Herkulesov prvi dolazak u Njujork 1968.
Helly Cherry
Ovo možda jeste, a možda i nije prva fotografija Arnolda Švarcenegera u Njujorku...
Arnold je sa deset godina počeo da sanja o Americi kada je prvi put video na filmu njene mostove, nebodere, široke auto-puteve, automobile sa "perajima". Sanjao je o Holivudu.
Živeo je na farmi u Thalu, nadomak Graca u Austriji. Njegov otac Gustav bio je (ne)čovek problematične prošlosti koja je, osim što je bio šef policije, podrazumevala i ponosno članstvo (i predan "rad") u "Austrijskoj nacional-socijalističkoj partiji". Čovek koji ne bi bio vredan pomena, da se nije pokazao i kao izuzetno grub i loš otac koji se trudio da njegovoj deci presedne i detinjstvo i mladost, što je Arnolda podstaklo da se što pre otisne u beli svet, što dalje od njega.
Nerado je govorio o ocu, ali je pomenuo da je trpio "ono što sad zovu zlostavljanjem dece" - otac ga je čupao za kosu, tukao kaišem i vređao.
"To se dešavalo i drugoj deci. Jednostavno - to je tada bilo tako. Upoznao sam mnogo dece koju su roditelji "slomili", što je bio deo nemačko-austrijskog mentaliteta. Društvo nije želelo stvarati individualce. Želelo je osobe u skladu sa njihovim standardima."
Zato se u njemu probudio buntovnički duh koji čak ni njegov otac nije mogao slomiti. Nije hteo da se prilagođava takvoj, represivnoj zajednici, a svaki put kad bi čuo da "nešto ne sme" ili "ne može", sebi je govorio da to neće još dugo potrajati i da će otići u Ameriku prvom prilikom. Želeo je da bude bogat i da postane neko!
Karta za izlazak iz tog života koji ga je davio bila je - sport! Igrao je fudbal, ali pravo zanimanje za sport osetio je kada je 1960. počeo da trenira dizanje tegova. Godinu dana kasnije, sa 14 godina, po uzoru na najdraže sportiste - bodibildere Rega Parka i Stiva Rivsa počeo je da trenira bodibilding.
Otvorila su mu se mnoga vrata kada je počeo da osvaja nagrade na sportskim takmičenjima.
Arni je stigao u obećanu zemlju u oktobru 1968. Jedva je znao nešto od engleskog jezika i akcenat mu je bio jak. Kao i ostali imigranti koje je sretao, vežbajući u teretani, znao je da ništa neće doći samo od sebe - za svaki uspeh potrebna je disciplina i mukotrpan rad. Morao se boriti za svoje mesto pod suncem, inače nije bilo smisla napuštati svoju rodnu zemlju.
U narednih deset godina osvojio je najvažnije titule u bodibildingu - "Mr. Universe" i "Mr. Olympia" i to više puta. Nakon samo godinu dana od dolaska u Ameriku, dobio je prvu, glavnu ulogu u filmu "Hercules in New York".
Dok je snimao u ovom gradu, Arnold je slobodno vreme koristio upoznajući ga i fotografišući. Iako mnogi izvori tvrde da je baš fotografija od malopre nastala prilikom Arnoldove prve posete Njujorku, uzmite to sa rezervom. Ipak, zanimljivo je videti ga u vreme dok je mučio imigrantske muke poput svih ostalih koji što legalno, što nelegalno traže prilike za bolji život.
Tokom svoje političke karijere, Arnold se često obraćao upravo imigrantima. Rekao je da razume njihovu čežnju za slobodom i mogućnostima ali, uvek je dodavao i da imigranti moraju da vrate dug zemlji koja im je omogućila da napreduju tako što će naučiti englesku jezik, uklopiti se u američku kulturu, a poštovati i biti ponosni na svoje nasleđe, jer samo tako će moći učestvovati u građenju zajedničke budućnosti, u negovanju demokratije, ma koliko ona bila iskušavana.
Tokom Trampovog predsednikovanja, Arnold je znao da kaže:
"Iako se Americi ceo svet smeje zbog ovakvog predsednika, ono što je sigurno jeste da jedan predsednik, jedan čovek, ne može promeniti ovu zemlju i ono što mnogi koji žele da je se domognu - vide u njoj!"
Savetovao je strancima koji dolaze da prvo nauče jezik, da bi mogli da učestvuju u svakodnevnom životu, u traženju posla, a kasnije i u političkom programu nove domovine koji se tiče i njihovog boljitka. Ujedno, dodao je i da je od velikog značaja da svojim nesebičnim volonterskim radom, ma koliko on bio mali, pomognu da njihovo okruženje bude bolje i za njih i za generacije koje dolaze.
"Uzdižući druge, pomažući im, uzdižete i sebe. Ne postoji državljanstvo drugog reda. Vi ste Amerikanci i tačka. Ne može svako postati Albert Ajnštajn, ali, kako je rekao Martin Luter King - "Svako može biti sjajan, jer svako može da služi svojoj zemlji!"
Državljanstvo Amerike je dobio 16. 09. 1983. a dvadeset godina kasnije postao je guverner Kalifornije.
Za nas je, ipak, važnije što je bio glavni glumac u "Konan varvarin", "Trkač", "Terminator" i "Predator", "Megi" i u mnogim drugim, odličnim filmovima.
Živeo je na farmi u Thalu, nadomak Graca u Austriji. Njegov otac Gustav bio je (ne)čovek problematične prošlosti koja je, osim što je bio šef policije, podrazumevala i ponosno članstvo (i predan "rad") u "Austrijskoj nacional-socijalističkoj partiji". Čovek koji ne bi bio vredan pomena, da se nije pokazao i kao izuzetno grub i loš otac koji se trudio da njegovoj deci presedne i detinjstvo i mladost, što je Arnolda podstaklo da se što pre otisne u beli svet, što dalje od njega.
Nerado je govorio o ocu, ali je pomenuo da je trpio "ono što sad zovu zlostavljanjem dece" - otac ga je čupao za kosu, tukao kaišem i vređao.
"To se dešavalo i drugoj deci. Jednostavno - to je tada bilo tako. Upoznao sam mnogo dece koju su roditelji "slomili", što je bio deo nemačko-austrijskog mentaliteta. Društvo nije želelo stvarati individualce. Želelo je osobe u skladu sa njihovim standardima."
Zato se u njemu probudio buntovnički duh koji čak ni njegov otac nije mogao slomiti. Nije hteo da se prilagođava takvoj, represivnoj zajednici, a svaki put kad bi čuo da "nešto ne sme" ili "ne može", sebi je govorio da to neće još dugo potrajati i da će otići u Ameriku prvom prilikom. Želeo je da bude bogat i da postane neko!
Karta za izlazak iz tog života koji ga je davio bila je - sport! Igrao je fudbal, ali pravo zanimanje za sport osetio je kada je 1960. počeo da trenira dizanje tegova. Godinu dana kasnije, sa 14 godina, po uzoru na najdraže sportiste - bodibildere Rega Parka i Stiva Rivsa počeo je da trenira bodibilding.
Otvorila su mu se mnoga vrata kada je počeo da osvaja nagrade na sportskim takmičenjima.
Arni je stigao u obećanu zemlju u oktobru 1968. Jedva je znao nešto od engleskog jezika i akcenat mu je bio jak. Kao i ostali imigranti koje je sretao, vežbajući u teretani, znao je da ništa neće doći samo od sebe - za svaki uspeh potrebna je disciplina i mukotrpan rad. Morao se boriti za svoje mesto pod suncem, inače nije bilo smisla napuštati svoju rodnu zemlju.
U narednih deset godina osvojio je najvažnije titule u bodibildingu - "Mr. Universe" i "Mr. Olympia" i to više puta. Nakon samo godinu dana od dolaska u Ameriku, dobio je prvu, glavnu ulogu u filmu "Hercules in New York".
Dok je snimao u ovom gradu, Arnold je slobodno vreme koristio upoznajući ga i fotografišući. Iako mnogi izvori tvrde da je baš fotografija od malopre nastala prilikom Arnoldove prve posete Njujorku, uzmite to sa rezervom. Ipak, zanimljivo je videti ga u vreme dok je mučio imigrantske muke poput svih ostalih koji što legalno, što nelegalno traže prilike za bolji život.
Tokom svoje političke karijere, Arnold se često obraćao upravo imigrantima. Rekao je da razume njihovu čežnju za slobodom i mogućnostima ali, uvek je dodavao i da imigranti moraju da vrate dug zemlji koja im je omogućila da napreduju tako što će naučiti englesku jezik, uklopiti se u američku kulturu, a poštovati i biti ponosni na svoje nasleđe, jer samo tako će moći učestvovati u građenju zajedničke budućnosti, u negovanju demokratije, ma koliko ona bila iskušavana.
Tokom Trampovog predsednikovanja, Arnold je znao da kaže:
"Iako se Americi ceo svet smeje zbog ovakvog predsednika, ono što je sigurno jeste da jedan predsednik, jedan čovek, ne može promeniti ovu zemlju i ono što mnogi koji žele da je se domognu - vide u njoj!"
Savetovao je strancima koji dolaze da prvo nauče jezik, da bi mogli da učestvuju u svakodnevnom životu, u traženju posla, a kasnije i u političkom programu nove domovine koji se tiče i njihovog boljitka. Ujedno, dodao je i da je od velikog značaja da svojim nesebičnim volonterskim radom, ma koliko on bio mali, pomognu da njihovo okruženje bude bolje i za njih i za generacije koje dolaze.
"Uzdižući druge, pomažući im, uzdižete i sebe. Ne postoji državljanstvo drugog reda. Vi ste Amerikanci i tačka. Ne može svako postati Albert Ajnštajn, ali, kako je rekao Martin Luter King - "Svako može biti sjajan, jer svako može da služi svojoj zemlji!"
Državljanstvo Amerike je dobio 16. 09. 1983. a dvadeset godina kasnije postao je guverner Kalifornije.
Za nas je, ipak, važnije što je bio glavni glumac u "Konan varvarin", "Trkač", "Terminator" i "Predator", "Megi" i u mnogim drugim, odličnim filmovima.
Tatjana Smiljanić