Petogodišnjica Ekoslavije – pank, priroda, prijateljstvo, pobuna i podrška | INTERVJU
Helly Cherry
Kada globalna pošast natera ljude da se samoorganizuju izvan sistema i solidarno pomognu najugroženijim grupama stanovništva u svojoj lokalnoj zajednici, i kada na taj način spontano nastane zdravo, samoniklo društveno tkivo koje dobije još i (sup)kulturnu i estetsku nadgradnju kroz ideološku matricu u svetu u kojem su se autentični ideološki pokreti sveli na puki incident, onda dobijemo jednu priču koja je zaista vredna pričanja i podržavanja - festival koji istinski promoviše alternativni pogled na svet u najširem smislu te reči. U to ime, razgovarali smo sa jednim od organizatora festivala „Ekoslavija“ u Subotici - Borisom Telečkim.
Helly Cherry: Možeš li nekome ko to još ne zna da približiš koncept samog festivala, simboliku njegovog naziva i ikonografije? Zašto „Ekoslavija“ i šta ona znači?
Koncept samog festivala nastao je 2020. godine, kada se usled korona krize, manje-više spontano okupila solidarna zajednica u okviru parka Mini Jugoslavija u Subotici. Ta zajednica je sprovodila solidarne akcije pomoći ugroženima tokom pandemije - donacijama građana obezbeđivali smo i distribuirali, pojedincima i porodicama, pakete osnovnih životnih namirnica. Kasnije se ta akcija preusmerila na kuvanje toplih obroka vikendom, istim socijalno ugroženim ljudima kojima smo prethodno nosili namirnice. Naša mala zajednica je rasla i priključivalo nam se sve više ljudi. U jednom momentu je neko došao na ideju da bi smo mogli realizovati dodatni program, a da to bude u skladu sa vrednostima koje su nama važne, i tako smo razradili u to vreme ovakav koncept. Tu su se izdvojili antifašizam kao univerzalna humanistička vrednost, ali i zaštita životne sredine koja nam je uvek bila važna i bliska. S obzirom na to da smo u ekipi svi različiti u smislu muzičkih preferencija, izdvojili su se pank i širi alternativni zvuk koji je podrazumevao i alt rok, indi, sint pop, darkwave, itd. Na taj način se rodio koncept o dve muzičke celine koje bi se realizovale u dva dana - alternativni i pank dan. Pored muzičke strane medalje, pošto je cela priča potekla iz konkretnog aktivizma, nismo želeli samo puku zabavu, već smo osmislili i propratni program festivala, koji nam je od početka isto toliko važan kao i muzički deo. Za dosadašnja četiri festivala smo realizovali, tribine, okrugle stolove, projekcije filmova, izložbe, biciklističke vožnje. Zašto baš ime Ekoslavija - zbog vrednosti koje su nama važne. Ekologija plus antifašizam i humanističke vrednosti, koje su bile baštinjene u vreme SFR Jugoslavije, to je bio misaoni i logički tok kod davanja naziva. Kako smo to tada definisali, promovišemo ekološke principe kao i životni stil koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ekologiju i borbu za zdravu životnu sredinu posmatramo i kao borbu protiv kapitalističkih odnosa u društvu. Promovišemo antifašizam kao univerzalnu humanističku vrednost i temelj društva zasnovanog na jednakosti, bratstvu i solidarnosti među ljudima. Smatramo da susret ova dva koncepta i njihovo sprovođenje u praksi, zaštite životne sredine u odnosu na prirodu i antifašizma u odnosu na društvo može obezbediti održiv razvoj , jednakost i humane odnose među ljudima.
Helly Cherry: Tzv. postideološko doba uticalo je i na festivale da u pogledu ideala i vrednosti koje zastupaju postanu potpuno beskrvni, isprazni, bez kičme i bledunjavi, čak i u andergraundu, dok sa druge strane stojite vi koji se ne libite da jasno i nedvosmisleno iznosite svoje stavove, kao na primer onaj o rudarenju litijuma. Da li se zbog toga osećate usamljeno? Ima li ekološke svesti na alternativnoj i andergraund sceni?
Slažem se sa tvojom konstatacijom, uopšteno kada su u pitanju festivali, komercijalni aspekt je u kapitalizmu najbitniji. Da li se to tebi isplati ili ne. I naravno, u tom dilu ti ne smeš da se zameraš nikom od potencijalnih finansijera (država, EU ili USAID grantovi) i moraš da ostaneš na njihovoj ideološkoj liniji. Zbog svega navedenog manje više svi veći muzički festivali su što se tiče vrednosti koje zastupaju otupeli, postali beskrvni ili određene vrednosti zastupaju samo da bi opravdali grantove koje dobiju. Sa druge strane, nama su vrednosti koje zastupamo i promovišemo bitniji, kao i poruka koju šaljemo. Tu činjenicu ne menja ni to što naš festival živi i od sitnih gradskih ekoloških grantova. Ti iznosi su, kada se pogledaju budžeti ostalih pa i andergraund festivala, smešni. Tako da mi u kombinaciji sa tim delimično javnim finansiranjem, radimo i DIY samofinansiranje putem prikupljanja sredstava na benefit, warm-up svirkama koje radimo pre samog festivala. U tom kontekstu, mi muziku vidimo kao medij pomoću kojeg radimo tu promociju, i zbog toga pokušavamo da dovedemo bendove i da skrojimo takav propratni program koji je u skladu sa našim vrednostima. U undergroundu ima ekološke svesti, bendova i kolektiva koji iznose svoje stavove. Samo po našem mišljenju verovatno ne dovoljno i kada se to i radi, radi se na jedan površni, banalan i crno-beli način, bez udubljivanja u kompleksnost sveta u kom živimo. U supkulturama je nešto „u trendu“ i „in“, a udubljivanja i promišljanja ima sve manje.
Helly Cherry: Ono što mi se posebno dopada jeste to što vaša ekološka svest izvire iz jedne dublje svesti o sistemskim i društvenim problemima, pa tako govorite o antikapitalizmu i klasnoj borbi, što je osveženje u odnosu na celokupnu tzv. „woke“ levicu. Da li ste nekada imali problema ili bili izloženi potplitanjima zbog političkih stavova?
Svakako da naši stavovi nisu na liniji sa tim trendom „Woke“ levice. Ona se zapravo bavi gotovo isključivo identitetskim pitanjima, razvodnjavajući suštinsku borbu koja je po našem uverenju klasna borba. U svetu gde bukvalno 1% moćnika poseduje više od 80% bogatstva i gde su društvene razlike svuda toliko izražene, ne možeš a da stvari ne gledaš iz te perspektive. Tako je i sa zaštitom životne sredine. Još je krajem osamdesetih godina, istaknuti borac za očuvanje amazonskih prašuma, Čiko Mendes, govorio da je zaštita životne sredine bez klasne borbe samo baštovanstvo. Zna se ko najviše uništava prirodu na zemaljskoj kugli i zarad čega. To su naravno korporacije koje to rade zarad enormnog profita. Džaba ti ekologija ako se ne boriš protiv kapitalizma, koji zapravo i uzrokuje kako globalne klimatske promene tako i ostale lokalne probleme zagađenja. Inače, Ekoslavija je kolektiv koji funkcioniše tokom cele godine, ne samo kada je u pitanju festival. Svake godine organizujemo benefit svirke za Prihvatilište za beskućnike u našem gradu, takođe i udruženjima koja se bave zaštitom pasa i mačaka lutalica u našem gradu, organizovali smo i dve akcije čišćenja šume u okolini Subotice a sporadično organizujemo i promocije knjiga, kao i biciklističke vožnje. Konkretnih problema zbog našeg rada nismo imali, osim činjenice da ne želimo da budemo deo ničije agende (EU, USA) i da budemo projektno finansirani. Zbog toga kuburimo sa sredstvima koja bi nam omogućila nesmetaniji rad, prostorije, itd. Ali i bez sredstava može da se uradi dosta toga ako imamo energiju i entuzijazam za to.
Helly Cherry: Hajdemo sad malo na vedrije teme (smeh). Kako bi nekoga ko do sada nije posetio vaš festival ubedili da bi trebalo da ga poseti? Šta može tamo da očekuje u smislu ambijenta, okruženja, prirode i slično, a nezavisno od samog programa festivala?
Okruženje je definitivno jedna od stvari zbog koje bi preporučio naš festival. Dakle, u mirnom okruženju izvan grada, u simbiozi sa prirodom. Lehel salaš je takođe ambijent i mesto koje se u potpunosti uklapa u našu koncepciju. Izgrađen je od prirodnih materijala, na njemu ima puno samoodrživih, zanimljivih rešenja i nadasve je i estetski lep. U svakom slučaju, prošle godine se potvrdilo kao idealno mesto za ovakav festival. Neko će reći i da je malo udaljeno, međutim, sam odlazak na festival smo rešili i obezbedili kombi-prevoz do salaša za one kojima je cimanje da dođu peške ili biciklom, na primer. Atmosfera nam je takođe jedan od aduta, s obzirom na to da je festival mali, dosta nas se zna od ranije i dani na festivalu uvek prođu u porodičnoj atmosferi, sa međusobnim prihvatanjem, uzjamnim poštovanjem, bez obzira na različitosti među nama. Nije kliše, u ta dva dana svi smo na salašu jednaki. Subotica, kao i Palić su takođe veoma lepi u ovo doba godine, tako da se poseta našem festivalu može povezati i sa posetama ovim turističkim atrakcijama.
Helly Cherry: Možeš li mi sada reći nešto o samim izvođačima koji će nastupiti ove godine? Koja je razlika između prvog i drugog dana festivala u smislu muzičke ponude? Čime se rukovodite u selekciji?
Kao što sam već napomenuo, koncept nam je od početka takav da dajemo prostor alternativnom, andergraund izražaju. I to tako da nam je muzički program podeljen u dva dana, dve celine. Jedan dan je namenjen alternativnom izrazu u širokom smislu, te nam tog dana uglavnom nastupaju alternativni rok bendovi, kao i darkwave, synth pop i slični pravci, ali smo do sada imali i nastup naše rege vedete Hornsman Coyote-a, a ove godine po prvi put imamo i uživo dub – Kalikamo iz Zagreba (bivši Kali Fat Dub) i rap (Gipsy Mafia). Drugi dan je rezervisan za punk i srodne pravce (hardcore, metalcore, grindcore, crust...). Pored pomenutih novih izraza i bendova koji će nastupiti prvog dana, u petak 6. septembra (Kalikamo, Gipsy Mafia), tog dana ćemo ugostiti i lokalnu podršku u vidu benda Hedonist iz Subotice sa jednim zanimljivim muzičkim izrazom, rock sa primesama funka ili kako su ga definisali „politely punk rock“. Nakon njih nastupaju Grizete iz Novog Sada, alternativni rok bend. Povodom malog jubileja, pete po redu Ekoslavije, sa posebnim zadovoljstvom najavljujemo i Šajzerbiterlemon, alternativni bend iz Beograda koji nastupa po drugi put na našem festivalu pošto su bili prisutni na prvom izdanju 2020. godine. Što se drugog dana tiče, ovog puta smo ga koncipirali tako da bendovi koji nastupaju, ne baštine toliko klasični pank izraz već više koketiraju sa metalom, pa ćemo imati hardcore (Odpisani), crossover thrash metal (War Engine), grindcore i crust bendove (Chujoza iz Poljske, Mass Reaction iz Mađarske i naše komšije Pestarzt iz Sombora), osim benda Subverzija iz Banja Luke koji je više klasičnog punk izraza. U selekciji se rukovodimo vrednostima koje određeni bend zastupa, naravno i onim šta kroz to poručuje, da li eksplicitno kroz tekstove ili implicitno kroz muzički izraz.
Helly Cherry: Šta sve ima od pratećih programa i aktivnosti ove godine?
Od pratećih programa ove godine organizujemo zajedničku biciklističku vožnju oko Palićkog jezera, izložbu kolaža umetnika iz Sarajeva, Semira Avdića, drugog dana imamo radionicu našeg domaćina na salašu, Lehela Horvata o održivoj gradnji prirodnim materijalima koju će on da održi na samom salašu, gde će sa učesnicima izgraditi nešto od prirodnih materijala. U subotu, 7. septembra imamo i promociju knjige „Nesavršene“, dr Lidije Vasiljević, psihoterapeutkinje iz Beograda. Knjiga govori o drukčijem tretmanu koji su žene imale kroz istoriju, što se tiče njihovog mentalnog zdravlja, patologizaciji. Dakle, tiče se ženskog pitanja. Zatim, uspeli smo da organizujemo jedan zanimljiv razgovor sa voditeljima dva levičarska podkasta. Sagovornici će biti autori domaćeg podkasta „Osmatračnica“, Ivan Zlatić i Ratibor Trivunac, i podkasta „Active measures“ čiji su autori britanski novinar (čitajte ga na portalu The Grayzone), Kit Klarenberg i Aleks Rubinštajn. Tema razgovora su „Antisistemski mediji i uloga interneta u borbi za informisanje“, insipirisana je globalnom borbom za slobodnije informisanje i slučajem Džulijana Asanža. Naravno, sagovornici će pretresti i najaktuelnije teme iz javnog života, kako lokalnog tako i globalnog, a neće zaobići ni temu potencijalnog rudarenja litijuma u našoj zemlji (razgovor će biti na engleskom jeziku). Ono na šta smo posebno ponosni jeste da ćemo ove godine po prvi put organizovati i malu organsku pijacu, na kojoj ćemo ugostiti i promovisati nekoliko lokalnih proizvođača organskih proizvoda (voće, povrće, brašno...). Posetioci će imati priliku da upoznaju i podrže lokalne proizvođače, da sa njima ostvare dugoročnu saradnju i hranu kupuju od njih. Na taj način profit ne ide multinacionalnim kompanijama, već umesto toga pravimo korak ka jačanju naše lokalne zajednice i promociji organske proizvodnje hrane. Oba dana u večernjem terminu se poslužuje veganska večera, koju spremaju naši veganski aktivisti iz Subotice, kojima iz godine u godinu dajemo prostora da promovišu svoje vrednosti, ciljeve i svoj rad. Na festivalu će biti prisutan i Miroslav Lazendić, lokalni umetnik, koji će raditi sito štampu na majice, cegere i drugu odeću. Takođe, svoje prisustvo na našem festivalu najavili su i predstavnici antifašističkog kolektiva iz Novog Sada (23. oktobar). Ovogodišnjim programom nastavljamo da promovišemo naše vrednosti i u tom smislu dajemo prostora različitim akterima koji su na istoj „talasnoj dužini“ sa nama.
Helly Cherry: Kao neko ko se i sam bavi organizacijom moram da te pitam koliko institucije državne uprave imaju sluha za promovisanje alternativne umetnosti, politika i stilova života? Da li je DIY održiv koncept, poseduje li ekonomsku logiku?
Na prvi deo tvog pitanja da odgovorimo. Institucije državne uprave imaju sluha onoliko koliko im to manevarski prostor i agenda dozvoljavaju. U suštini, to je veoma skromna podrška, ali bez nje ne bi smo mogli da samo na DIY način sakupimo dovoljno sredstava za realizaciju festivala. Što je nama važno, ta skromna podrška nikad nije uslovila bilo kakvo prilagođavanje sa naše strane, odustajanje od nekog programa ili nešto slično. Treba znati da su troškovi i za festival manjeg obima kao što je „Ekoslavija“ ogromni. Naročito kada se radi sa ovolikim brojem bendova, ali i propratnog programa. Osnovna stvar je da onima koji nastupaju se makar putni troškovi pokriju, tu je još i smeštaj, ozvučenje, binska oprema, osoblje za obezbeđenje, ishranu i osveženje učesnika. I onda još o marketingu nismo ni pričali, što takođe ima svoj trošak. Naravno, mi niti možemo niti želimo da se poredimo sa komercijalnim festivalima, nama andergraund okruženje sasvim odgovara i nemamo ambicije „za nešto veće“, što bi podrazumevalo da na neki način izdamo svoje vrednosti. Nama je mnogo značajnije da gradimo lokalnu i DIY, andergraund zajednicu oko naših vrednosti i da promovišemo iste, nego bilo kakva „zarada“ ili nuđenje samo puke zabave i razbibrige. Mi želimo da podstaknemo ljude da promišljaju i žive jedan bolji, jednakiji svet. To u ta dva dana Ekoslavije i uspevamo!
Helly Cherry: U kolikoj meri sami uspevate da živite u skladu sa principima koje promovišete? Da li je to vama stil života kojim živite 24/7 ili privremeni beg od sistema kroz dva festivalska dana u izmaštanu utopiju?
Iskreno verujem da svi mi iz kolektiva „Ekoslavija“ i u svojim životima gajimo, trudimo se da živimo ispravne vrednosti. Da li je u današnjem predatorskom kapitalizmu moguće da se živi u potpunosti u skladu sa principima jednakosti, ravnopravnosti, međusobnog prihvatanja i saradnje, zaštite okoline onoliko koliko je to u našoj moći, suprotstavljanjem kapitalističkim vrednostima otuđenosti, večite kompeticije u svetu gde je čovek čoveku vuk – verovatno ne. Ali budite uvereni da se ovde radi o tome. Svako od nas se trudi da živi u skladu sa navedenim vrednostima. Programom i realizacijom festivala težimo da ujedinjujemo ljude po ovim vrednostima i svako ko je posetio do sada „Ekoslaviju“, verujem da je to i osetio. Oni koji nisu, sada je prilika da to i učine.
Helly Cherry: Hvala ti na ovom razgovoru i srećno u pogledu organizacije festivala. Želim vam da sve protekne bez mnogo stresa i da poseta bude najveća do sada. Vidimo se!
Hvala puno Vama što pratite dešavanja u andergraundu i što ste nam dali prostora za ovaj intervju. Čekamo Vas na festivalu. Vidimo se na Lehel salašu.
Koncept samog festivala nastao je 2020. godine, kada se usled korona krize, manje-više spontano okupila solidarna zajednica u okviru parka Mini Jugoslavija u Subotici. Ta zajednica je sprovodila solidarne akcije pomoći ugroženima tokom pandemije - donacijama građana obezbeđivali smo i distribuirali, pojedincima i porodicama, pakete osnovnih životnih namirnica. Kasnije se ta akcija preusmerila na kuvanje toplih obroka vikendom, istim socijalno ugroženim ljudima kojima smo prethodno nosili namirnice. Naša mala zajednica je rasla i priključivalo nam se sve više ljudi. U jednom momentu je neko došao na ideju da bi smo mogli realizovati dodatni program, a da to bude u skladu sa vrednostima koje su nama važne, i tako smo razradili u to vreme ovakav koncept. Tu su se izdvojili antifašizam kao univerzalna humanistička vrednost, ali i zaštita životne sredine koja nam je uvek bila važna i bliska. S obzirom na to da smo u ekipi svi različiti u smislu muzičkih preferencija, izdvojili su se pank i širi alternativni zvuk koji je podrazumevao i alt rok, indi, sint pop, darkwave, itd. Na taj način se rodio koncept o dve muzičke celine koje bi se realizovale u dva dana - alternativni i pank dan. Pored muzičke strane medalje, pošto je cela priča potekla iz konkretnog aktivizma, nismo želeli samo puku zabavu, već smo osmislili i propratni program festivala, koji nam je od početka isto toliko važan kao i muzički deo. Za dosadašnja četiri festivala smo realizovali, tribine, okrugle stolove, projekcije filmova, izložbe, biciklističke vožnje. Zašto baš ime Ekoslavija - zbog vrednosti koje su nama važne. Ekologija plus antifašizam i humanističke vrednosti, koje su bile baštinjene u vreme SFR Jugoslavije, to je bio misaoni i logički tok kod davanja naziva. Kako smo to tada definisali, promovišemo ekološke principe kao i životni stil koji ima pozitivan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ekologiju i borbu za zdravu životnu sredinu posmatramo i kao borbu protiv kapitalističkih odnosa u društvu. Promovišemo antifašizam kao univerzalnu humanističku vrednost i temelj društva zasnovanog na jednakosti, bratstvu i solidarnosti među ljudima. Smatramo da susret ova dva koncepta i njihovo sprovođenje u praksi, zaštite životne sredine u odnosu na prirodu i antifašizma u odnosu na društvo može obezbediti održiv razvoj , jednakost i humane odnose među ljudima.
Helly Cherry: Tzv. postideološko doba uticalo je i na festivale da u pogledu ideala i vrednosti koje zastupaju postanu potpuno beskrvni, isprazni, bez kičme i bledunjavi, čak i u andergraundu, dok sa druge strane stojite vi koji se ne libite da jasno i nedvosmisleno iznosite svoje stavove, kao na primer onaj o rudarenju litijuma. Da li se zbog toga osećate usamljeno? Ima li ekološke svesti na alternativnoj i andergraund sceni?
Slažem se sa tvojom konstatacijom, uopšteno kada su u pitanju festivali, komercijalni aspekt je u kapitalizmu najbitniji. Da li se to tebi isplati ili ne. I naravno, u tom dilu ti ne smeš da se zameraš nikom od potencijalnih finansijera (država, EU ili USAID grantovi) i moraš da ostaneš na njihovoj ideološkoj liniji. Zbog svega navedenog manje više svi veći muzički festivali su što se tiče vrednosti koje zastupaju otupeli, postali beskrvni ili određene vrednosti zastupaju samo da bi opravdali grantove koje dobiju. Sa druge strane, nama su vrednosti koje zastupamo i promovišemo bitniji, kao i poruka koju šaljemo. Tu činjenicu ne menja ni to što naš festival živi i od sitnih gradskih ekoloških grantova. Ti iznosi su, kada se pogledaju budžeti ostalih pa i andergraund festivala, smešni. Tako da mi u kombinaciji sa tim delimično javnim finansiranjem, radimo i DIY samofinansiranje putem prikupljanja sredstava na benefit, warm-up svirkama koje radimo pre samog festivala. U tom kontekstu, mi muziku vidimo kao medij pomoću kojeg radimo tu promociju, i zbog toga pokušavamo da dovedemo bendove i da skrojimo takav propratni program koji je u skladu sa našim vrednostima. U undergroundu ima ekološke svesti, bendova i kolektiva koji iznose svoje stavove. Samo po našem mišljenju verovatno ne dovoljno i kada se to i radi, radi se na jedan površni, banalan i crno-beli način, bez udubljivanja u kompleksnost sveta u kom živimo. U supkulturama je nešto „u trendu“ i „in“, a udubljivanja i promišljanja ima sve manje.
Helly Cherry: Ono što mi se posebno dopada jeste to što vaša ekološka svest izvire iz jedne dublje svesti o sistemskim i društvenim problemima, pa tako govorite o antikapitalizmu i klasnoj borbi, što je osveženje u odnosu na celokupnu tzv. „woke“ levicu. Da li ste nekada imali problema ili bili izloženi potplitanjima zbog političkih stavova?
Svakako da naši stavovi nisu na liniji sa tim trendom „Woke“ levice. Ona se zapravo bavi gotovo isključivo identitetskim pitanjima, razvodnjavajući suštinsku borbu koja je po našem uverenju klasna borba. U svetu gde bukvalno 1% moćnika poseduje više od 80% bogatstva i gde su društvene razlike svuda toliko izražene, ne možeš a da stvari ne gledaš iz te perspektive. Tako je i sa zaštitom životne sredine. Još je krajem osamdesetih godina, istaknuti borac za očuvanje amazonskih prašuma, Čiko Mendes, govorio da je zaštita životne sredine bez klasne borbe samo baštovanstvo. Zna se ko najviše uništava prirodu na zemaljskoj kugli i zarad čega. To su naravno korporacije koje to rade zarad enormnog profita. Džaba ti ekologija ako se ne boriš protiv kapitalizma, koji zapravo i uzrokuje kako globalne klimatske promene tako i ostale lokalne probleme zagađenja. Inače, Ekoslavija je kolektiv koji funkcioniše tokom cele godine, ne samo kada je u pitanju festival. Svake godine organizujemo benefit svirke za Prihvatilište za beskućnike u našem gradu, takođe i udruženjima koja se bave zaštitom pasa i mačaka lutalica u našem gradu, organizovali smo i dve akcije čišćenja šume u okolini Subotice a sporadično organizujemo i promocije knjiga, kao i biciklističke vožnje. Konkretnih problema zbog našeg rada nismo imali, osim činjenice da ne želimo da budemo deo ničije agende (EU, USA) i da budemo projektno finansirani. Zbog toga kuburimo sa sredstvima koja bi nam omogućila nesmetaniji rad, prostorije, itd. Ali i bez sredstava može da se uradi dosta toga ako imamo energiju i entuzijazam za to.
Helly Cherry: Hajdemo sad malo na vedrije teme (smeh). Kako bi nekoga ko do sada nije posetio vaš festival ubedili da bi trebalo da ga poseti? Šta može tamo da očekuje u smislu ambijenta, okruženja, prirode i slično, a nezavisno od samog programa festivala?
Okruženje je definitivno jedna od stvari zbog koje bi preporučio naš festival. Dakle, u mirnom okruženju izvan grada, u simbiozi sa prirodom. Lehel salaš je takođe ambijent i mesto koje se u potpunosti uklapa u našu koncepciju. Izgrađen je od prirodnih materijala, na njemu ima puno samoodrživih, zanimljivih rešenja i nadasve je i estetski lep. U svakom slučaju, prošle godine se potvrdilo kao idealno mesto za ovakav festival. Neko će reći i da je malo udaljeno, međutim, sam odlazak na festival smo rešili i obezbedili kombi-prevoz do salaša za one kojima je cimanje da dođu peške ili biciklom, na primer. Atmosfera nam je takođe jedan od aduta, s obzirom na to da je festival mali, dosta nas se zna od ranije i dani na festivalu uvek prođu u porodičnoj atmosferi, sa međusobnim prihvatanjem, uzjamnim poštovanjem, bez obzira na različitosti među nama. Nije kliše, u ta dva dana svi smo na salašu jednaki. Subotica, kao i Palić su takođe veoma lepi u ovo doba godine, tako da se poseta našem festivalu može povezati i sa posetama ovim turističkim atrakcijama.
Helly Cherry: Možeš li mi sada reći nešto o samim izvođačima koji će nastupiti ove godine? Koja je razlika između prvog i drugog dana festivala u smislu muzičke ponude? Čime se rukovodite u selekciji?
Kao što sam već napomenuo, koncept nam je od početka takav da dajemo prostor alternativnom, andergraund izražaju. I to tako da nam je muzički program podeljen u dva dana, dve celine. Jedan dan je namenjen alternativnom izrazu u širokom smislu, te nam tog dana uglavnom nastupaju alternativni rok bendovi, kao i darkwave, synth pop i slični pravci, ali smo do sada imali i nastup naše rege vedete Hornsman Coyote-a, a ove godine po prvi put imamo i uživo dub – Kalikamo iz Zagreba (bivši Kali Fat Dub) i rap (Gipsy Mafia). Drugi dan je rezervisan za punk i srodne pravce (hardcore, metalcore, grindcore, crust...). Pored pomenutih novih izraza i bendova koji će nastupiti prvog dana, u petak 6. septembra (Kalikamo, Gipsy Mafia), tog dana ćemo ugostiti i lokalnu podršku u vidu benda Hedonist iz Subotice sa jednim zanimljivim muzičkim izrazom, rock sa primesama funka ili kako su ga definisali „politely punk rock“. Nakon njih nastupaju Grizete iz Novog Sada, alternativni rok bend. Povodom malog jubileja, pete po redu Ekoslavije, sa posebnim zadovoljstvom najavljujemo i Šajzerbiterlemon, alternativni bend iz Beograda koji nastupa po drugi put na našem festivalu pošto su bili prisutni na prvom izdanju 2020. godine. Što se drugog dana tiče, ovog puta smo ga koncipirali tako da bendovi koji nastupaju, ne baštine toliko klasični pank izraz već više koketiraju sa metalom, pa ćemo imati hardcore (Odpisani), crossover thrash metal (War Engine), grindcore i crust bendove (Chujoza iz Poljske, Mass Reaction iz Mađarske i naše komšije Pestarzt iz Sombora), osim benda Subverzija iz Banja Luke koji je više klasičnog punk izraza. U selekciji se rukovodimo vrednostima koje određeni bend zastupa, naravno i onim šta kroz to poručuje, da li eksplicitno kroz tekstove ili implicitno kroz muzički izraz.
Helly Cherry: Šta sve ima od pratećih programa i aktivnosti ove godine?
Od pratećih programa ove godine organizujemo zajedničku biciklističku vožnju oko Palićkog jezera, izložbu kolaža umetnika iz Sarajeva, Semira Avdića, drugog dana imamo radionicu našeg domaćina na salašu, Lehela Horvata o održivoj gradnji prirodnim materijalima koju će on da održi na samom salašu, gde će sa učesnicima izgraditi nešto od prirodnih materijala. U subotu, 7. septembra imamo i promociju knjige „Nesavršene“, dr Lidije Vasiljević, psihoterapeutkinje iz Beograda. Knjiga govori o drukčijem tretmanu koji su žene imale kroz istoriju, što se tiče njihovog mentalnog zdravlja, patologizaciji. Dakle, tiče se ženskog pitanja. Zatim, uspeli smo da organizujemo jedan zanimljiv razgovor sa voditeljima dva levičarska podkasta. Sagovornici će biti autori domaćeg podkasta „Osmatračnica“, Ivan Zlatić i Ratibor Trivunac, i podkasta „Active measures“ čiji su autori britanski novinar (čitajte ga na portalu The Grayzone), Kit Klarenberg i Aleks Rubinštajn. Tema razgovora su „Antisistemski mediji i uloga interneta u borbi za informisanje“, insipirisana je globalnom borbom za slobodnije informisanje i slučajem Džulijana Asanža. Naravno, sagovornici će pretresti i najaktuelnije teme iz javnog života, kako lokalnog tako i globalnog, a neće zaobići ni temu potencijalnog rudarenja litijuma u našoj zemlji (razgovor će biti na engleskom jeziku). Ono na šta smo posebno ponosni jeste da ćemo ove godine po prvi put organizovati i malu organsku pijacu, na kojoj ćemo ugostiti i promovisati nekoliko lokalnih proizvođača organskih proizvoda (voće, povrće, brašno...). Posetioci će imati priliku da upoznaju i podrže lokalne proizvođače, da sa njima ostvare dugoročnu saradnju i hranu kupuju od njih. Na taj način profit ne ide multinacionalnim kompanijama, već umesto toga pravimo korak ka jačanju naše lokalne zajednice i promociji organske proizvodnje hrane. Oba dana u večernjem terminu se poslužuje veganska večera, koju spremaju naši veganski aktivisti iz Subotice, kojima iz godine u godinu dajemo prostora da promovišu svoje vrednosti, ciljeve i svoj rad. Na festivalu će biti prisutan i Miroslav Lazendić, lokalni umetnik, koji će raditi sito štampu na majice, cegere i drugu odeću. Takođe, svoje prisustvo na našem festivalu najavili su i predstavnici antifašističkog kolektiva iz Novog Sada (23. oktobar). Ovogodišnjim programom nastavljamo da promovišemo naše vrednosti i u tom smislu dajemo prostora različitim akterima koji su na istoj „talasnoj dužini“ sa nama.
Helly Cherry: Kao neko ko se i sam bavi organizacijom moram da te pitam koliko institucije državne uprave imaju sluha za promovisanje alternativne umetnosti, politika i stilova života? Da li je DIY održiv koncept, poseduje li ekonomsku logiku?
Na prvi deo tvog pitanja da odgovorimo. Institucije državne uprave imaju sluha onoliko koliko im to manevarski prostor i agenda dozvoljavaju. U suštini, to je veoma skromna podrška, ali bez nje ne bi smo mogli da samo na DIY način sakupimo dovoljno sredstava za realizaciju festivala. Što je nama važno, ta skromna podrška nikad nije uslovila bilo kakvo prilagođavanje sa naše strane, odustajanje od nekog programa ili nešto slično. Treba znati da su troškovi i za festival manjeg obima kao što je „Ekoslavija“ ogromni. Naročito kada se radi sa ovolikim brojem bendova, ali i propratnog programa. Osnovna stvar je da onima koji nastupaju se makar putni troškovi pokriju, tu je još i smeštaj, ozvučenje, binska oprema, osoblje za obezbeđenje, ishranu i osveženje učesnika. I onda još o marketingu nismo ni pričali, što takođe ima svoj trošak. Naravno, mi niti možemo niti želimo da se poredimo sa komercijalnim festivalima, nama andergraund okruženje sasvim odgovara i nemamo ambicije „za nešto veće“, što bi podrazumevalo da na neki način izdamo svoje vrednosti. Nama je mnogo značajnije da gradimo lokalnu i DIY, andergraund zajednicu oko naših vrednosti i da promovišemo iste, nego bilo kakva „zarada“ ili nuđenje samo puke zabave i razbibrige. Mi želimo da podstaknemo ljude da promišljaju i žive jedan bolji, jednakiji svet. To u ta dva dana Ekoslavije i uspevamo!
Helly Cherry: U kolikoj meri sami uspevate da živite u skladu sa principima koje promovišete? Da li je to vama stil života kojim živite 24/7 ili privremeni beg od sistema kroz dva festivalska dana u izmaštanu utopiju?
Iskreno verujem da svi mi iz kolektiva „Ekoslavija“ i u svojim životima gajimo, trudimo se da živimo ispravne vrednosti. Da li je u današnjem predatorskom kapitalizmu moguće da se živi u potpunosti u skladu sa principima jednakosti, ravnopravnosti, međusobnog prihvatanja i saradnje, zaštite okoline onoliko koliko je to u našoj moći, suprotstavljanjem kapitalističkim vrednostima otuđenosti, večite kompeticije u svetu gde je čovek čoveku vuk – verovatno ne. Ali budite uvereni da se ovde radi o tome. Svako od nas se trudi da živi u skladu sa navedenim vrednostima. Programom i realizacijom festivala težimo da ujedinjujemo ljude po ovim vrednostima i svako ko je posetio do sada „Ekoslaviju“, verujem da je to i osetio. Oni koji nisu, sada je prilika da to i učine.
Helly Cherry: Hvala ti na ovom razgovoru i srećno u pogledu organizacije festivala. Želim vam da sve protekne bez mnogo stresa i da poseta bude najveća do sada. Vidimo se!
Hvala puno Vama što pratite dešavanja u andergraundu i što ste nam dali prostora za ovaj intervju. Čekamo Vas na festivalu. Vidimo se na Lehel salašu.
Intervju vodio Aleksandar Petrović