MAY DECEMBER (2023) – Šta se zgodi kada se ljubav između nevršnjaka rodi?
Helly Cherry
Ima nečeg u filmovima Toda Hejnsa što nikada nije uspelo da iskomunicira sa mnom, iako su teme neretko intrigantne i predstavljaju razmotavanje kompleksnih i provokativnih priča koje se obično odvijaju unutar porodice ili nekog građanskog miljea.
Tako i ovaj novi film iako se bavi vrlo potentnom i na papiru neobično bizarnom i svakako „tabloidno“ mrsnom temom – veza starije žene sa maloletnikom – biva na kraju nekako distanciran od svega, hirurški jasan, snimljen i odglumljen, ali emotivno nekako nedovoljno istražen, kao da se nije znalo ili nije smelo preko određene granice.
Tako i ovaj novi film iako se bavi vrlo potentnom i na papiru neobično bizarnom i svakako „tabloidno“ mrsnom temom – veza starije žene sa maloletnikom – biva na kraju nekako distanciran od svega, hirurški jasan, snimljen i odglumljen, ali emotivno nekako nedovoljno istražen, kao da se nije znalo ili nije smelo preko određene granice.
Iako je tema, kao što rekosmo, potentna i svakako nešto što se dešava u stvarnom svetu (čak je i ovaj slučaj baziran na istininom događaju), od Hejnsa dobijamo jedan neobičan, gotovo voajerski pristup svemu, a to je da događaje koji su dakle oblikovili ne samo živote dvoje protagonista, para koji je počeo da se „zabavlja“ kada je njemu bilo 13, a ona žena sa brakom i decom iza sebe, nego i živote celokupnih njihovih porodica, pratimo, saznajemo i procesuiramo kroz iskustva glumice koja treba da tumački dotičnu ženu na filmu, pa ih iznutra i uz njihov blagoslov ispituje i proučava.
Pokušavajući da uđe u lik žene koja je „zavela“ maloletnika, na posletku dobila s njim porodicu i ostala 24 godine u vezi, Natali Portman (kao narečena glumica) unosi nemir u tu inače klimavu zajednicu koja je već odavno u procesu destabilizacije, sumnje i premišljanja, tako što svojim prisustvom zapravo raskopava rane koje su neki od njih hteli da zaborave.
Međutim, iako oko likova plete intrigantnu dramaturgiju u kojoj sada imamo ne samo jednu psihološku dramu o ljudima koji su uradili nešto nesvakidašnje, i stali iza toga, ne samo jednu socijalnu predstavu sredine koja takav događaj tiho osuđuje i kažnjava već i jednu zanimljivu studiju toga kako umetnost pokušava da shvati, interpretira i zapravo kapitalizuje taj događaj za „jeftinu“ zabavu, film kao da staje onda kada je najzad popalio sve petarde pa čeka da puknu, kada su likovi najzad došli do neke tačke kada su bili spremni da uđu u ozbijne dramske sukobe.
Na kraju ostaje jedan polusvaren doživljaj superiorne glume pre svega Džulijen Mur koja je na ivici između toga da bude ili manipulativna ili beslovesna u vezi s onim što se desilo, nikad nam ne dajući finalan odgovor, i Čarlsa Meltona kao njenog partnera koji se dubinski preispituje u vezi sa svim što se desilo. Natali Portman, kao glumica koja zapravo svojim prisustvom tera sve protagoniste da se suoče sami sa sobom, glumi ovde kao hiruški skapel, hladno i proračunato.
May December je, na kraju, jedna intrigantna drama koja svoju tabloidnu temu tretira sa stilom, pažnjom i psihološkom bremenitošću, ali koja ipak, na kraju, ostavlja neki utisak nedorečenosti i svoje likove u stanju nekog permanentnog čistilišta, bez dramskih sukoba kojih smo možda želeli da vidimo više.
Ocena: 3+/4-
Pokušavajući da uđe u lik žene koja je „zavela“ maloletnika, na posletku dobila s njim porodicu i ostala 24 godine u vezi, Natali Portman (kao narečena glumica) unosi nemir u tu inače klimavu zajednicu koja je već odavno u procesu destabilizacije, sumnje i premišljanja, tako što svojim prisustvom zapravo raskopava rane koje su neki od njih hteli da zaborave.
Međutim, iako oko likova plete intrigantnu dramaturgiju u kojoj sada imamo ne samo jednu psihološku dramu o ljudima koji su uradili nešto nesvakidašnje, i stali iza toga, ne samo jednu socijalnu predstavu sredine koja takav događaj tiho osuđuje i kažnjava već i jednu zanimljivu studiju toga kako umetnost pokušava da shvati, interpretira i zapravo kapitalizuje taj događaj za „jeftinu“ zabavu, film kao da staje onda kada je najzad popalio sve petarde pa čeka da puknu, kada su likovi najzad došli do neke tačke kada su bili spremni da uđu u ozbijne dramske sukobe.
Na kraju ostaje jedan polusvaren doživljaj superiorne glume pre svega Džulijen Mur koja je na ivici između toga da bude ili manipulativna ili beslovesna u vezi s onim što se desilo, nikad nam ne dajući finalan odgovor, i Čarlsa Meltona kao njenog partnera koji se dubinski preispituje u vezi sa svim što se desilo. Natali Portman, kao glumica koja zapravo svojim prisustvom tera sve protagoniste da se suoče sami sa sobom, glumi ovde kao hiruški skapel, hladno i proračunato.
May December je, na kraju, jedna intrigantna drama koja svoju tabloidnu temu tretira sa stilom, pažnjom i psihološkom bremenitošću, ali koja ipak, na kraju, ostavlja neki utisak nedorečenosti i svoje likove u stanju nekog permanentnog čistilišta, bez dramskih sukoba kojih smo možda želeli da vidimo više.
Ocena: 3+/4-
Slobodan Novokmet