Obično kažu da tamo gde ima dima, ima i vatre. Tako je i ovaj neonoir krimić podeljen na dva dela, „Dim“ i „Vatru“, dok ispod površine tinjaju sile Erosa i Tanatosa. 

U jednom od onih malih, usputnih i neupadljivih američkih gradova, našlo se dvoje stranaca u istom trenutku. Paulina Kostelo je bežala od prošlosti u kojoj se svašta dešavalo, dok je Adam Bosk tragao za nečim, ubeđen da će to nešto biti još jedan rutinski posao. I tako u jednom lokalnom belvilskom baru, oboje sede na barskim stolicama sa sopstvenim tajnama, primećuju jedno drugo, ali još uvek ne komuniciraju. Adam je zagledan u njene opekotine od sunca na leđima i čudi se neiskustvu zgodne crvenokose tridesetogodišnjakinje, dok ona primećuje dobrog frajera sa kojim bi možda imala nešto. Igrom slučaja ili namere, ni jedno ni drugo ne odlaze iz Belvila, već dobijaju posao u baru u kojem su se sreli. Ona počinje da radi kao konobarica, on počinje da radi kao kuvar. Godina je 1995., dakle još uvek vreme kada su junaci filmova i romana, mogli lako da nestanu iz jednog života i započnu drugi, potpuno novi život, u nekoj trećoj severnoameričkoj državi. U današnjoj digitalnoj eri, kad su ljudi postali robovi aplikacija, ovakve postavke stvari su znatno otežane. Dovoljno je da te neko slučajno uslika dok pravi selfi za društvene mreže i bićeš otkriven. Još kad budu ukinuli keš, što se uveliko najavljuje, mogućnost bekstva će u potpunosti biti isključena. Elem, taj početni dim u kojem se upoznajemo sa glavnim i sporednim likovima nagoveštava vatru koja će se ubrzo razbuktati. S obzirom da je snaga ovakvih romana prvenstveno u zapletu i obrtima, bilo bi glupo da otkrivamo detalje onima koji nisu čitali.

Opekotine su neskrivena posveta Džejmsu M. Kejnu na čije naslove se sama autorka kroz fabulu poziva, posebno na Dvostruku odštetu (Double Indemnity), Poštar uvek zvoni dva puta i Mildred Pirs. Lora Lipman za protagoniste bira obične ljude koji su najčešće žrtve, osumnjičeni ili počinioci zločina. Glavna junakinja nije obična stereotipna fatalna žena, ona je mnogo više od toga. Paulina je neko ko je na teži način došao do saznanja šta je, ko je i kako dalje. Moralni sklop likova je karakterističan za noar, dakle i dalje važi pravilo da niko nije svetac, a pogotovo to nisu ni Adam, ni Paulina.

Lora Lipman je spisateljica koja bez sumnje ima oštro oko za detalje. Radno iskustvo reporterke časopisa Baltimore Sun sigurno je uticalo na životnost njene proze. Očigledno je da ne izvire sve samo iz pročitanog, već i iz proživljenog. Takođe, njen brak sa scenaristom Dejvidom Sajmonom, kreatorom kultnih serija The Wire, Homicide: Life on the Street, Treme, ukazuje o kakvoj je osobi reč. Lora Lipman je spisateljica sa kredibilitetom koja je napisala dobar roman. Ovo je moj prvi susret sa njenom prozom, a privirivši u njen curriculum vitae, shvatio sam da ima tu još puno toga za čitanje. S obzirom da je sve veoma filmično, ovo bi lako mogao da režira Džon Dal, ekspert za ovakve teme, jedan od najboljih režisera iz devedesetih. Ipak, Dal se već duže vreme vrti samo oko televizijskih serija, pa bi možda mogao da uleti i neko od mlađih snaga. Džon Paton Ford, zašto da ne? Do tada ćemo čitati i sami praviti filmove u sopstvenim glavama, birati glumce, zamišljati pejzaže kroz koje furaju svi ti likovi sa mračnim tajnama i zabranjenim željama u potrazi za srećom, šta god to značilo.