Pol Morli je u knjizi „Joy Division – deo po deo“ >> već napisao sve što bi o ovom albumu trebalo znati. Ali, ovo je album za koji ’predznanje’ nije potrebno. „Unknown Pleasures“ te ili zgrabi od prvih taktova i prve Ianove rečenice o iščekivanju vodiča, ili ne. Što si mlađi, to će te snažnije zagrliti, ali to neće biti zagrljaj koji će ti pružiti mir. O Ianovim stihovima je takođe nepotrebno pisati. Ukoliko nekom srećom poseduješ divne prevode >> objavljene pre mnogo godina u Jugoslaviji, vodiči ti neće biti potrebni.



Ostaje slika tih linija, duboko urezanih u našu svest: Pulsar CP 1919, pronađen u udžbeniku u lokalnoj biblioteci u Mančesteru.
Bend je dizajneru omota Piteru Savilu predložio da spoljni omot bude bele boje, sa crnim linijama pulsara.
Piteru je crna delovala prikladnije - iako pre izbora ilustracije za omot nije čuo nijedan ton snimljen za album.
Nije imao pojma kako zvuči muzika koja će se kriti iza te slike, ali bio je u pravu. Mogli bismo susret te slike i te muzike nazvati slučajnim, ali to je nemoguće. Neke stvari se jednostavno privlače, preko svih znanja i slučajnosti.
Ali nije slučajno što mnogi i danas veruju da to nije pulsar, već slika otkucaja srca.

Jedan od najznačajnijih albuma i omota svih vremena objavljen je 15. juna 1979.