Kako početi tekst o nekome ko je sasvim običan na milion neobičnih načina?

O nekome ko je jednog dana seo u bioskop, pogledao film Slacker, Richarda Linklatera i odlučio da snima filmove? Nikako drugačije osim zbrda - zdola, jer je nemoguće uhvatiti nit jednog takvog čoveka, čoveka koji je zadužio kulturu i umetnost kao niko pre njega. Ovo je mali i jadni pokušaj da se opiše značaj jednog, sada već kultnog režisera, glumca, scenariste i pisca stripova u svetu koji je već počeo da se izobličava od opšte-poželjnih, dosadnjikavih, politički-korektnih projekata za šire mase. Zato počinjem od samog "pain in the ass" zvanog Kevin Smith.

Kevin Smit na San Diego komikkonu 2013, foto: Gage Skidmore
Kevin je rođen u Red Banku (New Jersey), u porodici katoličkih hrišćana, što je umnogome doprinelo tome kako će se formirati njegova ličnost i njegova percepcija sveta koji ga okružuje. Pomislili biste da će jedan mladi, neoblikovan duh podleći raznim pravilima i ograničenjima vere i vaspitanja ali, pogrešili ste. Kevin nije počeo u sebi da gaji klicu onoga što bi ga učinilo ogorčenim, krutim i zadrtim. Zakoračio je u svet potpuno slobodnog i ničim limitiranog duha. Odrastajući u devedesetima, ali ne u našim, teškim i za kulturu sramnim - devedesetima, otkrio je da postoji jedan novi, neotkriven svet ispod holivudskog radara. Otkrio je da film ne pravi samo veliki novac i velika imena i da postoji niz nekih faktora zbog kojih može i sam da stvori nešto vredno pamćenja. Priča koja stoji u temelju njegove karijere je sasvim neobična. 

Kao što sam već rekla, Kevin je 1991. god. video Linklaterov film koji ga je toliko oduševio, da je odlučio da i sam snimi jedan. Pošto o tome nije imao pojma, bacio se na istraživanje svega vezanog za režiju, prodao svoju veliku i vrednu kolekciju stripova koje je od detinjstva skupljao i otišao u Kanadu, u školu filma u kojoj se zadržao nekoliko meseci. Vratio se ubrzo, jer se bojao da će potrošiti sav novac, osmislio je scenario i sa svojim prijateljima snimio film koji je prevazišao sva očekivanja što se popularnosti tiče, film o onome što je dobro poznavao, film koji je prikazao jedan dan običnih autsajdera, ljudi koji žive malim, gotovo neprimetnim životom.

Film "Clerks" je osvojio mnoge nagrade na poznatim festivalima. Njegov uspeh je najverovatnije došao iz jednog prostog razloga - ljudi su se davili u blatu hiper-produkcije. Iako je cela generacija X okarakterisana kao propala, kao apatični parazit koji živi na onome što su stvorile zlatne generacije pre nje, Kevin Smith je dokazao da je duh stvaralaštva i inovacija ne samo živ, nego da gori jednim novim plamenom, nevidljivim za oko prosečnog američkog konzumenta kulture. Kevin je stvorio nešto što se snažno sudarilo sa sladunjavim duhom osamdesetih, koji je, naravno, imao svojih neprocenjivih vrednosti, ali te vrednosti su uspavale bunt i predozirale svest mladog čoveka nekom vrstom ravnodušnosti na sve podražaje koji dolaze iz njegove okoline. Smit je nonšalantno, na njemu svojstven, simpatičan način, uspeo da zatalasa uspavane tribine prosečnosti i sigurne uljuljkanosti svakodnevicom. Nije samo zagrebao površinu moralno - političko - duhovno ispravnog i prihvatljivog načina ponašanja. On je zabio prst u oko društvu, gurnuo u prvi plan sve ono što se dobro skriva i što nije red da se pokazuje i da se išta zna o tome. Odjednom, gledano njegovim okom i pokazano u njegovom filmu - biti običan, prosečan mlad čovek u Americi, nije ništa loše i vredno prezira. Kevin je progovorio o ljudima koje svaki dan viđate oko sebe i koji vam nisu ni po čemu interesantni. Ti ljudi imaju svoje živote, sa svim usponima i padovima, oni su nesigurni, mahom nezaposleni ili rade za male pare, njihove opcije su skučene i kvaliteti potisnuti zbog straha od neuspeha i osuđivanja okoline. Kevinovi junaci, kao i prijatelji u njegovom životu, imaju velike strasti i posvećenost, snažan duh, istrajnost, krasi ih životna mudrost, odličan smisao za humor i inteligencija. Likovi Dantea, Randala su postali nezaobilazni u svetu undergrounda. Nepotrebno je reći da su Kevinova uloga Silent Boba i uloga njegovog prijatelja Jaya (fantastični Jason Mewea) nešto najsmešnije što ste ikad videli na velikom platnu. Cinični, bezobrazni, prepredeni, uvek napušeni lajavac Jay i njegova tiha pratnja i potpora, neko ko samo klima glavom i gestikulira rukama - Silent Bob, ušli su u istoriju već tim prvim ulogama koje su kasnije ponavljali i u drugim filmovima. 

 © Luigi Novi / Wikimedia Commons
Da je ponekad vredno rizikovati sve što imate da biste krenuli u nešto novo, Kevin je pokazao čim se slegla prašina oko njegovog prvog filma. Kupio je lokalnu prodavnicu stripova "Comicology" u koju je često odlazio i kupovao stripove i knjige sa popustom. Vlasnik se odselio sa porodicom, a Kevin je otkupio radnju od novca koji je zaradio od filma. Sa prijateljima je sredio interijer, ubacio stvari sa seta, neke prepoznatljive sitnice poput postera, figurica i stranica stripova... Napravili su tablu na kojoj je pisalo "Jay and Silent Bob's Secret Stash". Pokazalo se da je ovo odličan potez, jer je njegov film postao sastavni deo kulture jedne generacije, pa su poštovaoci njegovog dela i lika počeli da pristižu sa svih strana sveta.

Nemoguće je nabrojati sva Kevinova interesovanja i postignuća, jer je njegova ličnost takva da se nikad nije zadržavao samo na jednom aspektu umetnosti. Uz snimanje filmova, njegova velika strast i posao je pisanje stripova. Njegov prvi strip koji je kupio svojim, kako sam kaže "teško zarađenim" novcem i koji ga je osvojio, bio je 'Superman Family' . U toj priči, Superman i Lois žive zajedno i ideja da imaju seks, bila je nešto što je posle postalo obeležje njegovih strip - junaka. Udahnuo je u njih život sa svim manjkavostima i stvarima sa kojima se sreću i obični smrtnici. Tako su postali mračniji, ali i nekako verodostojniji. 

Mogu unedogled nabrajati njegova dela, ali to zaista nema smisla, jer ću se svakako baviti njima ponaosob, u vremenu koje dolazi. Ipak, za sve one koji znaju tek nešto malo o ovom neobičnom čoveku, evo i informacija. Kevin je snimio nekoliko sjajnih filmova koje su, naravno, kritičari često pljuvali, ali koga briga za kritičare... Medju tim filmovima su i “Mallrats,” “Chasing Amy”, “Dogma” i “Jay and Silent Bob Strike Back”. Što se " Dogme" tiče, ona zaslužuje poseban osvrt i mnogo pažnje jer je izvanredna studija o veri i ideji Boga.

Stripove je pisao za nekoliko izdavačkih kuća:
  • Daredevil: Guardian Devil sa Joe Quesadom za Marvel
  • Bluntman and Chronic za Image Comics
  • Green Arrow: Quiver i Green Arrow: Sounds of Violence za DC
  • Spider-man/Black Cat: The Evil that Man Do za Marvel
  • Daredevil/Bullseye: The Target za Marvel
  • Batman: Cacophony , Batman: The Widening Gyre za DC
  • Hit-Girl za Image i tako dalje...

Kevin Smith je veliki fan Franka Millera, Alana Moorea, Granta Morrisona, a pogotovo Gartha Ennisa.

Za Ennisovu grafičku novelu, "Preacher: Until the end of the World" napisao je predgovor koji ću u potpunosti prekucati kao samostalan tekst, jer sam ponosna vlasnica upravo ovog izvanrednog dela.

Za sada toliko. Završiću tekst u Kevinovom stilu, nadajući se da ću biti bar na tragu njegovom duhu...
SAMO ONAJ KO JE ČIST U SRCU, MOŽE NAĆI SVETI GRAL
Tatjana Smiljanić