogne da pronađe svoju porodicu usmeriće ih sve ka novim prostorima koje niko od njih nije mogao ni da zamisli. Put ih vodi kroz živopisna mesta i na tom putu ova četvoročlana družina susreće druga stvorenja. Iako imaju svoj cilj, oni pomažu ovim stvorenjima ukoliko su ona u problemu ili nevolji. Svetom u kome oni žive vlada magija, ali magija ima svoju cenu...
Mnoga poznata dela koja su napisana za decu prikazuju neki vid putovanja. Zašto je to tako? Postoji mnogo tačnih odgovora, ali se sve nekako svodi na to da deca vole da se upuštaju u avanture, i putovanja vide kao nešto što nikako nije dosadno. Uostalom, i mi odrasli volimo da vidimo nova mesta, upoznajemo nove ljude, saznajemo nove stvari. Time stičemo utisak da rastemo, da se menjamo, da proširujemo svoje vidike. Život i odrastanje mogu da se shvate kao avanture.
Za Sagu putovanje predstavlja izlazak iz poznate sredine, jer se susreće sa drugačijima od sebe, ali i priliku da nauči nešto novo o sebi i o drugima. Ona upoznaje Tinu, koja u prvi mah predstavlja njenog „prirodnog neprijatelja“, ali se transformiše u biće koje ima svoje probleme, strahove, nade i time postaje neko ko je u potpunosti sličan Sagi i njenim roditeljima. Dakle, autor nam putem Saginog susreta sa Tinom ukazuje na jednu bitnu stvar – da nije bitno kako neko izgleda, već da smo duboko iznutra itekako slični – spoljašnjost može da bude kamen spoticanja ali ono što se nalazi u nama samima je bitno da bi smo se razumeli i povezali međusobno.
Saga i njeni roditelji su vešci, međutim, svet u kome oni žive malo je drugačije koncipiran od onoga sa čime se obično susrećemo u književnosti. Znamo da u njihovom svetu postoji neki vid hijerarhije – da nisu svi vešci i veštice nadareni za sve (neko teži ka mudrosti, neko jezicima, neko majstorijama, neko lečenju,...) i da se mlade veštičje nade školuju kako bi se otkrilo ka čemu naginju. Magija je prisutna, ali ona ima svoju cenu. Postoje oni lakši i brži vidovi magije koji funkcionišu podsticanjem potencijala, uz molbu ili neku lepu reč, ali postoje i oni teži vidovi magije za koji je potrebno platiti cenu. Što je zahtev za magijom veći, time je i cena veća. Sjajno je to što autor podseća svoje čitaoce da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Čini se da smo u današnje vreme zaboravili na to koliko je bitno reći one male reči „hvala“, „molim“, „izvini“... Te male reči nekada bukvalno čine nemoguće stvari mogućim i u našim životima. A što se tiče one cene, autor putem nje reflektuje činjenicu da nekada velike stvari od nas zahtevaju i veću žrtvu, samo je pitanje da li su ljudi spremni na to.
Željko Obrenović je u ovom svom književnom prvencu za decu provukao još mnogo bitnih životnih stvari. Odlično je to što ni u jednom momentu nije preterao sa lekcijama, i to što ni u jednom momentu nije prešao u popovanje. Ono što je važno uči se usput, na koži, srcem, na licu mesta, a takve lekcije se pamte zauvek. Putem zajedničkih avantura Sage, njenih roditelja i njene prijateljice, autor govori o važnosti porodice, prijatelja, obrazovanja, zaštite životne sredine i svih živih bića (pa čak i onda ako predstavljaju napast), o spremnosti na žrtvu, o odnosima sa drugima, ljubaznosti, istrajnosti,... Saga uči da bude uporna, da ne odustaje i da istraje u onome što radi i da će se to isplatiti.
Pored svega toga, autor je uspeo u svoj tekst da učauri i neke činjenice, kojima edukuje svoje mlade čitaoce – on govori o komarcima, o tome kako funkcioniše morzeova azbuka,... Time je pokazao da knjiga koja na prvi pogled deluje kao fantazija ne mora samo da govori svojim čitaocima o životnim lekcijama, nego može i da pruži neko praktično znanje koje može da se iskoristi u životu.
Ne treba zaboraviti činjenicu da je autor knjige izuzetno potkovan na polju istorije književnosti, i popularne kulture, tako da nije čudo što on opisuje mesta koja mogu da pariraju onima iz „Guliverovih putovanja“ ili „Alise u zemlji čuda“, što se u knjizi pojavljuje neko ko svojim postupcima podseća na sfingu, ili što se susrećemo sa stvarima i živim bićima koja bi komotno mogla da se nađu u svetovima koje je osmislila Dž.K. Rouling. Na sve to dodajte i autorovu sposobnost da se poigrava rečima i njihovim značenjem. Svesno ili nesvesno, on svojim likovima daje imena koja na neki način oslikavaju njihovu prirodu ili postupke (što se najviše ogleda u imenu glavnog negativca). Dakle, na ovih dvestotinjak stranica smo dobili beskompromisan Obrenovićev tekst - njegovi čitaoci itekako mogu da prepoznaju njegov stil – rečenice, dijaloge, njegov humor koji je često pritajen. Napisao je delo koje u prvi mah ne deluje svojstveno njemu, ali ima snažan pečat kojim ga izdvaja i čini tako prepoznatljivo njegovim.
Na sve to, uz Obrenovićev živopisan tekst, dobijamo i sjajne ilustracije Stefana Nastića. Nastić je na skoro minimalistički način dočarao likove, prostore i neke scene iz ove knjige, i postigao to da ilustracije ne odvlače pažnju već dočaravaju sam tekst i sa njim čine kompaktnu celinu. Sjajna je ideja da se ubaci i jedan mali komarac na marginu knjige i time postigne neki vid interaktivnosti, a možda i motivacije dece da i sama pokušaju da naprave nešto takvo.
Mnoga poznata dela koja su napisana za decu prikazuju neki vid putovanja. Zašto je to tako? Postoji mnogo tačnih odgovora, ali se sve nekako svodi na to da deca vole da se upuštaju u avanture, i putovanja vide kao nešto što nikako nije dosadno. Uostalom, i mi odrasli volimo da vidimo nova mesta, upoznajemo nove ljude, saznajemo nove stvari. Time stičemo utisak da rastemo, da se menjamo, da proširujemo svoje vidike. Život i odrastanje mogu da se shvate kao avanture.
Za Sagu putovanje predstavlja izlazak iz poznate sredine, jer se susreće sa drugačijima od sebe, ali i priliku da nauči nešto novo o sebi i o drugima. Ona upoznaje Tinu, koja u prvi mah predstavlja njenog „prirodnog neprijatelja“, ali se transformiše u biće koje ima svoje probleme, strahove, nade i time postaje neko ko je u potpunosti sličan Sagi i njenim roditeljima. Dakle, autor nam putem Saginog susreta sa Tinom ukazuje na jednu bitnu stvar – da nije bitno kako neko izgleda, već da smo duboko iznutra itekako slični – spoljašnjost može da bude kamen spoticanja ali ono što se nalazi u nama samima je bitno da bi smo se razumeli i povezali međusobno.
Saga i njeni roditelji su vešci, međutim, svet u kome oni žive malo je drugačije koncipiran od onoga sa čime se obično susrećemo u književnosti. Znamo da u njihovom svetu postoji neki vid hijerarhije – da nisu svi vešci i veštice nadareni za sve (neko teži ka mudrosti, neko jezicima, neko majstorijama, neko lečenju,...) i da se mlade veštičje nade školuju kako bi se otkrilo ka čemu naginju. Magija je prisutna, ali ona ima svoju cenu. Postoje oni lakši i brži vidovi magije koji funkcionišu podsticanjem potencijala, uz molbu ili neku lepu reč, ali postoje i oni teži vidovi magije za koji je potrebno platiti cenu. Što je zahtev za magijom veći, time je i cena veća. Sjajno je to što autor podseća svoje čitaoce da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Čini se da smo u današnje vreme zaboravili na to koliko je bitno reći one male reči „hvala“, „molim“, „izvini“... Te male reči nekada bukvalno čine nemoguće stvari mogućim i u našim životima. A što se tiče one cene, autor putem nje reflektuje činjenicu da nekada velike stvari od nas zahtevaju i veću žrtvu, samo je pitanje da li su ljudi spremni na to.
Željko Obrenović je u ovom svom književnom prvencu za decu provukao još mnogo bitnih životnih stvari. Odlično je to što ni u jednom momentu nije preterao sa lekcijama, i to što ni u jednom momentu nije prešao u popovanje. Ono što je važno uči se usput, na koži, srcem, na licu mesta, a takve lekcije se pamte zauvek. Putem zajedničkih avantura Sage, njenih roditelja i njene prijateljice, autor govori o važnosti porodice, prijatelja, obrazovanja, zaštite životne sredine i svih živih bića (pa čak i onda ako predstavljaju napast), o spremnosti na žrtvu, o odnosima sa drugima, ljubaznosti, istrajnosti,... Saga uči da bude uporna, da ne odustaje i da istraje u onome što radi i da će se to isplatiti.
Pored svega toga, autor je uspeo u svoj tekst da učauri i neke činjenice, kojima edukuje svoje mlade čitaoce – on govori o komarcima, o tome kako funkcioniše morzeova azbuka,... Time je pokazao da knjiga koja na prvi pogled deluje kao fantazija ne mora samo da govori svojim čitaocima o životnim lekcijama, nego može i da pruži neko praktično znanje koje može da se iskoristi u životu.
Ne treba zaboraviti činjenicu da je autor knjige izuzetno potkovan na polju istorije književnosti, i popularne kulture, tako da nije čudo što on opisuje mesta koja mogu da pariraju onima iz „Guliverovih putovanja“ ili „Alise u zemlji čuda“, što se u knjizi pojavljuje neko ko svojim postupcima podseća na sfingu, ili što se susrećemo sa stvarima i živim bićima koja bi komotno mogla da se nađu u svetovima koje je osmislila Dž.K. Rouling. Na sve to dodajte i autorovu sposobnost da se poigrava rečima i njihovim značenjem. Svesno ili nesvesno, on svojim likovima daje imena koja na neki način oslikavaju njihovu prirodu ili postupke (što se najviše ogleda u imenu glavnog negativca). Dakle, na ovih dvestotinjak stranica smo dobili beskompromisan Obrenovićev tekst - njegovi čitaoci itekako mogu da prepoznaju njegov stil – rečenice, dijaloge, njegov humor koji je često pritajen. Napisao je delo koje u prvi mah ne deluje svojstveno njemu, ali ima snažan pečat kojim ga izdvaja i čini tako prepoznatljivo njegovim.
Na sve to, uz Obrenovićev živopisan tekst, dobijamo i sjajne ilustracije Stefana Nastića. Nastić je na skoro minimalistički način dočarao likove, prostore i neke scene iz ove knjige, i postigao to da ilustracije ne odvlače pažnju već dočaravaju sam tekst i sa njim čine kompaktnu celinu. Sjajna je ideja da se ubaci i jedan mali komarac na marginu knjige i time postigne neki vid interaktivnosti, a možda i motivacije dece da i sama pokušaju da naprave nešto takvo.
 |
| Željko Obrenović |
„Veštica Saga i vampirski komarci“ Željka Obrenovića predstavlja pravo osveženje u savremenoj domaćoj književnosti za decu. Oslonivši se na klasike književnosti za decu, i prilagodivši ih svom vlastitom stilu, Obrenović je napisao knjigu koju će čitaoci dugo pamtiti. Kroz avanture male Sage i njenih pratilaca ispričao je priču o sazrevanju u koju je utkao mnoge izuzetno bitne stvari koje današnji roditelji žele da saopšte svojoj deci. Nije tajna da je ova knjiga prvobitno bila namenjena autorovoj ćerkici kao poklon za njen rođendan. To što je autor transponovao mnoge momente iz vlastite porodice na veštičju porodicu, čini njegove likove opipljivim i životnim. Njegova priča ni u jednom momentu ne skreće u pridikovanje, nego do samoga kraja ostaje prava avantura u okviru koje se životne lekcije uče na najbolji mogući način.
Roald Dal je jednom rekao: „Ako moje knjige mogu da pomognu deci da zavole čitanje, onda sam uradio nešto zaista važno.“ Možemo biti sigurni da će i „Veštica Saga“ pomoći mnogim devojčicama i dečacima da zavole knjigu i čitanje, ali i mnogim odraslima da se prisete kako je to biti dete, i kako je bitno da ne sputavaju vlastitu maštu. Željko Obrenović je zaista uradio nešto važno time što je podelio ovu knjigu i sa drugima. Ostaje nam samo da se nadamo da je ovo samo prvi deo jedne duže sage i da ćemo vrlo brzo nastaviti da se družimo sa vešticom Sagom.
Roald Dal je jednom rekao: „Ako moje knjige mogu da pomognu deci da zavole čitanje, onda sam uradio nešto zaista važno.“ Možemo biti sigurni da će i „Veštica Saga“ pomoći mnogim devojčicama i dečacima da zavole knjigu i čitanje, ali i mnogim odraslima da se prisete kako je to biti dete, i kako je bitno da ne sputavaju vlastitu maštu. Željko Obrenović je zaista uradio nešto važno time što je podelio ovu knjigu i sa drugima. Ostaje nam samo da se nadamo da je ovo samo prvi deo jedne duže sage i da ćemo vrlo brzo nastaviti da se družimo sa vešticom Sagom.
Kristijan Vekonj