Ludwig Ludwig nas u novom singlu pitaju šta je to ljudskost i zašto smo zaboravili da budemo ljudi
Helly Cherry
Ludwig Ludwig je dvočlani post punk electro industrial sastav osnovan jula 2016, sačinjen od lidera grupa Katabazija (Ljubiša Jovanović aka Ponoćni Vodeničar - vokal) i Scarps (Saša Ognjanović - gitare & programiranje). Njih dvojica su, nakon raspada kultne grupe Katabazija, nastavili da razvijaju svoju priču i nakon dve godine mukotrpnog rada stiglo je i, po onima koji su imali prilike da ga preslušaju - kapitalno izdanje! Na albumu „Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine" se našlo devet "ne tako lakih" komada, neki singlovi su već dobro poznati pratiocima Ludwigovih aktivnosti (Idu gradom, Kao san, Moj Bog, Naglo...), dok je jedina neautorska tema na albumu zapravo posveta Valteru Kocijančiću i legendarnim riječkim Parafima - famozna "Narodna pjesma".
- "We Forgot" nastaje u naletu nakon raspada Katabazije i pojavljivanja našeg prvog albuma "Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine" kao osnovno pitanje - šta je to ljudskost i zašto smo zaboravili da budemo ljudi... tako da smo snimivši je u studiju "Košnica" Kruševac odlučili da je predstavimo podzemno podzemlju.
Novu pesmu pod nazivom "We Forgot", koju danas predstavljamo, snimili su u studiju "Košnica" u Kruševcu 2023. Posao snimatelja i producenta obavio je Zoran Vasić. O samoj pesmi u izjavi za naš sajt dvojac nam je rekao sledeće:
- "We Forgot" nastaje u naletu nakon raspada Katabazije i pojavljivanja našeg prvog albuma "Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine" kao osnovno pitanje - šta je to ljudskost i zašto smo zaboravili da budemo ljudi... tako da smo snimivši je u studiju "Košnica" Kruševac odlučili da je predstavimo podzemno podzemlju.
Ta estetika totalnog andergraunda. Čovečanstvo je zaboravilo na strah, pojedinac se više ne plaši, a kada nema straha nema ni ljubavi. Danas je očito zabavno pratiti tudje stradanje, da ne govorimo o tome koliko su nam čula otupela te otuda nema ni žara u očima ni životne kreacije, već je sve u klišeu i pakovanju copy-paste.
Prevashodno se radi o samokritici i vapaju i pozivu da se vratimo našem izvorištu, a to je srce... srce čoveka koji pruža ruku i nudi ne očekujući ništa tj. nikakvu korist. Ovom pesmom najavljujemo leptira, leptira na novom albumu... ali leptira kome se nećemo diviti na slici, nego u duši radujući se svakom zamahu njegovih krila.