Gde je nestalo ČITANJE stripova?
Helly Cherry
Nekad sam mislio da su metalci najgori fanovi a onda sam sreo strip „fanove“
U svojim sam četrdesetim godinama, a-to-će-reć’ 30+ godina čitam stripove i nekoliko godina unazad pratim fejsbuk grupe posvećene stripu. Dovoljno iskustva da iznesem neka svoja zapažanja. Sve ste to verovatno i sami primetili ali možda nije loše da s’ vremena na vreme dunemo prašinu, ili je, možda bolje reći – podignemo.
Ono što sledi je jedan nebrušeni „rant“ u kome ću se možda obraćati čas jednima, čas drugima a poenta svega je da se na kraju vratimo na pitanje iz naslova.
Prateći pomenute grupe, ne mogu a da ne primetim koliko se u njima priča o svemu oko stripa osim o samom stripu. Fejsbuk grupe su postale mesto za negovanje svog ega, potvrdu sopstvenih stavova i mišljenja i što je najgore – za izbacivanje negativne energije i frustracija izazvanih svakodnevnicom a koje isplivavaju i kroz „strip“. Ima tu nekoliko „kategorija“ takozvanih fanova.
Sigurno ste primetili hejt koji izbija iz objava nekih članova? To su vam oni što im ništa ne valja. Novi izdavač – ne valja. Stari izdavač – ne valja. Nova edicija – ne valja. Promena cene – ne valja. Novi lik – ne valja. Crtež – ne valja. Scenario – ne valja. Alternativna korica – ne valja. Pa pitam ja takve, ima li nešto da valja na ovoj strip sceni?
Čega ste se vi to toliko načitali u životu? Kada ste ste toliko prezasitili svega? Koliko je to vaše čitalačko iskustvo kad vam ama baš ništa ne valja? Izvnite, ali meni pre zvučite kao razmažena derišta nego fanovi.
Hajmo malo i o „kolekcionarima“. I njima ništa ne valja. Rikna – ne valja. Malo savijena naslovna stripa – ne valja. Stranica ižvrljana bojicama – ne valja. Cena – ne valja. Pa šta valja?
Stripovi u vakumiranim kesicama. Čitaju se rukavicama. Vade se jednom godišnje sa polica. Ne da se čitaju nego da se proveri da li je sve okej i obriše prašina. Nikome se ne pozajmljuju. Ljubomorno se čuvaju. Možeš da pogledaš ali iz mojih ruku. I da se ne vade iz celofana. Pa se pitam, čemu vam zapravo služe ti stripovi?
Manijačenje sa cenama i preprodavanje? Žao mi je, ali vi niste fanovi stripa ni koleckonari nego biznismeni.
Džadžing ju |
Stižete li od tolikog hejta i pametovanja da ustvari uživate u stripu kao nekada? Ili vam je strip samo sredstvo da pomazite svoj ego.
Pripadam generaciji koja je 80-ih i početkom 90-ih odrastala na stripu. Pre svega Boneli izdanjima jer su bila najdostupnija. Marvel i DC tu i tamo. Kada se na njih i ako sasvim slučajno naiđe. Kada živiš u malom mestu nema baš puno izbora. Ali je stripova bilo sasvim dovoljno. Kupovali smo sve. Čitali, družili se, menjali stripove, poklanjali, igrali se tih junaka. Kakvo kolekcionarstvo? I dan-danas mi drugari duguju neke stripove i ja njima. Ali smo i dalje drugari. U stripu smo pre svega uživali! Uživamo i danas. Možete li danas da zamislite tako nešto?
U Jugoslaviji ste imali dovoljno izdavača ali ponuda ni približno nije bila ovakva kao danas. Danas izdavača i izdanja nikad više. Kiosci, striparnice, sajmovi, festivali. A vama ništa ne valja. Pa ne mogu a da se ne setim one narodne: Rđavom kurcu i dlaka smeta (pardon my French). Opustite se bre. 😎
Čemu vam danas služe stripovi? Kada ste poslednji put nekome dali strip da ga pročita? Kada ste poslednji put zaista razgovarali o likovima, radnji a da to nije hejt? Kada ste analizirali motive, priču? Kada ste pročitali i podelili neki članak na temu stripa? Kada ste podržali neki domaći, alternativni i andergraund strip?
Leg’o mu rant k’o budali šamar |
Na kraju, neka vam ovaj tekst bude kao Roršahov (ha, Roršahov!, kapirate?) test. Ako ste se iznervirali, to je verovatno zato što ste se u njemu prepoznali. Ali sa vedrije strane, sad bar znate na čemu ste. Pa pokušajte da to iskoristite i vratite se sebi. Postavite sebi pitanje iz naslova. Vratite se onom detetu koje je nekada ZAISTA uživalo u stripovima, otkrivalo nove avanture, upijalo moralne vrednosti i pre svega, ZABAVLJALO SE dok čita.
Vaš, Klark Kent