UnderGRAND — kompilacija sa plemenitim ciljem | INTERVJU
Helly Cherry
UNDERGRAND možda nije prva, ali je sigurno jedna od prvih internet rokenrol radio stanica u Srbiji. Svojim radom i misijom podsećaju me na nekadašnje piratske radio stanice. I Undergrand funkcioniše "ispod površine", uporno i stabilno već evo tri godine. Ako mislite da je lako - nije. Probajte da redovno spremate samo jednu emisiju nedeljno. A zamislite koliko volje je potrebno da bi se osmislio kompletan i neprekidan program.
Ako vas interesuje da više saznate o ovoj priči, preporučili bismo vam da pročitate intervju koji smo uradili sa pokretačima ovog radija 2020. Od svojih početaka radio lagano pomera granice i organizovanjem humanitarnih koncerata a na red je došla i humanitarna kompilacija koja donosi pregled dela novosadske scene. Ovo je nadajmo se samo početak izdavaštva u koje su Undergrađani uplovili i nastavak humanitarnih aktivnosti. Upravo kompilacija i njena promocija su glavne teme našeg današnjeg razgovora.
UnderGRAND LABEL (kao i redakciju UnderGRAND radija) čine Željko Čačija, Dragan Toza Milanović, Goran Stepančev i Zoran Popnovakov i oni su i odgovarali na pitanja.
UnderGRAND LABEL (kao i redakciju UnderGRAND radija) čine Željko Čačija, Dragan Toza Milanović, Goran Stepančev i Zoran Popnovakov i oni su i odgovarali na pitanja.
- Kada, kako i zašto se javlja ideja za jednim ovakvim izdanjem?
Goran: Ideju je izneo Zoran na našoj drugoj humanitarnoj svirci u CK13, jednostavno je došao i rekao „Hajde da izdamo kompilaciju novosadskih bendova!“ i ja se upecah iz prve ruke ne razmišljajući da to nije baš lak i jednostavan poduhvat, a koliko se to kuvalo u njegovoj glavi, poznavajući ga, jedno par minuta!
Zoran: Mislio sam da je to „pi**in dim“ i da ćemo sav posao završiti za 15 dana. Oh, kako sam se prevario.
Toza: Sve je krenulo nekako spontano, mada se nije tako i nastavilo. Jednostavno se takva ideja nametala pošto novosadska scena pleni i kvantitetom i kvalitetom, a dužnost jednog medija kao što je Undergrand radio jeste da se trudi da što bolje predstavi lokalnu scenu. Pored emitovanja u programu, ovo je možda i najbolji način da se trud i talenat novosadskih bendova približi nešto većem broju potencijalnih slušalaca. Humanitarni karakter čitave akcije nam je bio dodatni motiv da se oko kompilacije još više potrudimo.
- Koliko dugo ste pripremali kompilaciju i kakva je bila saradnja sa bendovima?
Goran: Pa, bogami, trajalo je to puna tri meseca. Trebalo je uraditi neku vrstu postprodukcije, gde smo angažovali drugara Vladimira Miladinova iz Kamenolom studija (kome se zahvaljujemo za utrošeno slobodno vreme). Zatim sama priprema na bandcampu tj. administrativni deo (IRSC kode, autor, izvođač itd...). Ispostavilo se da to nije baš lako, pre bih rekao da smo napravili kompLikaciju!
Da ne zaboravim Ivana Černjaka koji je uradio kompletan dizajn. Takođe, zahvaljujemo se slikaru Janošu Tarku koji nam je ustupio svoju sliku „Tišina“ iz svog „Haiku“ serijala.
Zoran: Bendovi su bili više nego korektni, dosta njih je skontalo da nismo baš iskusni što se tiče izdavaštva, ali su osetili naš entuzijazam, koji nas, na našu sreću ili žalost, nikako ne pušta pa su nam bez po reči, ustupali pesme, davali savete, ineteresovali se o detaljima... Zaista, saradnja sa bendovima je za svaku pohvalu.
Toza: Dok smo se samo okrenuli oko sebe, već smo imali materijala za dva diska. Bendovi su se sa oduševljenjem odazivali našim pozivima, neki su nas povezivali i sa drugim bendovima ili nam na druge načine pomagali da celu priču dovedemo do realizacije. Imam osećaj da svi zajedno polako postajemo jedna velika porodica odnosno pleme.
- Da li je bilo onih koji nisu želeli da učestvuju iz bilo kog razloga?
Goran: Bilo je par njih, ali isključivo zbog ugovornih obaveza prema izdavaču.
Zoran: Samo jedan bend nam se zahvalio i rekao da nije zainteresovan bez navođenja detalja. Par njih je reklo da bi mogli da imaju potencijalnih problema sa izdavačem, ali neki su nam čak obećali da će snimiti potpuno nove pesme kad su čuli da će biti još delova kompilacije i da imaju vremena.
Toza: Ne znam da nas je iko odbio. Naprotiv, odziv je sjajan, jer u bendovima sviraju ljudi sa kojima se jako dobro razumemo. Jedino nas te eventualne poteškoće sa izdavačima mogu sprečiti da na kraju napravimo kompletan presek gradske scene. Želim da verujem da je to ipak moguće napraviti, jer bi pre svega Novi Sad mnogo izgubio ako se to ne desi. Oni malobrojni, koji možda trenutno ne vide vrednost i značaj ove kompilacije, imaće dovoljno vremena da se u isti uvere i priključe nam se.
- Da li ste imali konkurs ili ste direktno vi zvali bendove koji su učestvovali?
Goran: „Konkurs“ je bio poslat direktno bendu koji je karikiram, glasio „Da li bi ste učestvovali na našoj kompilaciji, i zašto da?“.
Zoran: Baš tako, direktno smo kontaktirali svaki bend ponaosob i prilično lako ih ubedili da je to za njihovo dobro da budu deo kompilacije.
Toza: Nije bilo konkursa. Sve je išlo preko veze. [smeh]
- Kompilacija ima i humanitarni karakter. Voleo bih da nešto više kažete o tome jer je to jako bitan segment čitave priče.
Goran: Jedan od naših urednika, Dragan Toza Milanović, ima dete sa autizmom. Edukacija vezana za neurorazvojne poremećaje poput autizma kod nas skoro i da ne postoji, zato smo se odlučili na ovaj korak kako bismo doprineli podizanju svesti i kako bismo novčano pomogli već postojećim udruženjima.
Zoran: U Novom Sadu se razvija jedna sasvim nova priča oko pomoći deci sa autizmom i mi smo u jednom trenutku poželeli da na neki način pomognemo. Pogotovo, jer jedan od nas ima taj problem. Nadam se da nas niko neće pogrešno shvatiti (ima raznih ljudi, zlonamernih i zavidnih) i da će razumeti da tu nema nikakvih skrivenih motiva. Uostalom, mi u celoj ovoj priči sa radijom, izdavaštvom, pre toga i sa blogovima i portalima koje uređujemo, nismo zaradili ništa. Tako će verovatno i ostati, ali nas to nije briga jer mi svo vreme dobijamo na drugoj strani, imamo druge benefite i prioritete.
Toza: Kao otac dečaka sa autizmom upoznat sam i sa problemima sa kojima se mi roditelji susrećemo. Autizam nije dovoljno prepoznat ni u razvijenijim državama, a kamoli u državi koja ne ume ili ne želi da reši ni mnogo jednostavnije zadatke. Osobe sa autizmom su prepuštene roditeljima, nedovoljno opremljenim državnim institucijama (samo u nekoliko mesta gde one uopšte i postoje) i privatnim centrima koji su pre svega skupi, a često i nedovoljno provereni. Za sada postoji ideja da se formira fond koji bi pružao podršku deci sa autizmom i njihovim roditeljima. Naravno, svaka sugestija i svaka pomoć (ne samo materijalna) je dobrodošla.
Meni lično su i scena i autizam bliske oblasti, a shvatam da se obe nalaze "ispod radara" javnosti. Možda je ovo prilika da taj "radar" konačno usmerimo ka njima.
Željko: Biti human je obaveza svih nas. Žalosno je što moramo da smišljamo akcije kako da se pomogne bolesnoj deci. Nije se dovodilo u pitanje kada se ideja rodila.
- Novosadsku scenu dobro poznajete. Jednostavno, odatle ste i iza vas su dva portala i jedan radio. Čini mi se da je novosadska scena makar u rangu sa beogradskom po broju bendova i kvalitetu, ako ne i jača. Kako se vama čini i gde je njeno mesto i na regionalnom nivou?
Goran: Novosadska scena bi bila možda i mnogo jača da nema sujete i prebrojavanja krvnih zrnaca dok nas treperi, reperi i narodnjaci sve više i više prevazilaze brojem publike na svojim nastupima.
Zoran: Ja odgovorno tvrdim da je NS scena ako ne kvalitetnija (a vrlo je moguće da jeste), a ono raznovrsnija od beogradske. Sad, novosadsku scenu bolje i poznajem, što je logično, ali pomenuću samo tri benda (a ima ih još) koja bez problema sad mogu da izađu da sviraju bilo gde na planeti i da se publika oduševi. To su TONA, LEDNIK i SALTO MORTALE (Iako su ovo moji najomiljeniji aktuelni novosadski bendovi i subjektivnost izbija iz mene, moram naglasiti i da objektivno stojim iza ovih reči). Greh bi bio ne pomenuti i DREDDUP (koji sigurno može stati rame uz rame sa najboljim industrial bendovima sveta) ili ODVOJENU STVARNOST, post-punk legende koje traju već više od tri decenije. Naravno, mogao bih da nabrajam još i još, ali poslušajte „Novosadsku UnderGRAND scenu vol.1“ i lično se uverite.
Toza: Kao neko ko uređuje emisiju Domus (domaća muzička scena) koja se specijalizovano bavi baš scenom iz svog imena, ne bih se uopšte usudio da poredim novosadsku i beogradsku scenu, pogotovo ne da forsiram nekakav međusobni rivalitet. Ima među njima i dosta sličnosti i dosta razlika, a definitivno su to dve najjače scene u Srbiji, možda i u regionu. Moram napomenuti da regionalnu scenu ne poznajem dovoljno dobro da bih umeo da odgovorim na deo pitanja koji se na nju odnosi.
Elem, mislim da bi slična kompilacija beogradske scene verovatno imala približan kvalitet. Eto možda i ideje da se i beogradska ekipa na neki način priključi ovoj akciji.
Željko: Kao rođeni Beograđanin, i bivši član nekoliko beogradskih bendova, doživljavam dosta lično ovo pitanje. Meni su oduvek ta poređenja besmislena. Sve je to deo scene, i ja je ne delim na novosadsku ili beogradsku. Bitno je da se scena održava i razvija. Mislim da će ovo naše izdanje, kao i ona koja slede, pomoći u tome.
Goran: Ideju je izneo Zoran na našoj drugoj humanitarnoj svirci u CK13, jednostavno je došao i rekao „Hajde da izdamo kompilaciju novosadskih bendova!“ i ja se upecah iz prve ruke ne razmišljajući da to nije baš lak i jednostavan poduhvat, a koliko se to kuvalo u njegovoj glavi, poznavajući ga, jedno par minuta!
Zoran: Mislio sam da je to „pi**in dim“ i da ćemo sav posao završiti za 15 dana. Oh, kako sam se prevario.
Toza: Sve je krenulo nekako spontano, mada se nije tako i nastavilo. Jednostavno se takva ideja nametala pošto novosadska scena pleni i kvantitetom i kvalitetom, a dužnost jednog medija kao što je Undergrand radio jeste da se trudi da što bolje predstavi lokalnu scenu. Pored emitovanja u programu, ovo je možda i najbolji način da se trud i talenat novosadskih bendova približi nešto većem broju potencijalnih slušalaca. Humanitarni karakter čitave akcije nam je bio dodatni motiv da se oko kompilacije još više potrudimo.
- Koliko dugo ste pripremali kompilaciju i kakva je bila saradnja sa bendovima?
Goran: Pa, bogami, trajalo je to puna tri meseca. Trebalo je uraditi neku vrstu postprodukcije, gde smo angažovali drugara Vladimira Miladinova iz Kamenolom studija (kome se zahvaljujemo za utrošeno slobodno vreme). Zatim sama priprema na bandcampu tj. administrativni deo (IRSC kode, autor, izvođač itd...). Ispostavilo se da to nije baš lako, pre bih rekao da smo napravili kompLikaciju!
Da ne zaboravim Ivana Černjaka koji je uradio kompletan dizajn. Takođe, zahvaljujemo se slikaru Janošu Tarku koji nam je ustupio svoju sliku „Tišina“ iz svog „Haiku“ serijala.
Zoran: Bendovi su bili više nego korektni, dosta njih je skontalo da nismo baš iskusni što se tiče izdavaštva, ali su osetili naš entuzijazam, koji nas, na našu sreću ili žalost, nikako ne pušta pa su nam bez po reči, ustupali pesme, davali savete, ineteresovali se o detaljima... Zaista, saradnja sa bendovima je za svaku pohvalu.
Toza: Dok smo se samo okrenuli oko sebe, već smo imali materijala za dva diska. Bendovi su se sa oduševljenjem odazivali našim pozivima, neki su nas povezivali i sa drugim bendovima ili nam na druge načine pomagali da celu priču dovedemo do realizacije. Imam osećaj da svi zajedno polako postajemo jedna velika porodica odnosno pleme.
- Da li je bilo onih koji nisu želeli da učestvuju iz bilo kog razloga?
Goran: Bilo je par njih, ali isključivo zbog ugovornih obaveza prema izdavaču.
Zoran: Samo jedan bend nam se zahvalio i rekao da nije zainteresovan bez navođenja detalja. Par njih je reklo da bi mogli da imaju potencijalnih problema sa izdavačem, ali neki su nam čak obećali da će snimiti potpuno nove pesme kad su čuli da će biti još delova kompilacije i da imaju vremena.
Toza: Ne znam da nas je iko odbio. Naprotiv, odziv je sjajan, jer u bendovima sviraju ljudi sa kojima se jako dobro razumemo. Jedino nas te eventualne poteškoće sa izdavačima mogu sprečiti da na kraju napravimo kompletan presek gradske scene. Želim da verujem da je to ipak moguće napraviti, jer bi pre svega Novi Sad mnogo izgubio ako se to ne desi. Oni malobrojni, koji možda trenutno ne vide vrednost i značaj ove kompilacije, imaće dovoljno vremena da se u isti uvere i priključe nam se.
- Da li ste imali konkurs ili ste direktno vi zvali bendove koji su učestvovali?
Goran: „Konkurs“ je bio poslat direktno bendu koji je karikiram, glasio „Da li bi ste učestvovali na našoj kompilaciji, i zašto da?“.
Zoran: Baš tako, direktno smo kontaktirali svaki bend ponaosob i prilično lako ih ubedili da je to za njihovo dobro da budu deo kompilacije.
Toza: Nije bilo konkursa. Sve je išlo preko veze. [smeh]
- Kompilacija ima i humanitarni karakter. Voleo bih da nešto više kažete o tome jer je to jako bitan segment čitave priče.
Goran: Jedan od naših urednika, Dragan Toza Milanović, ima dete sa autizmom. Edukacija vezana za neurorazvojne poremećaje poput autizma kod nas skoro i da ne postoji, zato smo se odlučili na ovaj korak kako bismo doprineli podizanju svesti i kako bismo novčano pomogli već postojećim udruženjima.
Zoran: U Novom Sadu se razvija jedna sasvim nova priča oko pomoći deci sa autizmom i mi smo u jednom trenutku poželeli da na neki način pomognemo. Pogotovo, jer jedan od nas ima taj problem. Nadam se da nas niko neće pogrešno shvatiti (ima raznih ljudi, zlonamernih i zavidnih) i da će razumeti da tu nema nikakvih skrivenih motiva. Uostalom, mi u celoj ovoj priči sa radijom, izdavaštvom, pre toga i sa blogovima i portalima koje uređujemo, nismo zaradili ništa. Tako će verovatno i ostati, ali nas to nije briga jer mi svo vreme dobijamo na drugoj strani, imamo druge benefite i prioritete.
Toza: Kao otac dečaka sa autizmom upoznat sam i sa problemima sa kojima se mi roditelji susrećemo. Autizam nije dovoljno prepoznat ni u razvijenijim državama, a kamoli u državi koja ne ume ili ne želi da reši ni mnogo jednostavnije zadatke. Osobe sa autizmom su prepuštene roditeljima, nedovoljno opremljenim državnim institucijama (samo u nekoliko mesta gde one uopšte i postoje) i privatnim centrima koji su pre svega skupi, a često i nedovoljno provereni. Za sada postoji ideja da se formira fond koji bi pružao podršku deci sa autizmom i njihovim roditeljima. Naravno, svaka sugestija i svaka pomoć (ne samo materijalna) je dobrodošla.
Meni lično su i scena i autizam bliske oblasti, a shvatam da se obe nalaze "ispod radara" javnosti. Možda je ovo prilika da taj "radar" konačno usmerimo ka njima.
Željko: Biti human je obaveza svih nas. Žalosno je što moramo da smišljamo akcije kako da se pomogne bolesnoj deci. Nije se dovodilo u pitanje kada se ideja rodila.
- Novosadsku scenu dobro poznajete. Jednostavno, odatle ste i iza vas su dva portala i jedan radio. Čini mi se da je novosadska scena makar u rangu sa beogradskom po broju bendova i kvalitetu, ako ne i jača. Kako se vama čini i gde je njeno mesto i na regionalnom nivou?
Goran: Novosadska scena bi bila možda i mnogo jača da nema sujete i prebrojavanja krvnih zrnaca dok nas treperi, reperi i narodnjaci sve više i više prevazilaze brojem publike na svojim nastupima.
Zoran: Ja odgovorno tvrdim da je NS scena ako ne kvalitetnija (a vrlo je moguće da jeste), a ono raznovrsnija od beogradske. Sad, novosadsku scenu bolje i poznajem, što je logično, ali pomenuću samo tri benda (a ima ih još) koja bez problema sad mogu da izađu da sviraju bilo gde na planeti i da se publika oduševi. To su TONA, LEDNIK i SALTO MORTALE (Iako su ovo moji najomiljeniji aktuelni novosadski bendovi i subjektivnost izbija iz mene, moram naglasiti i da objektivno stojim iza ovih reči). Greh bi bio ne pomenuti i DREDDUP (koji sigurno može stati rame uz rame sa najboljim industrial bendovima sveta) ili ODVOJENU STVARNOST, post-punk legende koje traju već više od tri decenije. Naravno, mogao bih da nabrajam još i još, ali poslušajte „Novosadsku UnderGRAND scenu vol.1“ i lično se uverite.
Toza: Kao neko ko uređuje emisiju Domus (domaća muzička scena) koja se specijalizovano bavi baš scenom iz svog imena, ne bih se uopšte usudio da poredim novosadsku i beogradsku scenu, pogotovo ne da forsiram nekakav međusobni rivalitet. Ima među njima i dosta sličnosti i dosta razlika, a definitivno su to dve najjače scene u Srbiji, možda i u regionu. Moram napomenuti da regionalnu scenu ne poznajem dovoljno dobro da bih umeo da odgovorim na deo pitanja koji se na nju odnosi.
Elem, mislim da bi slična kompilacija beogradske scene verovatno imala približan kvalitet. Eto možda i ideje da se i beogradska ekipa na neki način priključi ovoj akciji.
Željko: Kao rođeni Beograđanin, i bivši član nekoliko beogradskih bendova, doživljavam dosta lično ovo pitanje. Meni su oduvek ta poređenja besmislena. Sve je to deo scene, i ja je ne delim na novosadsku ili beogradsku. Bitno je da se scena održava i razvija. Mislim da će ovo naše izdanje, kao i ona koja slede, pomoći u tome.
- Prvo izdanje svakako nije okupilo sve novosadske bendove i nekako je logično što je ovo samo Vol 1. Koliko bi moglo biti nastavaka?
Goran: Zbog količine materijala nadamo se da će biti Vol2. i Vol3.
Zoran: Do sada imamo preko 60 pesama na lageru. Sve su snimljene u skorijem periodu, bendovi su koncertno aktivni što je i bio kriterijum za učešće na kompilaciji. Imamo obećanje za bar još 10-15 pesama, pa računajte. Ne bih se iznenadio da bude i četiri nastavka. Videćemo.
Toza: Možemo sada licitirati sa brojem nastavaka, ali to baš i nije naročito važno u ovom trenutku. Između ostalog, želeo bih da kompilacija vremenom vrati na scenu neke trenutno neaktivne bendove, a verujem da će se pojaviti i neku novi u međuvremenu, tako da je zapravo teško predvideti koliko će ova serija biti obimna. Žao mi je što nema više žena u bendovima, a jako mi smeta to što Novi Sad ima premalo klubova u kojima se organizuju koncerti. Uprkos tome, sama činjenica da u Novom Sadu trenutno postoji 60, 80, a možda i sto aktivnih bendova, dovoljno govori i o kvalitetu scene, ali i o ogromnom entuzijazmu velikog broja kreativnih ljudi, koji u svoj bend ulažu veliku energiju, vreme, ljubav, novac i živce, a istovremeno znaju da im se u materijalnom smislu to najverovatnije nikada neće vratiti. Na neki način su ti ljudi već humanitarci. Mene je taj podatak oduvek fascinirao i pokretao.
Željko: Koliko god nastavaka da bude, ovo je dobar pokazatelj i ostalim gradovima kako se može pomoći mladim bendovima.
- Pretpostavljam da vam je za početak najlakše bilo da priredite kompilaciju novosadskih bendova iz prostog razloga što vam je ta scena najbliža i najlakše je bilo krenuti sa tim. Ono što me zanima je - šta je dalje u planu, da li raditi samo kompilacije ili klasičnija izdanja?
Goran: Trebalo bi prvo da uradimo ova tri izdanja i da vidimo kako će sve to proći, a što se tiče klasičnih izdanja, uf... mislim da bi to bio prevelik zalogaj. Još je rano o tome govoriti.
Zoran: U međuvremenu smo, sasvim spontano objavili i DJ SMUKOV miks „Psychedelic Rock Anthems Of All Time“ na našem labelu. Za neupućene, DJ SMUK je Branislav Smuk, gitarista benda „Zbogom Brus Li“, koji je već etabliran kao DJ i pravi „vinil majstor“. To što je naš prijatelj samo je ubrzalo saradnju. Što se mene lično tiče, ja sam rad da pored ovih NS kompilacija, odradimo i scene drugih gradova (Pančevo, recimo, ima fenomenalnu scenu). A zatim i albume nekih bendova, što da ne?
Toza: Za sada nema nekog plana. Lično bih voleo da se konkretno ova akcija nastavi kompilacijom pesama čiji bi tekstovi govorili direktno o autizmu, ali mislim da je prerano o tome govoriti.
- Kompilacija neće biti samo u digitalnom već i u CD formatu. Zašto ste se odlučili na ovakav potez?
Goran: Pa, prvenstveno je ideja bila da imamo CD format kako bismo se lakše promovisali po medijima. Naravno, uvek će se naći neko ko će umesto bandcampa hteti da ima fizičko izdanje u rukama, a i ja sam lično „oldschool“ i volim CD izdanja.
Zoran : Mi smo retro-tipovi. To sve obašnjava.
Toza: Bumeri, jbg.
Željko: Pre nekih 15 godina snimio sam video kamerom koncert KUD Idijota. Nekoliko godina kasnije sreo sam Saleta Verudu i rekao mu za to. On me je pitao: imaš li to na nečemu tvrdom, kao CD, ne snalazim se sa ovim novotarijama. Elem, ljudi vole da to izdanje imaju u rukama, da mogu da pokažu šta su radili.
- Dok čekamo fizičko izdanje koje je najavljeno za početak septembra, za kraj ovog razgovora me zanima da li će i kada kompilacija biti promovisana? Jer, kreće sezona klupskih koncerata...
Goran: Za sada možemo da najavimo svirku za 9.9. u CK13 gde će svirati tri benda sa kompilacije, Kurwabanda, Opstanak i Salto Mortale. Imamo u planu i neke humanitarno-donatorske žurke, ali otom potom.
Zoran: Zakazana je i svirka u Subotici, u klubu „Mladost“ u oktobru gde će ovo izdanje predstaviti Tona i Odvojena Stvarnost, pregovaramo sa još nekim klubovima u Novom Sadu i još nekim mestima. Beograd je izvestan, a drugi gradovi – nemam pojma. Moraćemo da pozovemo matematiku u pomoć i da preispitamo solventnost takvih svirki jer još nemamo „teleprompter“ da prebacimo bendove iz grada u grad.
Toza: Pokušaćemo da u samom Novom Sadu, ali i šire, animiramo što više kafića i klubova da u svojim prostorima organizuju koncerte i žurke u cilju prodaje diskova i prikupljanja novca za osnivanje pomenutog fonda. Ovim putem pozivamo sve potencijalne sponzore da nam pomognu da kompilaciju koncertno promovišemo i u drugim gradovima.
- Hvala vam na ovom razgovoru i čujemo se i nekim narednim lepim povodom...
Goran: Hvala i vama!
Zoran: Blagodarim na interesovanju! Nadam se da će još biti povoda za razgovor.
Toza: Hvala vama što ste na ovaj način ispratili naš rad.
Željko: Svaki početak je težak, zato svi zajedno moramo da se borimo za scenu, svako na svoj način. Hvala na razgovoru.
______
Update: U međuvremenu UnderGRAND radio se našao pred novim izazovom. Kako bi mogli da nesmetano emituju program odgovarajućeg kvaliteta (platili server i slično), pokrenuli su kampanju kojom možete donirati i podržati rad ove ekipe. Ovde možete naći više informacija.
Goran: Zbog količine materijala nadamo se da će biti Vol2. i Vol3.
Zoran: Do sada imamo preko 60 pesama na lageru. Sve su snimljene u skorijem periodu, bendovi su koncertno aktivni što je i bio kriterijum za učešće na kompilaciji. Imamo obećanje za bar još 10-15 pesama, pa računajte. Ne bih se iznenadio da bude i četiri nastavka. Videćemo.
Toza: Možemo sada licitirati sa brojem nastavaka, ali to baš i nije naročito važno u ovom trenutku. Između ostalog, želeo bih da kompilacija vremenom vrati na scenu neke trenutno neaktivne bendove, a verujem da će se pojaviti i neku novi u međuvremenu, tako da je zapravo teško predvideti koliko će ova serija biti obimna. Žao mi je što nema više žena u bendovima, a jako mi smeta to što Novi Sad ima premalo klubova u kojima se organizuju koncerti. Uprkos tome, sama činjenica da u Novom Sadu trenutno postoji 60, 80, a možda i sto aktivnih bendova, dovoljno govori i o kvalitetu scene, ali i o ogromnom entuzijazmu velikog broja kreativnih ljudi, koji u svoj bend ulažu veliku energiju, vreme, ljubav, novac i živce, a istovremeno znaju da im se u materijalnom smislu to najverovatnije nikada neće vratiti. Na neki način su ti ljudi već humanitarci. Mene je taj podatak oduvek fascinirao i pokretao.
Željko: Koliko god nastavaka da bude, ovo je dobar pokazatelj i ostalim gradovima kako se može pomoći mladim bendovima.
- Pretpostavljam da vam je za početak najlakše bilo da priredite kompilaciju novosadskih bendova iz prostog razloga što vam je ta scena najbliža i najlakše je bilo krenuti sa tim. Ono što me zanima je - šta je dalje u planu, da li raditi samo kompilacije ili klasičnija izdanja?
Goran: Trebalo bi prvo da uradimo ova tri izdanja i da vidimo kako će sve to proći, a što se tiče klasičnih izdanja, uf... mislim da bi to bio prevelik zalogaj. Još je rano o tome govoriti.
Zoran: U međuvremenu smo, sasvim spontano objavili i DJ SMUKOV miks „Psychedelic Rock Anthems Of All Time“ na našem labelu. Za neupućene, DJ SMUK je Branislav Smuk, gitarista benda „Zbogom Brus Li“, koji je već etabliran kao DJ i pravi „vinil majstor“. To što je naš prijatelj samo je ubrzalo saradnju. Što se mene lično tiče, ja sam rad da pored ovih NS kompilacija, odradimo i scene drugih gradova (Pančevo, recimo, ima fenomenalnu scenu). A zatim i albume nekih bendova, što da ne?
Toza: Za sada nema nekog plana. Lično bih voleo da se konkretno ova akcija nastavi kompilacijom pesama čiji bi tekstovi govorili direktno o autizmu, ali mislim da je prerano o tome govoriti.
- Kompilacija neće biti samo u digitalnom već i u CD formatu. Zašto ste se odlučili na ovakav potez?
Goran: Pa, prvenstveno je ideja bila da imamo CD format kako bismo se lakše promovisali po medijima. Naravno, uvek će se naći neko ko će umesto bandcampa hteti da ima fizičko izdanje u rukama, a i ja sam lično „oldschool“ i volim CD izdanja.
Zoran : Mi smo retro-tipovi. To sve obašnjava.
Toza: Bumeri, jbg.
Željko: Pre nekih 15 godina snimio sam video kamerom koncert KUD Idijota. Nekoliko godina kasnije sreo sam Saleta Verudu i rekao mu za to. On me je pitao: imaš li to na nečemu tvrdom, kao CD, ne snalazim se sa ovim novotarijama. Elem, ljudi vole da to izdanje imaju u rukama, da mogu da pokažu šta su radili.
- Dok čekamo fizičko izdanje koje je najavljeno za početak septembra, za kraj ovog razgovora me zanima da li će i kada kompilacija biti promovisana? Jer, kreće sezona klupskih koncerata...
Goran: Za sada možemo da najavimo svirku za 9.9. u CK13 gde će svirati tri benda sa kompilacije, Kurwabanda, Opstanak i Salto Mortale. Imamo u planu i neke humanitarno-donatorske žurke, ali otom potom.
Zoran: Zakazana je i svirka u Subotici, u klubu „Mladost“ u oktobru gde će ovo izdanje predstaviti Tona i Odvojena Stvarnost, pregovaramo sa još nekim klubovima u Novom Sadu i još nekim mestima. Beograd je izvestan, a drugi gradovi – nemam pojma. Moraćemo da pozovemo matematiku u pomoć i da preispitamo solventnost takvih svirki jer još nemamo „teleprompter“ da prebacimo bendove iz grada u grad.
Toza: Pokušaćemo da u samom Novom Sadu, ali i šire, animiramo što više kafića i klubova da u svojim prostorima organizuju koncerte i žurke u cilju prodaje diskova i prikupljanja novca za osnivanje pomenutog fonda. Ovim putem pozivamo sve potencijalne sponzore da nam pomognu da kompilaciju koncertno promovišemo i u drugim gradovima.
- Hvala vam na ovom razgovoru i čujemo se i nekim narednim lepim povodom...
Goran: Hvala i vama!
Zoran: Blagodarim na interesovanju! Nadam se da će još biti povoda za razgovor.
Toza: Hvala vama što ste na ovaj način ispratili naš rad.
Željko: Svaki početak je težak, zato svi zajedno moramo da se borimo za scenu, svako na svoj način. Hvala na razgovoru.
______
Update: U međuvremenu UnderGRAND radio se našao pred novim izazovom. Kako bi mogli da nesmetano emituju program odgovarajućeg kvaliteta (platili server i slično), pokrenuli su kampanju kojom možete donirati i podržati rad ove ekipe. Ovde možete naći više informacija.