Euforija nad Beogradom: Buč Kesidi u epizodi – „Pravi trenutak na Tašmajdanu”
Helly Cherry
Ako bi trebalo u nekoliko reči opisati sinoćnji spektakl usred centra Beograda odabrao bih – đuskanje, vrisak, ushićenost, ljubav, mladost i odlična svirka. Koncert koji će verovatno crvenom bojom biti upisan u biografiju pančevačkog indi rok/elektropop dvojca nazvanog po čuvenom gangsteru sa američkog Divljeg zapada – Buč Kesidiju, malo koga je ostavio ravnodušnim. Zoran Zarubica (bubnjevi i glas) i Luka Racić (gitara i vokal), potpomognuti prijateljima, upriličili su u subotu, 16. septembra, na delimično ispunjenom stadionu Tašmajdan, besprekornu soničnu predstavu i veličanstven nastup, kako na vokalno-instrumentalnom, tako i na vizuelnom, sadržajnom i svakom drugom planu. Ko je bio, zna o čemu pričam, ko nije, sada ćemo obrazložiti.
Groznica subotnje večeri započela je petnaestak minuta pre 19 sati. Za zagrevanje su bili zaduženi zaječarsko-beogradski rnb izvođač Džipsii, zagrebački sint-pop trojac Pocket Palma i Bojana Vunturišević. Baš ovim redosledom. Kako smo se bližili poslastici večeri, neki bi rekli i leta 2023, pozitivni naboj je rastao i ubrzo eksplodirao – tačno u 21.10.
Groznica subotnje večeri započela je petnaestak minuta pre 19 sati. Za zagrevanje su bili zaduženi zaječarsko-beogradski rnb izvođač Džipsii, zagrebački sint-pop trojac Pocket Palma i Bojana Vunturišević. Baš ovim redosledom. Kako smo se bližili poslastici večeri, neki bi rekli i leta 2023, pozitivni naboj je rastao i ubrzo eksplodirao – tačno u 21.10.
 |
| foto: Nemanja Đorđević |
Pesma sa razglasa je utihnula, a crvena boja ofarbala binu. Vrisak auditorijuma u ekstazi se prolomio koncertnim prostorom kada se najednom ukazaše dvojica Pančevaca u šljaštećim odelima, mašući okupljenima. Buč Kesidi – dve reči, dva instrumenta, mnoštvo emocija. Euforija u masi ih je dočekala, „Euforijom”, odmah na početku, uzvratiše. A onda „Laž”. Iskoristiću ovakav šlagvort da kažem da bih definitivno slagao kada bih rekao da je publika ostala imuna na ovu, ali i brojne druge numere koje su usledile. Gotovo svaka pesma je otpevana horski, ako ne u potpunosti, onda makar refren. U toj zajedničkoj vokalnoj akciji najglasnije su bile devojke, mahom iz fan-pita, a deluje da su upravo žene činile većinu na koncertu, što je za svaku pohvalu.
Došlo je vreme i za „Kafe aparat”, stvar sa prvog albuma „Posesivno-Ospulsivni Hospul” iz 2016. Luka Racić, gitarista i vokal sastava, nas je tom prilikom udostojio informacije da je njegov instrument već bio na Tašmajdanu, pre petnaest godina, u rukama člana pratećeg benda preminule folk ikone Sinana Sakića. Nastavili su sa novim singlom „Trebaš mi”, kao i poznatim numerama „Draga?” i „Čekam te”. Inače, koncert je organizovan na vrhunskom nivou, posebno produkcijski. Sve je bilo pokriveno kamerama, na samoj bini su bila dva video panoa, svetla su savršeno pratila izvedbu, a i zvuk je bio izvanredan. Takođe, po sredini fan-pita pružala se dugačka pista koju je Luka sporadično, u naletima zanosa, koristio, što je publika srdačno pozdravljala.
Subota je veče, ta kako propustiti priliku i ne odsvirati istoimenu traku koja otvara njihov drugi albuma „Euforija” iz 2019. Neposredno pred prvi ton ove pesme Zoran Zarubica, bubnjar i vokalista dua Buč Kesidi, nas je podsetio da ih „dugo nije bilo u Beogradu”, te da su čekali „pravi trenutak”. Tako je i bilo. Nakon nje su odsvirali još jedan relativno noviji singl „Skupi snagu”, po kome su i nazvali čitavu turneju započetu još u aprilu. Serija ovih koncerata ih, rekoše, i ometa da završe treći studijski album. Ali biće.
Negde na sredini nastupa pojavila se i prva gošća večeri – Zoi, pop pevačica sa Basiviti etikete. Deo novije generacije izvođača ne mari previše za žanrove i supkulture, dosta je sve to izmešano, te se nekadašnji tabui i nepremostive granice danas ruše. Takve poteze mladi mahom tumače kao progresivne, dok stariji uglavnom kritikuju. Buč Kesidi već nekoliko godina koketira sa pop scenom, estetikom i senzibilitetom, pa ovakav potez ne treba mnogo da čudi. Ali bi se eventualno valjalo prisetiti i gitarskog fundamenta cele priče, te za neku narednu priliku porazmisliti o nešto, uslovno rečeno, „alternativnijem” izboru gostiju. Jer možda tamo negde u nekom podrumu, neki klinci prže rokenrol baš po uzoru na Buč Kesidi i maštaju o tome da im budu predgrupa ili gosti. Sve u svemu Pančevci su sa koleginicom izveli dve njene pesme, posle čega su produžili sa autorskim programom.
Došlo je vreme i za „Kafe aparat”, stvar sa prvog albuma „Posesivno-Ospulsivni Hospul” iz 2016. Luka Racić, gitarista i vokal sastava, nas je tom prilikom udostojio informacije da je njegov instrument već bio na Tašmajdanu, pre petnaest godina, u rukama člana pratećeg benda preminule folk ikone Sinana Sakića. Nastavili su sa novim singlom „Trebaš mi”, kao i poznatim numerama „Draga?” i „Čekam te”. Inače, koncert je organizovan na vrhunskom nivou, posebno produkcijski. Sve je bilo pokriveno kamerama, na samoj bini su bila dva video panoa, svetla su savršeno pratila izvedbu, a i zvuk je bio izvanredan. Takođe, po sredini fan-pita pružala se dugačka pista koju je Luka sporadično, u naletima zanosa, koristio, što je publika srdačno pozdravljala.
Subota je veče, ta kako propustiti priliku i ne odsvirati istoimenu traku koja otvara njihov drugi albuma „Euforija” iz 2019. Neposredno pred prvi ton ove pesme Zoran Zarubica, bubnjar i vokalista dua Buč Kesidi, nas je podsetio da ih „dugo nije bilo u Beogradu”, te da su čekali „pravi trenutak”. Tako je i bilo. Nakon nje su odsvirali još jedan relativno noviji singl „Skupi snagu”, po kome su i nazvali čitavu turneju započetu još u aprilu. Serija ovih koncerata ih, rekoše, i ometa da završe treći studijski album. Ali biće.
Negde na sredini nastupa pojavila se i prva gošća večeri – Zoi, pop pevačica sa Basiviti etikete. Deo novije generacije izvođača ne mari previše za žanrove i supkulture, dosta je sve to izmešano, te se nekadašnji tabui i nepremostive granice danas ruše. Takve poteze mladi mahom tumače kao progresivne, dok stariji uglavnom kritikuju. Buč Kesidi već nekoliko godina koketira sa pop scenom, estetikom i senzibilitetom, pa ovakav potez ne treba mnogo da čudi. Ali bi se eventualno valjalo prisetiti i gitarskog fundamenta cele priče, te za neku narednu priliku porazmisliti o nešto, uslovno rečeno, „alternativnijem” izboru gostiju. Jer možda tamo negde u nekom podrumu, neki klinci prže rokenrol baš po uzoru na Buč Kesidi i maštaju o tome da im budu predgrupa ili gosti. Sve u svemu Pančevci su sa koleginicom izveli dve njene pesme, posle čega su produžili sa autorskim programom.
 |
| foto: Marko Ristić |
Nastavili su kvalitetno sa „Pola pet”, „Kasno je” i „Tiho”. Potonju stvar je obeležila upotreba pirotehnike, kao i jato galebova koje je preletelo nad Tašmajdanom. Neverovatno. Međutim, najlepša slika nastala je pri kraju pesme kada je tribine stadiona, ali i parter, obasjalo svetlo hiljade mobilnih telefona. Stvarno vrhunski prizor i možda jedan od najlepših sa ovog koncerta, a bilo ih je. Emociju nisu krili ni članovi benda, te je Zarubica u jednom trenutku izjavio da „ako se rasplače – publika je kriva”. Nezaboravna reakcija mase nastupila je i kada su izvodili „Curimo po asfaltu”, a u poslednje minute ove muzičke utakmice u kojoj su svi pobedili ušlo se hitovima „Nema ljubavi u klubu” i „Nedelja ujutru”. Huk prisutnih i zvuci gitare odbijali su se o strane Tašmajdanskog spruda. Na mestu gde su nekada dopirali talasi Panonskog mora, stajala je publika okupana pozitivnim vibracijama.
Momci su se povukli sa bine, ali je svega nekoliko minuta trebalo da se vrate i to kompozicijom „Idemo do hodnika” koju su dodatno začinile prskalice sa binske kontrukcije. A onda još jedan „estradni gost” koji je, rekao bih, mnoge iznenadio, pa i nakratko ukrao šou. Na binu se popeo poznati pop pevač Vlado Georgiev i sa Buč Kesidijem izveo njegovu pesmu „Lažljiva”. Pošto je otpevao vlastiti hit, bacio je jaknu u masu, prethodno pregledavši džepove uz pomoć Zorana i Luke, a zauzvrat je dobio komad ženskog veša (gornjeg) koji je doleteo na pistu. Naposletku se poklonio i poručio okupljenima da „omladina mora da misli, da ne gleda medije i da ne sluša gluposti”.
Ostalo je još malo vremena, taman za još dva hita. „Samo rokenrol”, uzviknuo je Zoran pre nego što su krenuli sa pesmom „Nebitna (... ne mogu da)”. A onda je upitao publiku: „Obećavate da se vidimo ponovo?” Bio je to sjajan uvod za numeru kojom su navukli zavesu na ovu predstavu za pamćenje – „Kada đuskanje ne pomaže”. Sada je definitivno pomoglo i to bezmalo svima koji su se ove večeri našli na Tašmajdanu. Neke devojke iz mase su nosile transparente sa porukama upućenim njihovim miljenicima na bini. Na jednom od njih je pisalo: „Pomogli ste mi više nego moj psihoterapeut”. I šta reći suvislo posle ovoga?
Pošto je gitara odložena, a palice završile u publici, Zoran i Luka su zajedno prošetali pistom, poklonili se auditorijumu i rukama formirali zajedničko srce – od benda za fanove. Potom su sišli sa bine kako bi pozdravili prve redove, uslikali se i izgrlili. Još jedna od slika koje su ovekovečile ovaj događaj i važan korak u karijeri pančevačkog sastava. Sudeći po prikazanom, eksponencijalnom rastu Buč Kesidija koji je počeo negde od 2019. i njihova dva rasprodata koncerta u beogradskom Domu omladine, ne nazire se kraj. A koja je naredna stanica, ostaje da vidimo... dok đuskamo.
Momci su se povukli sa bine, ali je svega nekoliko minuta trebalo da se vrate i to kompozicijom „Idemo do hodnika” koju su dodatno začinile prskalice sa binske kontrukcije. A onda još jedan „estradni gost” koji je, rekao bih, mnoge iznenadio, pa i nakratko ukrao šou. Na binu se popeo poznati pop pevač Vlado Georgiev i sa Buč Kesidijem izveo njegovu pesmu „Lažljiva”. Pošto je otpevao vlastiti hit, bacio je jaknu u masu, prethodno pregledavši džepove uz pomoć Zorana i Luke, a zauzvrat je dobio komad ženskog veša (gornjeg) koji je doleteo na pistu. Naposletku se poklonio i poručio okupljenima da „omladina mora da misli, da ne gleda medije i da ne sluša gluposti”.
Ostalo je još malo vremena, taman za još dva hita. „Samo rokenrol”, uzviknuo je Zoran pre nego što su krenuli sa pesmom „Nebitna (... ne mogu da)”. A onda je upitao publiku: „Obećavate da se vidimo ponovo?” Bio je to sjajan uvod za numeru kojom su navukli zavesu na ovu predstavu za pamćenje – „Kada đuskanje ne pomaže”. Sada je definitivno pomoglo i to bezmalo svima koji su se ove večeri našli na Tašmajdanu. Neke devojke iz mase su nosile transparente sa porukama upućenim njihovim miljenicima na bini. Na jednom od njih je pisalo: „Pomogli ste mi više nego moj psihoterapeut”. I šta reći suvislo posle ovoga?
Pošto je gitara odložena, a palice završile u publici, Zoran i Luka su zajedno prošetali pistom, poklonili se auditorijumu i rukama formirali zajedničko srce – od benda za fanove. Potom su sišli sa bine kako bi pozdravili prve redove, uslikali se i izgrlili. Još jedna od slika koje su ovekovečile ovaj događaj i važan korak u karijeri pančevačkog sastava. Sudeći po prikazanom, eksponencijalnom rastu Buč Kesidija koji je počeo negde od 2019. i njihova dva rasprodata koncerta u beogradskom Domu omladine, ne nazire se kraj. A koja je naredna stanica, ostaje da vidimo... dok đuskamo.