Naspram vrlo upitne i prilično nemaštovite pesme "Ne’am šamana" od Konstrakte (nek mi oprosti dotična), s druge strane, imamo dugosvirajući album "Šaman resavski" od Nihila. Zahvalan sam mom burazeru iz Kragujevca koji mi je ukazao na postojanje albuma. Isprva sam mislio da se sprda, kad ono - beat po beat, benger do bengera. Ništa manje nisam ni očekivao, zavrtim ga bar dva puta nedeljno.

Poluanđelski Satan iz istočne Srbije ili ništa manje razuzdani urbani šaman, Nihil je pokazao da i dalje odlično pliva u svojoj ključaloj močvari zvuka, i leđno i prsno (a nije prso!). "Šaman" je u celosti produkcijski sjajno urađen i tu iznenađenja nema. Od prvog slušanja, nije me napuštao utisak da u čudnim trenucima iskaču fraze koje me neodoljivo podsećaju na francuski prog rock iz sedamdesetih, kao i zeuhl, koji mi je jedan od omiljenih žanrova. Ne znam kako i ne znam zašto, verovatno je do atmosfere i odabira tonova, tako se ispostavilo, što kaže Nigrutin. Navedeno se najviše očituje u uvodu pesme "Somerzbi" (koju sam imao prilike da pevam i horski u određenoj prilici, hahaha). Takođe, navedena pesma me podseća na prijateljicu koja često koristi frazu "teška priča". Referencu za zvuk koji pominjem potražite u kompozicijama bendova kao što su Magma, Eskaton, Rialzu - malo istražujte.

S druge strane, i bez moje fantazije iz prethodnog pasusa, lista mikro-žanrova koji su ukalupljeni i obrađeni kao na pravovernom soničnom disnotoru je čudna , čak i naspram debi-albuma „Satan resavski”, gde se više bavio mračnijim, svedenijim tonovima i (black) metal stranom. Ovde baščina tuče sve u šesnaest, ritmično posred lobanje, ali ništa nije isterano na čistinu, tu je tu je hip-, trip-hop, IDM, eurodance, samo možda dašak Aphex Twin-a ili Autechre-a fali da bude potpuni haos. Ako na sledećem albumu krene nešto da škripuće još više, znaću da su moji utisci uzeti u obzir.

Istina je da, standardno, ne mogu da odaberem i istaknem samo jednu pesmu, jer mi se gotovo sve obraćaju na duboko ličnom nivou. Zvuči preterano i samoživo, 'mator si i kenjaš' (doćićemo i do toga), ali kao što sam već rekao, Nihil je moja generacija, stoga dostatnu količinu referenci smatram svojim i proživljenim. Ovog puta ima manje 'mračnijeg' i ‘biblijskog’ materijala nego na prethodnom albumu, ali to ne znači da se oštrica stihova istupila. Zanemariću bilo kakvo citiranje, jer to morate sami da doživite, a i recenzija bi se pretvorila u pesmaricu. Nihil precizno secira stvarnost i pojave u društvu, u međuljudskim odnosima, i naravno, o ponašanju današnjih generacija. Da to ne bude sramna tirada ili kritika na tuđi račun, priča albuma je pod parolom da je sve za ljude, i da mi stariji treba da se opiremo tome da mrzimo ono što vole mladi. Dabome. Šta bih ja bez mojih mlađih drugara, a pri tom ne mislim na sopstvenu decu. Deo koji se odnosi na starkelje i fukse, vama se obraćam, elitisti i kvazi-intelektualci, koji ste tobože gadljivi na trash, šund i kič: sikter i moja preporuka je da uzmete po koji „Magnezijum direkt”.

Da atmosfera bude bolja, tu je (sveprisutni) gost u vidu Summer Deaths-a (o mladi Đoroviću), ali i zanimljive o talentovane gošće Jymenik ("Crno mi se piše", gde je trop Jelene Karleuše vrlo pametno upotrebljen, dok ona sama politizira i glumi trendsetera od državnih, to jest naših para – serem joj se u diskurs) i Trixie ("Lobanje"), čiji je doprinos nemerljiv. Priznajem da me je kupila sugestivnost Trixie u pesmi "Lobanje". Devojka prosto mami kao sirena da olupam o stenje i ovo malo mozga što imam u glavi kad god pustim pesmu, ali i Nihilovi versovi ne boluju od manjka pronicljivosti. Taj skoro-pa-svetski bol, ali i kontrolisani bol u predelu međunožja, da ne kažem kurcu kulminiraju u pesmi "Često budan". Pomenuta pesma me najviše i pogađa, jer me i svakodnevni način života koji sam svesno odabrao da živim, boli kao sam đavo. Otrovna iskrenost i način na koji je izveo pesmu me tera da se preispitujem iznova i iznova. Zašto mi to radiš Nikola... "Zdravlje mi je ok, ali izjeda me lament" MORA jednog dana u čitanke umesto prastarih romantičarskih primera.

Ako pričamo o potpunom ludilu i hoćete da se maknemo od deprimiranja sumornom svakodnevicom, tu je pesma "Vašar", uz prigodni spot, koja postoji i kao zasebni dragulj u vidu maksi-singla (ja bih rekao) i uz nju se gine kao Vlasi na ringišpilu, zbog dodatka remiksa nekolicine sveži(ji)h izvođača. Od njih bih istakao Bejbi Motorolu. Sačuvajmo i to malo žena na sceni koje nisu plastične sise i guzice, već stav i prečišćeno zrno kurčevitosti u lepom i ženstvenom pakovanju.

"Šaman resavski" vam neće otvoriti čakre, neće vam reći da prestanete da pijete i da se drogirate (jer zašto bi, svakom od volje i supstanca po želji) - ali će vas, ukoliko i samo ako nemate suve šljive umesto mozga i srca, suve grožđice umesto muda, saterati u ćošak smisla i besmisla i suočiti sa vašim izborima i inim posledicama. Kom obojci, tom opanci, kome ajahuaska, tome i pečurke, a nekome rakija šećeruša koju vam je komšija uvalio jer vas „gotivi” i nedobitni tiket iz kladže.

„Pumpamo se mladošću, sve dok nam face stare...”