Strahor - Lutanja
Helly Cherry
Kao ispodprosečni konzument black metala, ponekad se pitam šta me i dalje navodi da pratim zbivanja u tom domenu, i uglavnom to budu domaće snage. I dalje ne znam odgovor.
Među njima je i Strahor, kao one-man projekat koji kontinuirano radi na sebi i svom zvuku. Od prvobitnih izdanja, koja radi sada kroz sopstvenu izdavačku kuću NAV Records i kroz dark ambient projekat Volkh, svakim narednim singlom i projektom pokazuje suštinsku moć andergraunda. Novi EP “Lutanja” (koji je inače, izašao za Miner Recordings) sam poslušao sa radošću, nesvojstvenom za black (šalim se), ali i sa dozom neizvesnosti, i na prvu loptu mi se svidela salva dobrih riffova, i odlična lirika koja u velikoj meri izbegava opšta mesta. Meni lično je to veoma bitna stavka, jer gledam sve kroz prizmu pesnika, a te sposobnosti pokazuje i Volkh. Što se produkcije tiče, ona je u potpunosti izvedena u kućnim uslovima, i u odnosu na prve uratke, razlika je ogromna. Najviše se to oseti u gitarskom radu, po mom skromnom mišljenju, ne napušta me utisak da bi ton trebao biti za mrvicu svetliji, reskiji – što spada već u domen “šminkanja” zvuka, ali uopšteno gledano, mlevenje gitare je jasnije i staloženije, mnogo mi se dopada što je sve u nižim registrima, lepo leži.
Moram reći da sam se oduševio zvukom kakav je u uvodnoj pesmi, očekivajući da će i ostale pesme pratiti tu liniju, ali je vizija autora ipak malo sišla sa te staze – što nije ništa sporno. Za riffove apsolutno nemam nikakve zamerke, koji su dovoljno inventivni da mogu držati svačiju pažnju, a to i jeste esencija ekstremnog metala. To se najviše ogleda u diptihu Lutanja I-II (sa podnaslovom “Pesma Meseca i noći”), vrlo melodijski vešto izvedeni, sa izvesnim kombinacijama, koje bih istakao i kao prednost, uplivi death-a, pa i atmosferičnog black-a, čineći album još prijemčivijim.
Ritam-sekcija odlično prati gitaru i vokal, iako ima i tu šta da se fino šteluje, ali s obzirom da je Volkh sam sebi gazda, verujem da će vremenom to dovesti na nivo koji priliči jednom vrlo obećavajućem projektu kakav je Strahor.
U međuvremenu dok sam pisao recenziju, Volkh je izbacio i kompilaciju pesama koje se nisu uklapale u dosadašnje albume i EP-e pod nazivom “Iz pepela svetlosti”, a prve dve pesme je lirički opremio naš kolega Bodar Miloduh.
Moram reći da sam se oduševio zvukom kakav je u uvodnoj pesmi, očekivajući da će i ostale pesme pratiti tu liniju, ali je vizija autora ipak malo sišla sa te staze – što nije ništa sporno. Za riffove apsolutno nemam nikakve zamerke, koji su dovoljno inventivni da mogu držati svačiju pažnju, a to i jeste esencija ekstremnog metala. To se najviše ogleda u diptihu Lutanja I-II (sa podnaslovom “Pesma Meseca i noći”), vrlo melodijski vešto izvedeni, sa izvesnim kombinacijama, koje bih istakao i kao prednost, uplivi death-a, pa i atmosferičnog black-a, čineći album još prijemčivijim.
Ritam-sekcija odlično prati gitaru i vokal, iako ima i tu šta da se fino šteluje, ali s obzirom da je Volkh sam sebi gazda, verujem da će vremenom to dovesti na nivo koji priliči jednom vrlo obećavajućem projektu kakav je Strahor.
U međuvremenu dok sam pisao recenziju, Volkh je izbacio i kompilaciju pesama koje se nisu uklapale u dosadašnje albume i EP-e pod nazivom “Iz pepela svetlosti”, a prve dve pesme je lirički opremio naš kolega Bodar Miloduh.
Daniel Tikvickoi