Betmen: Kult

Navikli smo gledati neustrašivog i naizgled nepobedivog mračnog viteza koji je sposoban da porazi sve neprijatelje i prevlada svaku prepreku, ali ne treba zaboraviti da je ona ipak samo čovek. Kao takav on nije nesavladiv, a đakon Crna Vatra je to i dokazao. Istražujući nestanak mnogih beskućnika i nekoliko ubistava, Betmen je slučajno ranjen i tokom nesvestice otet. Ispostavlja se da su ga oteli beskućnici koji su sledbenici kulta đakona Crne Vatre i veruju koji veruju u priče o njegovoj dugovečnosti i da je on nebeski spasitelj poslat da se obračuna sa kriminalom. Betmen je svestan đakonovih metoda preobraćanja, ali nakon više od nedelju dana ropstva, mučenja i kljukanja drogom čak i njegova čelična volja počinje da se povinjuje đakonovim rečima. Time je Crna Vatra uspeo da izvede nešto potpuno nečuveno, slomio je Betmenovu volju.

U takvom deliričnom stanju Betmenu se javljaju mnoge halucinacije i čak je naveden na ubistvo. Starlin se potrudio da prikaže jednog potpuno nemoćnog Betmena. Jeste da ga je Crna vatra slomio ali posle sve torture i mentalnog raspada koji bi običnog čoveka dokrajčio, on se ipak oporavlja i započinje borbu protiv kulta i to je ono što ga čini time što jeste. On speva da se uzdigne iz pepela poraza. Sve to uz pomoć Robina naravno, u ovom stripu je to Džejson Tod (Jason Todd).

Rajtsonov Gotam kojim vlada krvoločna banda beskućnika sa fanatikom na čelu ga čini dostojnim noćne more. Takav stil koji je očigledno inspirisan fenomenalnim Povratkom mračnog Viteza (The Dark Knight Returns) odlično pristaje uz priču stripa. Starlinove mnoge reference na Milerovo delo su očigledne ali su ovde TV ekrani sa vestima višak. Strip ima i nekoliko interesantnih horror trenutaka koje je Rajtson odlično ilustrovao, ponekad se čini kao da je ovaj strip prikladniji za Vertigo ogranak DC-a. Sama priča je uticala na mnoge kasnije sage kao što su Knightfall, No Man`s Land i završni deo Nolanove triologije.