Beogradska crossover grupa Eyesburn je u petak, 6. oktobra održala koncert u Nišu u bašti kluba Oxygen.

Kroz puna dva sata koliko je trajao nastup, bend nas je proveo kroz svoju diskografiju izvodeći pesme sa svakog izdanja u dosadašnjoj, skoro tridesetogodišnjoj karijeri zaključno sa aktuelnim albumom Troops Of Light, a koliko su se Nišlije obradovale njihovom dolasku govori činjenica da je je prostor bio popunjen do poslednjeg mesta nekih dva sata pre početka koncerta.

Od prvih taktova na početku do završetka nastupa drugim izlaskom na bis, i bend je energičnom, srdačnom i predanom svirkom i odnosom prema publici pokazao koliko se uželeo koncerata u Nišu imajući u vidu da je ovaj nastup bio tek treći za poslednjih deset godina, a Kojot nas je nakon skoro svake pesme sa širokim osmehom pitao kako smo, kako se osećamo i zahvaljivao se u ime celog benda na podršci koju imaju otkako postoje na domaćoj sceni. Iako je populacija na koncertu bila raznolika, poseban akcenat sinoćnoj sjajnoj atmosferi treba staviti na najmlađe posetioce koji su zauzeli prve redove ispred bine i uporedo sa bendom pevali svaku pesmu ponaosob pokazujući nam da rokenrol u ovoj zemlji ne da nije mrtav, nego da i te kako ima kroz koga da živi u budućnosti.

Gledajući koncert ovog puta iz poslednjih redova, sve vreme sam mogao da osetim i vidim razmenu ogromne pozitivne energije i emocija između benda i nas i ne pamtim kada sam se tako osećao za vreme nečijeg nastupa. Da je koncert trajao još dva sata, niko od nas se ne bi bunio. Jedino šta sam kao obožavalac mogao da uradim nakon završetka koncerta je bilo da zagrlim Kojota i da mu kažem da nam je kolektivno trebao jedan ovakav koncert posle kog se još jednom uveriš da život u ovoj zemlji ipak nije u potpunosti izgubio smisao sve dok postoje ljudi kao što su Laza, Lale, Alek, on i svi ostali koji su sinoć učinili da Niš postane nukleus dobrih vibracija i još bolje muzike.

Naposletku, citirao bih Kojota koji je u mikrofon izjavio da: “Niš zauvek pozitivno svetli u njihovim očima“ i da je „što južnije, to srećnije“.

Ilija Najdanović