dreDDup - Soyuz
Helly Cherry
Imate li pojma da Dreddup postoji već 20+ godina. Toliko koncerata, izdanja, kolaboracija, gostovanja, a i dalje ih gomila “mnogo važnih” muzičkih faca smatra ne mnogo važnim bendom. Dreddup je za srpski industrial ono što su Skinny Puppy za kanadski ili Pitch Shifter za britanski, a i dalje ih većina, čak i underground likova gleda ispod oka. Moja ekstrospekcija ide dotle da bez zadrške mogu da kažem – Dreddup je SVETSKI bend. To što vi ne umete to da prepoznate, govori više o vama, nego o Dreddup-u.
A sad malo o “SOYUZ”-u… Osmi dugosvirajući album sniman je godinu i po dana u DURU studiju. Aranžmane, produkciju, semplove, tekstove i muziku je radio Mihajlo Obrenov koji je i jedini originalni i stalni član benda. Sam album ne donosi mnogo toga novog u zvuku benda, ali nam donosi 15 svežih pesama koje ću probati da seciram u sledećih par redova. Pa da počnemo…
…Iz introa (A King Lies Dead) brzo smo prešli u sugestivni, hororični recital (Boulevard Of Broken Dreams) koji bi komotno mogao da bude soundtrack za neki dobar horror (mada se takvi ne prave u ovoj zemlji), uostalom kao i većina opusa Dreddup-a. “Houdini Waltz” je brža i energičnija, ali samom atmosferom slična prethodnoj stvari. U “ CTRL ALT DEATH” Mihajlo parfrazira Iggy Popa sa “Now, i wanna be your cat”, ali poentira sa “Now i wanna CTRL ALT Death”, a “ The Last Dance” je već svima koji slušaju Dreddup vrlo poznata stvar jer je bila izbačena kao prvi singl i spot sa albuma i možda se ekipi neće dopasti poređenje, ali me je asocirala na Laibach . U “Run, Baby, Run” Dreddup nas poziva na “dancefloor” a već više puta izrečena dilema “ Are We completely human” odjekuje i kroz “ Dick Rave”, ne baš tako tipičan izlet u tehno vode koji se ipak kasnije pretvara u tipičnu industrial himnu.
Highlight celog albuma, bar za mene, je pesma “Raziel” za koju izašao i remiks koji je uradio DJ Vrhovny iz kultnog novosadskog industrial benda devedesetih, VIVISECT. “BroKKen” je odlična minijatura, ustvari, toliko je dobra da mi je žao što traje samo minut i sedam sekundi. “Dark Street Boys” je u osnovi punkčina, a “Toccata And Centrifugue” nam već samim svojim naslovom određuje šta bi trebalo da očekujemo od tako nazvane kompozicije. U njoj Mika peva “ You can hang me up, you can burn me down, all my fingers chop, I will never stop" i ja mu potpuno i bezrezervno verujem. Album zatvara mračnav”Petrichor”, ponovo sa repetativnim vokalom koji je meni kod Dreddup-a uvek tako moćan i sugestivan da bih voleo da naprave jedan album samo sa takvim, mračnim pesmama sporijeg tempa, jedan atmosferični horror album, mada je i “SOYUZ” čist pogodak u centar. Uz DeathOven, njihov sigurno najbolji album. Moja primedba je da je mogao biti malo kraći, ali ne stoga što biva dosadan, već što današnji dnevni ritam ne ostavlja često čitavih sat vremena slobodnog vremena, a ja volim kad slušam celu ploču da je preslušam “ iz cuga” ne bih li pravilno shvatio poruku albuma. Dakle, Dreddup ni ovoga puta nije omanuo i zaslužuje moju preporuku. Poštovanje ima odavno…
A sad malo o “SOYUZ”-u… Osmi dugosvirajući album sniman je godinu i po dana u DURU studiju. Aranžmane, produkciju, semplove, tekstove i muziku je radio Mihajlo Obrenov koji je i jedini originalni i stalni član benda. Sam album ne donosi mnogo toga novog u zvuku benda, ali nam donosi 15 svežih pesama koje ću probati da seciram u sledećih par redova. Pa da počnemo…
Highlight celog albuma, bar za mene, je pesma “Raziel” za koju izašao i remiks koji je uradio DJ Vrhovny iz kultnog novosadskog industrial benda devedesetih, VIVISECT. “BroKKen” je odlična minijatura, ustvari, toliko je dobra da mi je žao što traje samo minut i sedam sekundi. “Dark Street Boys” je u osnovi punkčina, a “Toccata And Centrifugue” nam već samim svojim naslovom određuje šta bi trebalo da očekujemo od tako nazvane kompozicije. U njoj Mika peva “ You can hang me up, you can burn me down, all my fingers chop, I will never stop" i ja mu potpuno i bezrezervno verujem. Album zatvara mračnav”Petrichor”, ponovo sa repetativnim vokalom koji je meni kod Dreddup-a uvek tako moćan i sugestivan da bih voleo da naprave jedan album samo sa takvim, mračnim pesmama sporijeg tempa, jedan atmosferični horror album, mada je i “SOYUZ” čist pogodak u centar. Uz DeathOven, njihov sigurno najbolji album. Moja primedba je da je mogao biti malo kraći, ali ne stoga što biva dosadan, već što današnji dnevni ritam ne ostavlja često čitavih sat vremena slobodnog vremena, a ja volim kad slušam celu ploču da je preslušam “ iz cuga” ne bih li pravilno shvatio poruku albuma. Dakle, Dreddup ni ovoga puta nije omanuo i zaslužuje moju preporuku. Poštovanje ima odavno…
Daniel Tikvicki