Noć (death) metaloždera – Decapitated, Incantation, Nervosa i Kassogtha u Beogradu
Helly Cherry
Poplava kraj Save, podno Kalemegdana, ali ne zbog visokog vodostaja, već zbog potoka metalaca koji se slio u beogradsku Beton halu. To je slika i prilika petka petnaestog u martu, godine 2024, pred Zapa bazom gde je par stotina ljubitelja ekstremnog zvuka stajalo u redu dok kapije, u ovom slučaju, det metal pakla nisu odškrinute. A u grotlu oni – Decapitated na turneji pod imenom „Nihility Europe 2024”, u društvu grupa Incantation, Nervosa i Kassogtha. Bujica u najavi!
 |
| foto: Zappa baza |
Čast da otvori ovaj rasprodati mini metal festival, u organizaciji Hengtajma, pripala je švajcarskoj grupi Kassogtha. Četvoročlani progresivni det metal sastav predvođen vokalistkinjom Stefani Hagnin, pred narod se ukaza negde oko 19.15, te u nekih pola sata sonične vožnje pokaza od čega je satkan. Vrlo su profi zvučali, a i interesantno izgledali na bini. Dugačkokosi gitarista u svetlucavoj ABBA majici koji, tu i tamo, pusti pokoji graul, plavokosi gitarista sa fizurom ala SUM 41, nasmejani bubnjar sa sluškama i setom k’o da je na snimanju albuma i pevačica čiji vokali čas miluju, čas režu. Ubedljivo zaista. Masa se sporadično gibala u zadatom ritmu, ali je svaki završetak pesme počastila ugodnim aplauzom. Na najbolju reakciju su naišle „Venom”, nova „Rise” i „Complacency”, kojom okonšače nastup.
Usledila je nešto duža pauza i priprema za izlazak mog sinoćnjeg favorita. Direktno sa uzavrelih ulica brazilskog Sao Paula – Nervosa. Au kakav nastup, energija, dostava, svirka, m... SVE! Ovaj ženski bend u kome se prži kvalitetan treš/det sa još kojekakvim začinima nastao je 2010, a iz original postave na stejdžu je bila samo Prika Amaral, gitaristkinja i pevačica. Za otvaranje „Seed of death” sa prošlogodišnjeg, aktuelnog albuma „Jailbreak”, a onda nas gurnuše u „Death!”, sa sve prvom šutkom večeri. Devojke zvuče izuzetno uvežbano i tačno, ali mi je na momente delovalo, ako je uopšte važno, da je to uštinulo malo od imidža, posebno kod bubnjarke i basistkinje, najsvežijih članica sastava. No, kako kažu, skromnost je vrlina. Da 666 stav ne zagasne, potrudile su se gitariskinja Helena Kotina, u majici sa natipisom „f*ck off” i, glavna i odgovorna, Prika, koja je takve grimase pravila tokom svirke da bi joj i Lucifer pozavideo. Šalu na stranu, izuzetno moćna predstava ovih metal Amazonki koje baštine zvuk negde na raskršću njihovih sunarodnika Septulture i Sarkofaga i, rekao bih, ranog Sodoma. Među pesmama sa njihovog sinoćnjeg repertoara našle su se i „Jailbreak”, „Guided by Evil” i „Endless Ambition”. Definitivno jedan od nastupa koje ću pamtiti u 2024.
Petnaestak minuta posle Brazilki i pet minuta pre 21 čas, na binu se penje kultni američki det metal sastav Incantation iz Nju Džerzija. Veterani ekstremnog zvuka zgusnuli su prve redove u jednu kritičnu masu spremnu na trošenje energije i kalorija do poslednje kapi znoja, što se dalo primetiti već pri prvom trzaju žice kod pesme „Carrion Prophecy”. Šutka je krenula i gotovo da nije stajala u narednih 45 minuta. Ljudi su padali, ruke i noge letele, barski stolovi pomerani po prostoru, litre i litre znoja prolivene, duge kose ulepljene... Pogibija. Delovalo je da se mnogo ljudi zadesilo na plesnom podijumu baš zbog Džona Makentija (osnivača, gitaristu i pevača) i ekipe, a i Ameri su poklonjeno ludilo prepoznali. Doduše, više delom, no rečima, pošto je komunikacija uglavnom bila na nivou „hell yeah” i „f*ck” u različitim oblicima. Najjači momenti nastupa bili su tokom izvedbi numera „Blasphemous Cremation” sa njihovog prvenca iz 1992. „Onward to Golgotha”, zatim „Invocation” sa aktuelnog, prošlogodišnjeg „Unholy Deification” - objavljenog za Relapse Records, i naposletku „Impending Diabolical Conquest”, kojom su navukli zavese na ovu vrhunsku predstavu. Klasično izlivanje metala u mozak. Za kraj se slikanje i skandiranje.
Pošto su svi prethodni bendovi svirali na skučenom prostoru, ispred podignutog bubnja zvezda večeri, pospremanje stejdža je trajalo oko pola sata. Ipak, vreme je kvalitetno upotpunjeno pesmama grupe Turnstile koje su dopirale sa zvučnika. Nema mira za uzengije - na scenu stupa hedlajner - Decapitated iz Poljske. U haos se uletelo beskompromisno, trakom „Perfect Dehumanisation (The Answer?)”, koja ujedno i otvara njihov det metal klasik „Nihility” iz 2002. godine, da bi dalje nastavili baš kako se i ređaju numere na ovoj ploči. Što se prijema publike tiče, svaka je dočekana kako dolikuje, ali mi se čini da su se ipak pomalo izdvojile naslovna „Nihility (Anti-Human Manifesto)”, „Spheres of Madness” i „Symmetry of Zero”. Povratak u Beograd upriličen je i obradom „Suffer the Children” najvećih - Napalm Death. Tamo gde je Incantation stao, Decapitated je produžio, govoreći o atmosferi. Bilo je i stejdždajvinga, i šutke, i vol of deta, samo nije bilo serkl pita na koji je pevač, Rafal Rasta Pjotrovski, stalno pozivao. Inače, brat je u jednom trenutku pokupio telefon sa stabilizatorom liku iz publike i desetak sekundi se snimao u zanosu, usred pojanja i sviranja. Brutalno.
Nakon što su, u ime turneje, završili sa „Nihility” setom, rešili su da nas počaste i sa nekoliko pesama, mahom sa najnovijeg izdanja „Cancer Culture” koji naslovom očigledno aludira na kulturu otkazivanja. To je inače prvi studijski album posle hapšenja članova benda u Americi pod optužbom za silovanje, koja je potom odbačena. Nisam siguran, ali deluje kao da su se tu malo poigrali sa tim događajem, što nije baš mudar, a ni lep gest, bez obzira na sve. Bilo kako bilo, naslovnom numerom su krenuli u poslednju fazu nastupa, da bi nastavili sa, po meni, najjačom trakom sa tog albuma „Just a Cigarette”. Rusvaj se nastavlja, a u auditorijumskoj mešalici naočiti mlađani metalac u bade mantilu i Big Lebovski za rusko tržište. Vikalo se, s vremena na vreme, i „kurva”, ali niko da izusti „bober”. Moram da naglasim da je grupu sve vreme zapljuskivao impresivan svetlosni šou koji se kretao od radioaktivnog zelenog, preko sintvejv palete boja, do strobova i pakleno crvene. Pred kraj smo čuli i foricu osnivača i gitariste grupe Vaclava Voga Kiltejke gde je tražio da narod podigne pivo u zrak jer je, jelte, petak veče. Ukazaše se svega četiri čaše, pa je posle razočaravajuće reakcije zaključio da je ipak votka na meniju. Nakon toga jurnuše u „Iconoclast”, da bi za bis ostavili „No Cure” i tako se oprostili od beogradske publike dostojanstveno zatvorivši izuzetnu noć (det) metaloždera.
Usledila je nešto duža pauza i priprema za izlazak mog sinoćnjeg favorita. Direktno sa uzavrelih ulica brazilskog Sao Paula – Nervosa. Au kakav nastup, energija, dostava, svirka, m... SVE! Ovaj ženski bend u kome se prži kvalitetan treš/det sa još kojekakvim začinima nastao je 2010, a iz original postave na stejdžu je bila samo Prika Amaral, gitaristkinja i pevačica. Za otvaranje „Seed of death” sa prošlogodišnjeg, aktuelnog albuma „Jailbreak”, a onda nas gurnuše u „Death!”, sa sve prvom šutkom večeri. Devojke zvuče izuzetno uvežbano i tačno, ali mi je na momente delovalo, ako je uopšte važno, da je to uštinulo malo od imidža, posebno kod bubnjarke i basistkinje, najsvežijih članica sastava. No, kako kažu, skromnost je vrlina. Da 666 stav ne zagasne, potrudile su se gitariskinja Helena Kotina, u majici sa natipisom „f*ck off” i, glavna i odgovorna, Prika, koja je takve grimase pravila tokom svirke da bi joj i Lucifer pozavideo. Šalu na stranu, izuzetno moćna predstava ovih metal Amazonki koje baštine zvuk negde na raskršću njihovih sunarodnika Septulture i Sarkofaga i, rekao bih, ranog Sodoma. Među pesmama sa njihovog sinoćnjeg repertoara našle su se i „Jailbreak”, „Guided by Evil” i „Endless Ambition”. Definitivno jedan od nastupa koje ću pamtiti u 2024.
Petnaestak minuta posle Brazilki i pet minuta pre 21 čas, na binu se penje kultni američki det metal sastav Incantation iz Nju Džerzija. Veterani ekstremnog zvuka zgusnuli su prve redove u jednu kritičnu masu spremnu na trošenje energije i kalorija do poslednje kapi znoja, što se dalo primetiti već pri prvom trzaju žice kod pesme „Carrion Prophecy”. Šutka je krenula i gotovo da nije stajala u narednih 45 minuta. Ljudi su padali, ruke i noge letele, barski stolovi pomerani po prostoru, litre i litre znoja prolivene, duge kose ulepljene... Pogibija. Delovalo je da se mnogo ljudi zadesilo na plesnom podijumu baš zbog Džona Makentija (osnivača, gitaristu i pevača) i ekipe, a i Ameri su poklonjeno ludilo prepoznali. Doduše, više delom, no rečima, pošto je komunikacija uglavnom bila na nivou „hell yeah” i „f*ck” u različitim oblicima. Najjači momenti nastupa bili su tokom izvedbi numera „Blasphemous Cremation” sa njihovog prvenca iz 1992. „Onward to Golgotha”, zatim „Invocation” sa aktuelnog, prošlogodišnjeg „Unholy Deification” - objavljenog za Relapse Records, i naposletku „Impending Diabolical Conquest”, kojom su navukli zavese na ovu vrhunsku predstavu. Klasično izlivanje metala u mozak. Za kraj se slikanje i skandiranje.
Pošto su svi prethodni bendovi svirali na skučenom prostoru, ispred podignutog bubnja zvezda večeri, pospremanje stejdža je trajalo oko pola sata. Ipak, vreme je kvalitetno upotpunjeno pesmama grupe Turnstile koje su dopirale sa zvučnika. Nema mira za uzengije - na scenu stupa hedlajner - Decapitated iz Poljske. U haos se uletelo beskompromisno, trakom „Perfect Dehumanisation (The Answer?)”, koja ujedno i otvara njihov det metal klasik „Nihility” iz 2002. godine, da bi dalje nastavili baš kako se i ređaju numere na ovoj ploči. Što se prijema publike tiče, svaka je dočekana kako dolikuje, ali mi se čini da su se ipak pomalo izdvojile naslovna „Nihility (Anti-Human Manifesto)”, „Spheres of Madness” i „Symmetry of Zero”. Povratak u Beograd upriličen je i obradom „Suffer the Children” najvećih - Napalm Death. Tamo gde je Incantation stao, Decapitated je produžio, govoreći o atmosferi. Bilo je i stejdždajvinga, i šutke, i vol of deta, samo nije bilo serkl pita na koji je pevač, Rafal Rasta Pjotrovski, stalno pozivao. Inače, brat je u jednom trenutku pokupio telefon sa stabilizatorom liku iz publike i desetak sekundi se snimao u zanosu, usred pojanja i sviranja. Brutalno.
Nakon što su, u ime turneje, završili sa „Nihility” setom, rešili su da nas počaste i sa nekoliko pesama, mahom sa najnovijeg izdanja „Cancer Culture” koji naslovom očigledno aludira na kulturu otkazivanja. To je inače prvi studijski album posle hapšenja članova benda u Americi pod optužbom za silovanje, koja je potom odbačena. Nisam siguran, ali deluje kao da su se tu malo poigrali sa tim događajem, što nije baš mudar, a ni lep gest, bez obzira na sve. Bilo kako bilo, naslovnom numerom su krenuli u poslednju fazu nastupa, da bi nastavili sa, po meni, najjačom trakom sa tog albuma „Just a Cigarette”. Rusvaj se nastavlja, a u auditorijumskoj mešalici naočiti mlađani metalac u bade mantilu i Big Lebovski za rusko tržište. Vikalo se, s vremena na vreme, i „kurva”, ali niko da izusti „bober”. Moram da naglasim da je grupu sve vreme zapljuskivao impresivan svetlosni šou koji se kretao od radioaktivnog zelenog, preko sintvejv palete boja, do strobova i pakleno crvene. Pred kraj smo čuli i foricu osnivača i gitariste grupe Vaclava Voga Kiltejke gde je tražio da narod podigne pivo u zrak jer je, jelte, petak veče. Ukazaše se svega četiri čaše, pa je posle razočaravajuće reakcije zaključio da je ipak votka na meniju. Nakon toga jurnuše u „Iconoclast”, da bi za bis ostavili „No Cure” i tako se oprostili od beogradske publike dostojanstveno zatvorivši izuzetnu noć (det) metaloždera.