„Crveni vrabac“ je hoteo, jašući na iznova za geopolitičke odnose, „zdravim“ istok-zapad sukobima konstruiše jedan zavodljivi špijunski triler koji je trebalo da izgleda kao da Pol Verhova režira Džona Le Kara, ali je u preteranom oslanjanju na nepostojeću senzualnost Dženifer Lorens i stereotipe svih vrsta i profila, što rodnih što nacionalnih, dobio film koji je u rangu kvaliteta onoga što se u porno filmu dešava između „vrućih“ scena.

Dobro, možda je to malo preterano, ali priča o bivšoj balerni koja ekspresno za tričava tri meseca postaje specijalni mataharovski tip špijuna koji treba da seksualnom manipulacijom pomaže ruskoj bratiji u izvlačenju državotvornih informacija ima svoje zanimljive momente koji se pre svega ogledaju u nekoliko solidnih scena sa mučenjem, mada je okružen pričom koja za visoke standarde špijunskog filma deluje naivno i proračunato, da ne kažemo predvidljivo, a opet previše zakomplikovano. Sve vrca od tipičnih američkih steretipa o majčici Rusiji gde se svi ponašaju i izgledaju kao da su još uvek iza Gvozdene zavese i hrle da se predaju američkim imperijalistima čiji ih ideal o individualnoj slobodi neobično uzbuđuje. Nekih dvadesetak minuta filma koji su posvećeni „obuci“ Dženifer Lorens u nekoj skrovitoj školi za „Vrapce“ urnebesni su u svojoj koncepciji – sve se doima kao zamak/tamnica iz nekoh šlok ostvarenja 70-ih u kome Šarlota Rempling kao naci Elza (samo joj fali štap sa kićankom) svojim robotskim manirima podučava skupinu ruralnih regurta (koji kao da su tek ispustili plug i ralo iz ruku) čarima seksualne manipulacije i kao da se sve događa 50-ih godina iako je očigledno da je trenutak više nego savremen. Između dva časa obijanja brava na vratima potkrade se i neki čas o tome kako treba apelovati na telesni nagon kod svoje žrtve, dakle sve deluje kao loša predigra nekom ambicioznijem xxx filmu. Ni ono što sledi posle nije mnogo iskupljujuće, opšta šizofrenija u vezi sa akcentima koje glumci koriste, flopi diskete koje se niotkuda pojavljuju u laptopovima i slično čine ovaj film promašajem koji ne mogu da izvade ni solidni sporedni glumci.

Slobodan Novokmet