Malice K je Pol Makartni današnjice
Helly Cherry
“She looks like the girl
You see on the
Hollywood poster signs
On the side of the freeway
Love for that girl
Is a faith for the skies ”
(Malice K, Cherry)
Malice K je krajem 2022. objavio i drugi album Clean Up On Aisle Heaven koji je sasvim dostojan naslednik prvenca. Na njemu nema tako velikih pesama kao Cherry ili Beautyful people, ali bolje funkcioniše kao celina. Produkciono je možda tek za mrvicu sređeniji od prethodnog, ali tako da više ističe Malice K-ove kompozitorske sposobnosti. I ovaj album se odlikuje lakoćom, divnim melodijama i tekstovima sa kojima se lako povezujemo. Spotovi za pesme Crazy i Changes pokazuju kako se autor poigrava sa američkom ikonografijom pokušavajući da se ugradi u nju kao nenadani antiherojski favorit. Uostalom, njegovi video spotovi su puni aluzija, slojeviti i uznemirujući. U spotovima se pokazuje kao kompletni umetnik koji radi crteže, animaciju i pritom prikazuje i pažljivo gradi iluziju o sebi onako kakvim on želi da ga vidimo. Pogledajte, kao primer, spot za pesmu Complicated dreams.
Na samom kraju drugog albuma je predivna Clean Up On Aisle Heaven po kojoj je cela ploča i nazvana. Autor ove pesme je sasvim svestan koliko su jalovi i basmisleni mehanizmi po kojima se odvijaju događaji u ovom svetu. On ne traži izlaz u pokušaju da se nametne u takvom društvu, već kroz povratak u „sporednu ulicu neba“ u kojoj je „već bio“. To strateško povlačenje pod svojim uslovima dosta govori o Malice K-ovoj ličnosti, ali i nudi jedno od rešenja kako se nositi sa savremenim društvom koje glasi – bolje da pratimo Malice-a u njegove rukavce raja nego da uzaludno trošimo snagu na sudaranje sa umrtvljenim glupacima:
„Follow me through backstreets to heaven,
Where we used to go so long,
let's go for a second time, baby
Cause all this feels so unreal, this paranoia, prima-donna
Fame crazed landscape of walking dead people
Let's go high in a way where we stay, and we don't come down
And all this mess reduced to a speck on the ground
Don't look to me, I'm too busy looking up
Don't say I've got a lot to learn, when you're the one that's fucked up“
(Malice K, Clean Up On Aisle Heaven)
Odlika velikih umetnika je da pronalaze jezik kojim uspevaju da se izraze, pa makar bio i potpuno različit od onoga koji epoha propisuje. Na taj način ruše postojeća i uspostavljaju nova pravila. Jedan od takvih stvaralaca je i Malice K koji, ispoljavajući se kao niko drugi u njegovoj generaciji, postaje najzanimljiviji autor muzike u Americi. U poslednje vreme, sudeći po jutjub snimcima, povremeno nastupa u pratnji četvoročlanog rok benda sa dve gitare, što je, valjda, znak da mu ide na bolje i postaje vidljiv široj publici. Zaista, u poređenju sa njegovim pesmama, top liste postaju pusta, predvidiva i dosadna mesta. Dovoljno je da nekoliko puta preslušamo Malice K-ov neveliki opus i uporedimo ga sa... Pa, bilo čim novim.
You see on the
Hollywood poster signs
On the side of the freeway
Love for that girl
Is a faith for the skies ”
(Malice K, Cherry)
Kako sam, dođavola, uopšte uspeo da stignem do Malice K-a? Nikola Hajduković, član benda Klotljudi, jednom je na fejsbuku podelio pesmu Cherry koju izvodi pomenuti američki umetnik. Slika na linku za pesmu je prikazivala crtež poluoljuštene banane sa ukucanim ekserom, jasnu parodiju na Vorholov omot za Velvete i Niko. Pošto volim Hajduka i Klotljude, kliknuo sam da čujem šta se krije iza toga. Tako sam prvi put čuo Cherry, lepljivu, gustu i veliku pesmu kakvu dugo vremena nisam čuo. Pesma u koju sam potpuno uronio, prepustio se i verovao joj, koja me je poklopila i nosila kao nijedna godinama. Živnuo sam kao slušalac!
Odatle sam istraživao dalje. Otkrio sam novi muzički kontinent, mesto koje mi prija i u koje rado svraćam.
Pomenuta banana sa ekserom se nalazi na omotu debi albuma Malice K-a koji se zove Harm or Heck. Sam Malice K je bio jedan od izvođača okupljenih oko kolektiva DEATHPROOF INC iza koga se krije dosta zanimljivih autora na čelu sa Nascar Aloe-om, koji je i najveće ime te etikete. Radi se o novoj muzici, sirovoj, nestrpljivoj i brutalnoj. To je elektro HC-pank napravljen na jeftinim računarima bez ikakve namere da se ukrasi, uredi ili učini milozvučnim. Odlika te muzike je i neodložnost. Pesme su koncizne, nema nikakvog tupljenja. Retko koja traje duže od dva minuta. Umetnici Deathproofa izgledaju kao mladi bogovi koji se oblače na đubrištu i koriste najnovije droge. Cela scena je spremna za armagedon muzičke industrije - Nascar Aloe i Malice K nastupaju tako što pevaju preko plejbeka svojih pesama i – to uopšte nije loše, naprotiv. Kada nema para, umesto da kukaju i foliraju se, rade kako je jedino moguće. To je skica ekosistema u kom je procvetao Malice K.
Harm or Heck je album koji ima značajne odlike scene na kojoj je nastao. Ima samo osam vrlo kratkih pesama isporučenih emotivno i surovo. Istovremeno, Malice K se od njegove ekipe izdvaja time što umesto elektronike koristi starinske instrumente poput gitara i bubnjeva. Pored toga, on ume da napiše pesmu koja zvuči neposredno i lako, kao da se prirodno stvorila ili oduvek bila tu. Kod njega se napor komponovanja ne oseća. Suprotno tome, oseća se napor izvođenja, njegovo pevanje i sviranje su uvek napeti, ali, iako na ivici raspada, oni angažuju slušaoca i ostvaruju sa njim mnogo bolju komunikaciju nego da se radi o skupo produciranim pesmama. Naime, pesme Malice K-a se ne zaboravljaju. Prva pesma sa albuma, Never die (Rock and Roll is in my eyes, I live forever never die), je toliko sirova da služi kao filter za slušaoce – oni koji izdrže nek nastave dalje, a ostali – STOP! Zatim sledi nagrada za slušaoce u vidu pomenute pesme Cherry, ali album nimalo ne posustaje zato što se na nju nastavlja Beautyful people koja nije ništa drugo nego himna cele generacije.
Iza pseudonima Malice K se, po svemu sudeći, nalazi momak sa imenom Alexander Konschuh koji živi i radi u gradu Olimpija u državi Vašington. Eto, baš taj momak je neka vrsta Pola Makartnija današnjice. Da li u svetu velikih izdavačkih kuća može da se pojavi samostalni autor iz provincije koji radi sve šta hoće kao što su Bitlsi nekada mogli? Naravno da ne može. Svetom popularne muzike upravljaju biznis planovi, najnoviji softverski plaginovi i proračunati rizici. Sa druge strane, podzemlje je i dalje slobodno. Tamo će nastati neki novi Kobejn, Dilan ili Makartni i što duže ostanu u podzemlju, duže će biti slobodni. Čini mi se da je Malice K svestan toga i igra igru po svom, praveći te lepljive i strašne pesme sa predivnim melodijama.
Dakle, Beautyful people je vanvremenska pesma, pleni jednostavnošću, lakoćom i nosi rukopis pravog majstora. U tom ključu treba čitati celo stvaralaštvo Malice K-a. I kad je najraštimovaniji i puknutog glasa, to nimalo ne umanjuje njegovu genijalnost – naprotiv, čovek je našao način da sve nesavršenosti rade za njega i pokaže nam da imamo posla sa živim, mislećim bićem koje dela instiktivno i neposredno. Napokon, neko ko je daleko, generacijski udaljen, a sa kojim mogu da sudarim etičke i estetske vrednosti.
Do kraja, Harm or Heck ide furiozno, pesmama koje traju ispod ili tek preko dva minuta. Na albumu nema filera. Samo brutalnost i toplina. Važan je zvuk, način na koji su pesme snimljene. Zvuk nije klinički pročišćen kao u ogromnoj većini današnje muzike, a nije ni prekompresovan. Slojevit je, nalik lavini. Može mu se verovati zato što se ne trudi da sakrije ograničenja svog autora već istakne kakav on stvarno jeste.
Odatle sam istraživao dalje. Otkrio sam novi muzički kontinent, mesto koje mi prija i u koje rado svraćam.
Pomenuta banana sa ekserom se nalazi na omotu debi albuma Malice K-a koji se zove Harm or Heck. Sam Malice K je bio jedan od izvođača okupljenih oko kolektiva DEATHPROOF INC iza koga se krije dosta zanimljivih autora na čelu sa Nascar Aloe-om, koji je i najveće ime te etikete. Radi se o novoj muzici, sirovoj, nestrpljivoj i brutalnoj. To je elektro HC-pank napravljen na jeftinim računarima bez ikakve namere da se ukrasi, uredi ili učini milozvučnim. Odlika te muzike je i neodložnost. Pesme su koncizne, nema nikakvog tupljenja. Retko koja traje duže od dva minuta. Umetnici Deathproofa izgledaju kao mladi bogovi koji se oblače na đubrištu i koriste najnovije droge. Cela scena je spremna za armagedon muzičke industrije - Nascar Aloe i Malice K nastupaju tako što pevaju preko plejbeka svojih pesama i – to uopšte nije loše, naprotiv. Kada nema para, umesto da kukaju i foliraju se, rade kako je jedino moguće. To je skica ekosistema u kom je procvetao Malice K.
Harm or Heck je album koji ima značajne odlike scene na kojoj je nastao. Ima samo osam vrlo kratkih pesama isporučenih emotivno i surovo. Istovremeno, Malice K se od njegove ekipe izdvaja time što umesto elektronike koristi starinske instrumente poput gitara i bubnjeva. Pored toga, on ume da napiše pesmu koja zvuči neposredno i lako, kao da se prirodno stvorila ili oduvek bila tu. Kod njega se napor komponovanja ne oseća. Suprotno tome, oseća se napor izvođenja, njegovo pevanje i sviranje su uvek napeti, ali, iako na ivici raspada, oni angažuju slušaoca i ostvaruju sa njim mnogo bolju komunikaciju nego da se radi o skupo produciranim pesmama. Naime, pesme Malice K-a se ne zaboravljaju. Prva pesma sa albuma, Never die (Rock and Roll is in my eyes, I live forever never die), je toliko sirova da služi kao filter za slušaoce – oni koji izdrže nek nastave dalje, a ostali – STOP! Zatim sledi nagrada za slušaoce u vidu pomenute pesme Cherry, ali album nimalo ne posustaje zato što se na nju nastavlja Beautyful people koja nije ništa drugo nego himna cele generacije.
Iza pseudonima Malice K se, po svemu sudeći, nalazi momak sa imenom Alexander Konschuh koji živi i radi u gradu Olimpija u državi Vašington. Eto, baš taj momak je neka vrsta Pola Makartnija današnjice. Da li u svetu velikih izdavačkih kuća može da se pojavi samostalni autor iz provincije koji radi sve šta hoće kao što su Bitlsi nekada mogli? Naravno da ne može. Svetom popularne muzike upravljaju biznis planovi, najnoviji softverski plaginovi i proračunati rizici. Sa druge strane, podzemlje je i dalje slobodno. Tamo će nastati neki novi Kobejn, Dilan ili Makartni i što duže ostanu u podzemlju, duže će biti slobodni. Čini mi se da je Malice K svestan toga i igra igru po svom, praveći te lepljive i strašne pesme sa predivnim melodijama.
Dakle, Beautyful people je vanvremenska pesma, pleni jednostavnošću, lakoćom i nosi rukopis pravog majstora. U tom ključu treba čitati celo stvaralaštvo Malice K-a. I kad je najraštimovaniji i puknutog glasa, to nimalo ne umanjuje njegovu genijalnost – naprotiv, čovek je našao način da sve nesavršenosti rade za njega i pokaže nam da imamo posla sa živim, mislećim bićem koje dela instiktivno i neposredno. Napokon, neko ko je daleko, generacijski udaljen, a sa kojim mogu da sudarim etičke i estetske vrednosti.
Do kraja, Harm or Heck ide furiozno, pesmama koje traju ispod ili tek preko dva minuta. Na albumu nema filera. Samo brutalnost i toplina. Važan je zvuk, način na koji su pesme snimljene. Zvuk nije klinički pročišćen kao u ogromnoj većini današnje muzike, a nije ni prekompresovan. Slojevit je, nalik lavini. Može mu se verovati zato što se ne trudi da sakrije ograničenja svog autora već istakne kakav on stvarno jeste.
Na samom kraju drugog albuma je predivna Clean Up On Aisle Heaven po kojoj je cela ploča i nazvana. Autor ove pesme je sasvim svestan koliko su jalovi i basmisleni mehanizmi po kojima se odvijaju događaji u ovom svetu. On ne traži izlaz u pokušaju da se nametne u takvom društvu, već kroz povratak u „sporednu ulicu neba“ u kojoj je „već bio“. To strateško povlačenje pod svojim uslovima dosta govori o Malice K-ovoj ličnosti, ali i nudi jedno od rešenja kako se nositi sa savremenim društvom koje glasi – bolje da pratimo Malice-a u njegove rukavce raja nego da uzaludno trošimo snagu na sudaranje sa umrtvljenim glupacima:
„Follow me through backstreets to heaven,
Where we used to go so long,
let's go for a second time, baby
Cause all this feels so unreal, this paranoia, prima-donna
Fame crazed landscape of walking dead people
Let's go high in a way where we stay, and we don't come down
And all this mess reduced to a speck on the ground
Don't look to me, I'm too busy looking up
Don't say I've got a lot to learn, when you're the one that's fucked up“
(Malice K, Clean Up On Aisle Heaven)
Odlika velikih umetnika je da pronalaze jezik kojim uspevaju da se izraze, pa makar bio i potpuno različit od onoga koji epoha propisuje. Na taj način ruše postojeća i uspostavljaju nova pravila. Jedan od takvih stvaralaca je i Malice K koji, ispoljavajući se kao niko drugi u njegovoj generaciji, postaje najzanimljiviji autor muzike u Americi. U poslednje vreme, sudeći po jutjub snimcima, povremeno nastupa u pratnji četvoročlanog rok benda sa dve gitare, što je, valjda, znak da mu ide na bolje i postaje vidljiv široj publici. Zaista, u poređenju sa njegovim pesmama, top liste postaju pusta, predvidiva i dosadna mesta. Dovoljno je da nekoliko puta preslušamo Malice K-ov neveliki opus i uporedimo ga sa... Pa, bilo čim novim.
Daniel Kovač