Rođene prkosne — „Sa koliko godina stičemo pravo da menjamo svet?”
Helly Cherry
Postati osoba koja menja stvari na bolje je nešto što malo nas dostigne. Ne zato što je promeniti ustaljeno stanje izuzetno teško već zato što zahteva razmišljanje van okvira i ispoljavanje hrabrosti u trenucima kada je to najpotebnije. Pristustvo obe osobine u jednoj osobi je retkost. Mnogo nas uviđa probleme ali prosto nema petlje da uradi nešto konkretno povodom toga. U tom slučaju naš “aktivizam” se obično svede na podršku lakovima na društvenim mrežama. Opet, sa druge strane, među nama ima osoba kojima hrabrosti i energije za delovanje ne nedostaje, ali često zafali ta ideja ili usmerenje kojim se može postići nešto opipljivo. Prema tome onaj koji misli van okvira je izuzezno važan ali onaj ko misli i deluje van okvira je neprocenjiv.
Rođene prkosne nam donosi priče o takvim neprocenjivim individuama koje su inpirisale ljude oko sebe da se pokrenu i donesu nekakav boljitak, kako u svojim sredinama tako i globalno. Njihove priče nam ilustruju da menjati stvari na bolje uvek predstavlja herojski čin, bez obzira na nivo i skalu promene. Ono najbitne je pokrenuti se, makar taj početak predstavljao neko malo poboljšanje u svom ličnom životu, boljitak u svojoj porodici, zgradi, ulici… Ta mala talasanja učvršćuju karakter, odnosno donose sigurnost u iskakanju iz matrice i kada su “krupnije stvari” u pitanju. Ako smo posvećeni nekoj misiji smer delovanja će se postepeno iskristalisarti, tako da će naknadno delovati kako je bio očigledan i predodređen. Devojčice u ovim pričama su krenule od malih stvari a te njihove male stvari su postepeno izrodile moćne društvene pokrete. Iako nam naslov kaže da su one rođene prkosne, taj inat, istrajnost i hrabrost su osobine koje se mogu izbrusiti gotovo kod svake individue, samo ako postoji čelična rešenost da se dostigne neki viši cilj.
To što su u pitanju mlade osobe je izuzetno važno za ovu priču. Naime dečiji mozak je plastičan i još uvek nije podlegao konformizmu sveta odraslih. On svakodnevno preispituje stvari i pokušava da razume zašto su one onakve kakvim se predstavljaju. Vrlo često dete ne prihvati objašnjenje da je nešto jednostavno zacrtano i nepromenljivo već nastoji da to posmatra na drugačiji način. Odrasli postepeno izgube tu “supermoć” pošto ih uređenost sveta izmori i oblikuje. Prema tome, od presudnog je značaja decu ohrabrivati da preispituju sve što im se servira. Pored toga treba ih inspirisati da ne odustaju u svojim misijama za koje veruju da će promeniti stvari na bolje. Budući da odrasli retko mogu da iskoče iz ustaljenog kalupa, nada ostaje da će deca biti ti agenti promene koji će našu civilizaciju usmeriti ka nekom pozitivnijem koloseku.
To je naročito važno u XXI veku kada smo dostigli moć kojom se prvi put u istoriji možemo samouništiti na više različitih načina. Možda najopasniji rizici su oni sa odloženim dejstvom. Ljudski mozak nažalost nije evoluirao tako da mu odložene opasnosti predstavljaju nekavu brigu pa se retko opterećuje stvarima koje mu nisu neposredna pretnja. Naravno, uvek ćemo momentalno reagovati ako prema nama juri nosorog ili teretni voz. Ako se ka nama “šunja” nekakva ekološka katastrofa, to ćemo jednostavno potisnuti s obzirom da tako nešto uvek dolazi u budućnosti. Sa druge strane, pošto takve pretnje dolaze postepeno, nastupanje propasti je gotovo neprimetno. Zato se nadamo se da će neka slobodoumna deca naći načina da “prevare” ovaj bag evolucije i da će nas sve zajedno ubediti da počnemo odmah da brinemo o generacija koje dolaze, koliko god odricanja to od nas zahtevalo.
I upravo zato je Rođene prkosne odličan strip za inspirisanje omladine, ali i za one starije koji veruju da idalje imaju tog žara u sebi.
To što su u pitanju mlade osobe je izuzetno važno za ovu priču. Naime dečiji mozak je plastičan i još uvek nije podlegao konformizmu sveta odraslih. On svakodnevno preispituje stvari i pokušava da razume zašto su one onakve kakvim se predstavljaju. Vrlo često dete ne prihvati objašnjenje da je nešto jednostavno zacrtano i nepromenljivo već nastoji da to posmatra na drugačiji način. Odrasli postepeno izgube tu “supermoć” pošto ih uređenost sveta izmori i oblikuje. Prema tome, od presudnog je značaja decu ohrabrivati da preispituju sve što im se servira. Pored toga treba ih inspirisati da ne odustaju u svojim misijama za koje veruju da će promeniti stvari na bolje. Budući da odrasli retko mogu da iskoče iz ustaljenog kalupa, nada ostaje da će deca biti ti agenti promene koji će našu civilizaciju usmeriti ka nekom pozitivnijem koloseku.
To je naročito važno u XXI veku kada smo dostigli moć kojom se prvi put u istoriji možemo samouništiti na više različitih načina. Možda najopasniji rizici su oni sa odloženim dejstvom. Ljudski mozak nažalost nije evoluirao tako da mu odložene opasnosti predstavljaju nekavu brigu pa se retko opterećuje stvarima koje mu nisu neposredna pretnja. Naravno, uvek ćemo momentalno reagovati ako prema nama juri nosorog ili teretni voz. Ako se ka nama “šunja” nekakva ekološka katastrofa, to ćemo jednostavno potisnuti s obzirom da tako nešto uvek dolazi u budućnosti. Sa druge strane, pošto takve pretnje dolaze postepeno, nastupanje propasti je gotovo neprimetno. Zato se nadamo se da će neka slobodoumna deca naći načina da “prevare” ovaj bag evolucije i da će nas sve zajedno ubediti da počnemo odmah da brinemo o generacija koje dolaze, koliko god odricanja to od nas zahtevalo.
I upravo zato je Rođene prkosne odličan strip za inspirisanje omladine, ali i za one starije koji veruju da idalje imaju tog žara u sebi.
Damjan Ivanović