1973. Dejvid Linč prolazio je kroz veoma naporan period kada je sve što je osećao bio veliki, nerazumljiv bes. Tada je nastala i zamisao o stripu koji je želeo da nacrta. U skladu sa svojim unutrašnjim stanjem osmislio je i glavnog junaka. Bio je to pas. Obični, crni pas o kom se nema šta mnogo reći osim da je jako, jako ljut! Toliko je ljut da više ne može da se kreće, ne može da jede, ne može da spava. Ono što može jeste da veoma malo reži. Napet i tako besan, vezan na lancu pored kuće s jedne strane, ograde sa druge i drveta s treće, približavao se stanju 'rigor mortisa' ili - mrtvačke ukočenosti. Ono što se odvija u glavi ovog psa uglavnom je napisano kao aforizam, ali prava stvar zapravo dolazi iz balončića iz kuće u kojoj živi porodica - Bil, Silvija, Pit i Bili junior.

Strip je prvo objavljen u "LA Reader"-u, i izlazio je od 1983 - 1992. Osim ovde, strip "The Angriest Dog in the World" izlazio je i u izdanju izdavačke kuće Majka Ričardsona - "Dark Horse Comics" - u crno-beloj antologiji "Cheval Noir". Ova divna antologijska knjiga izlazila je od 1989-1994. i objavljivala je radove internacionalnih umetnika za englesko govorno područje.

O samom stripu Linč je rekao:
- Za vreme rada na filmu "Eraserhead" nastao je i strip "The Angriest Dog in the World". Nacrtao sam malog psa koji je izgledao ljutito. Posmatrao sam ga i razmišljao zašto je ljut. Zatim sam nacrtao strip od četiri kadra sa psom koji se uopšte ne pomera. Tri kadra su se odvijala preko dana, a četvrti noću. Imao sam, dakle, protok vremena, ali je pas za sve to vreme bio statičan. Konačno sam se dosetio da je uzrok besa kod mog psa okruženje, zapravo, događaji koji iz njega potiču. Pas je čuo šta se dešava u kući, s druge strane ograde, a bili su tu i vremenski uslovi. Na kraju sam odlučio da je najvažnije ono što dopire iz kuće. Bio je to zanimljiv koncept. Balončići s dijalozima iz kuće i pas koji nepomično stoji ponekad su delovali komično.

"LA Reader" hteo je da objavljuje taj strip i radili su to narednih devet godina. Nakon nekoliko godina objavljivao ga je baltimorski "Sun". Ponedeljkom sam telefonirao redakcijama i dostavljao novi tekst za balončiće. Nisam ga lično ispisivao jer mi se nije dopadalo kako to izgleda, mada ponekad ipak jesam.

Urednik koji je počeo da objavljuje strip prešao je u druge novine tako da sam sarađivao i sa drugima na tom mestu. Pri kraju devetogodišnjeg perioda, vratio se u redakciju i zamolio me je da više ne radim strip. Bilo je očigledno da je završio svoju misiju.

Tatjana Smiljanić