Zvuk u boji, uglavnom snažan, i te kako progresivan i na momente snen. Tako bi se ukratko mogao opisati audio-vizuelni doživljaj od 14. juna 2024. godine, u krcatom beogradskom Hangaru, delo engleske grupe The Smile, predvođene, ni manje, ni više nego Tom Jorkom i Džonijem Grinvudom iz legendarnog alternativnog sastava Radiohead. Bilo je svega – od igranja svetlosnim efektima, preko menjanja instrumenata, do energetskog deganžiranja u neke druge dimenzije. Na opštu radost svih pristunih – i nas u publici, i njih na bini. Pa da krenemo...

Događaj je otvoren tonovima britanskog producenta i di-džeja Džejmsa Holdena. U nekih četrdesetak minuta nastupa proveo nas je kroz svoj repertoar sačinjen mahom od lagane i ambijentalne elektronske muzike, začinjene džezom i drugim relaksirajućim notama. Dok se on bavio miksetama i kontrolerima, njegov drug je svirao saksofon, udarao zvečke i daire. Simpatična uvertira za nastavak večeri. Hangar se tokom njegovog nastupa fino popunjavao, da bi krcat dočekao 21.15, kada su se na bini ukazale glavne face večeri.

foto: Nikola Doroslovački, Charm Music
The Smile – stilski šarena mašina, sastavljena od vrsnih muzičara i jedinstvenih ideja. Naravno, dočekani su uz vrisak i uprtih očiju u frontmena Toma Jorka, i gotovo jednako, gitaristu/basistu/čelistu Džonija Grinvuda, što se nekako dalo i pretpostaviti. Ipak je za mnoge ljude u publici ovo na neki način bilo ostvarenje tinejdžerskih snova, budući da Radionhead nikada nisu bili u Srbiji. Inače, deo projekta je i bubnjar Tom Skiner, a pridruženi član na turneji i koncertima, na duvačkim instrumentima, je i Robert Stilman. Prostorom su se odmah rasule nežne, pa i mračne, melodije jer su za početak odabrali – „Wall of Eyes”, naslovnu numeru njihovog novog albuma s početka ove godine. A onda nastavili misteriozno-dinamičnom „The Opposite”, te nas ponovo spustili sa „Speech Bubbles”. Obe pesme su sa albuma prvenca „A Light for Attracting Attention” iz 2022. na kome su radili tokom pandemije kovida-19, kada se i rodila i stasala ideja o ovom projektu.

foto: Nikola Doroslovački, Charm Music
Pored izvrsne svirke, celokupan događaj je pratila i izuzetna rasveta. Svetla različitih boja menjala su se iz pesme u pesmu, a na zidu od led svetala postlagani su bili i ekrani na kojima su se ukazivala lica članova benda u sviračkoj akciji. Neuhvatljivi su bili i po pitanju instrumenata. Jork je svirao akustičnu, električnu i bas gitaru, potom i klavir, Grinvud takođe gitaru, klavijature i bas, po kome se u par navrata i gudalom prošetao, dok je Stilman iz arsenala duvačkih instrumenata izvlačio klarinet i saksofon. Čak je i Skiner u jednom trenutku napustio bubanj i prišao najbližoj klavijaturi, od nekoliko razbacanih po pozornici.

Koliko je boja u duginom spektru, toliko je otprilike različitih žanrova u stvaralaštvu grupe The Smile. Ima prograsivnog i art roka, naleti malo i post-panka i afrobita, a sklizne se katkad i u krautrok, džez i psihodeliju. Sve u svemu jedan stilski gulaš, dobrog ukusa i smisla. Tako je ubrzo naišao i moj adut, orijentalnog duha „Colours Fly”, koji je pojedine fanove doveo u stanje nirvane. Obradovali su se mnogi i prvim rifovima trake „Thin Thing”, ali su je posle dva pokušaja, usled tehničkih problema, batalili i nastavili dalje.

Kako se približavali kraju večeri, Jork se latio klavira i to na pesmama „Teleharmonic”, sa fenomenalnom saks deonicom, i „Pana-Vision”, korišćenoj u jednoj od epizoda serije Birmingemska banda (Peaky Blinder). A onda u finišu energetski dvokorak - sidberetovsko/krautrokerska „Under Our Pillows” i post-pankerska „You Will Never Work in Television Again”, te za doviđenja – „Bending Hectic”, uz svetslosno ludilo. Posle ravno sat i po vremena, engleska četvorka se povukla sa bine.

foto: Nikola Doroslovački, Charm Music
Nismo ih dugo dozivali, vratiše se, i konceptualno, kao dotad, stadoše u ravan, s leva na desno – Stiman, Jork, Grinvud, Skiner. Za prvu pesmu na bisu odabrali su „The Same”, na koju se nadovezao verovatno najveći hit grupe - „The Smoke”. Nisu stali tu, počastili su nas sa „Feeling Pulled Apart by Horse”, a onda i numerom „You Know Me! ”, koja, simbolično, zatvara novi album. Ozarenih lica i dubokog naklona, povukli su se sa bine, ostavivši okupljene delom zatečene, ali svakako srećne i radosne. Dok smo napuštali halu, korak po korak, imao sam prilike da čujem i fanove kako sabiraju utiske. Isključivo pozitivne.