Kada se pre izvesnog vremena pojavila vest da će čuveni američki krosover sastav D.R.I. i ništa manje legendarni britanski pank bend Anti-Nowhere League zajedno nastupiti usred leta u Novom Sadu, verujem da nije bilo ljubitelja takvih tonova koji su ostali imuni na ovu informaciju. Potvrda u realnosti stigla je preksinoć – 28. jula 2023. gde su oba sastava, potpomognuta nemačkim bendovima Thrufall i Dethroned, u bezmalo krcatoj novosadskoj Fabrici, održali pravi čas rokenrola i koncert za pamćenje.

Supkulturni mozaik krenuo je da se sklapa već negde oko 20 sati. Pred koncertni prostor lagano se slivala reka metalaca odevenih u teksas prsluke sa prišivačima raznih treš metal grupa i u majicama omiljenih bendova, da bi im se nešto kasnije u publici pridružili i brojni pankeri. Jedan brat je čak isfurao i šarenu čirokanu, što je nažalost postala sve ređa pojava na koncertima u Srbiji, a o ulicama da ne govorimo.

Kompletnu galeriju pogledajte ovde
Čast da otvori ovo metal-pank prazničko veče pripala je nemačkom hc sastavu Thrufall iz Dizeldorfa. Vrlo energična i dinamična svirka. Na momente luđa atmosfera na bini, negoli u publici, iako je bilo par entuzijastičnih mladića koji su im raznim vratolomijama pružali podršku. Fiskulturnih bravura i moš-pit kulture nije manjkalo ni na stejdžu, te je pevač u jednom trenutku u stilu vetrenjače krenuo da se rotira oko svoje ose, a potom napravio zvezdu ostavivši za sobom naočare za vid, srećom neoštećene.

Kompletnu galeriju pogledajte ovde
Sledeći su se na binu popeli njihovi sunarodnici i kolege sa turneje iz grupe Dethroned. Prethodni bend je bio dobar, a drugari iz Drezdena su bili besprekorni, barem što se tiče samog nastupa i svirke. Prostorom se nije zaorilo „Ost Dojčland, Ost, Ost, Dojčland”, ali jeste brutalni hardkor nabadački melos, posut det metal začinima. Masa se već zagrejala, pa je bilo baš veselo u publici. Par momaka se bacilo u ozbiljno mošovanje, pa je umalo i došlo do incidenta, ali se sve naposletku okončalo u drugarskom duhu. Inače, oba nemačka benda su nastupala pod „uradi sam” zastavom, gde su na belom platnu ćirilicom bila ispisana imena grupa uz latinički HARDCORE pri dnu.

Pošto je u Farbici zabranjeno pušenje, kao i izlazak iz koncertnog prostora, za sve uživaoce nikotina i katrana, ali i one koji bi da udahnu malo svežeg vazduha, postoji dvorište u koje se ulazi direktno iz sale. Tamo se veći deo auditorijuma izmeštao u pauzama između bendova, pa i potpisnik ovih redova. Ovaj tajmaut je nešto duže trajao, a kada sam pošao da se vratim dočekala me je potpuno nova slika. Delimično popunjen prostor, sada je postao krcat jer – D.R.I.

Dirty Rotten Imbeciles, kako glasi pun naziv grupe, jedan je od najuticajnijih bendova, makar u svetu ekstremnije muzike. Svi oni koji su se slučajno ili namerno obreli na raskrsnici harkora i treš metala, tamo ih je čekao ovaj fenomenalni sastav koji je prošle godine proslavio četiri decenije postojanja. Koncert su otvorili numerom „Application”, a onda me deganžirali u srednjoškolske dane kada sam ih i otkrio, pesmom „Violent Pacification”, koja je do danas ostala moj prvi pik kada govorimo o ovoj uticajnoj američkoj četvoročlanoj skupini. Teksaški krosover masakr je nastavljen, između ostalog, i pesmama „Against Me” i „Acid Rain”, da bi potom naišao moj drugi adut – „Who Am I”. Inače, u publici je od prvog rifa krenuo potpuni haos. Odmah se stvorilo pogo-grotlo, gde se s vremena na vreme javljao i pokoji stejdždajving uz neizbežno bacanje čaša sa pivom unaokolo, a boga mi je bilo i krvavih arkada. Dakle, ludilo.

Kompletnu galeriju pogledajte ovde
U drugi deo seta se ušlo numerama „Manifest Destiny”, „Syringes in the Sandboy” i „Thrashard”, gde je žurka dosegla vlastiti zenit. Nije bilo tela u publici koje se nije gibalo uz ovaj svevremenski hit, kao ni grla koje makar nije izustilo „in the pit” iz refrena. Pevač Kurt Breht nas je nakratko podsetio da su u Srbiju stigli u okviru nastavka njihove svetske turneje kojom slave 40 godina postojanja. Za sve to vreme, D.R.I. je u Srbiji nastupao dva puta 2004 – Beograd i, verovali ili ne, Kruševac (RIP Miloš Novaković), kao i 2012. na novosadskom Egzitu, na kome sam se i ja našao. Fanovi koji su prisustvovali ovim koncertima kažu da je svaki bio odličan, a neki, boga mi, sinoćnji stavljaju na prvo mesto. Bilo kako bilo, u finiš se ušlo sa, kako rekoše, jednom od prvih napisanih D.R.I. pesama ikada – „I Don’t Need Society”, zatim „Beneth the Wheel” i za doviđenja, kako dolikuje, „The Five Year Plan”. Idealan način da se zatvori besprekorna svirka.

I tako se, mic po mic, bend po bend, primakosmo poslednjem aktu večeri. Negde oko 23.30 pred auditorijum je izašla četvoročlana ekipa predvođena pevačem Animalom, u kožnim jaknama i prslucima, ispunjena sirovom energijom koja se prosula koncertnim prostorom odmah, bez oklevanja. Dame i gospodo, jedni, jedini, neponovljivi – Anti-Nowhere League. Krenuli su sa „For You“, nastavili žursko uz „I Hate People”, te produžili na „Let’s Break the Law”. Publika se pomalo rasula, metalci su mahom otišli, a ostali istinski ljubitelji ovog sastava formiranog krajem sedamdesetih, željni žive svirke Britanaca koji su poslednji put nastupali u Srbiji 2011. godine, takođe na Eksploziv bini Egzita. U publici je bio veliki broj fanova iz srpske prestonice, što je možda navelo Animala na, tada sam pomislio, lapsus pred izvedbu pesme „Skull & Bones”, pozdravivši okupljene sa „dobro veče, Beograde“.

Kompletnu galeriju pogledajte ovde
Nismo dugo čekali na najveći hit grupe „So What”, koju je obradila legendarna Metallica i koja je proizvela najveću šutku dotad. A zaorili su se stihovi i naredne „Streets of London”, kao i „Branded” i „Long Live Punk”. Pred potonju numeru Animal je odao poštovanje grupama The Exploited, GBH, UK Subs i drugim pank veteranima podsetivši da je ta kultura „živa, dok je u našim srcima”, ujedno i uputivši, nazvaćemo je tako, kritiku „muzičkom biznisu”. Zaseban respekt dobio je pevač grupe UK Subs, Čarli Harper kome je Anti-Nowhere League posvetio stvar „Uncle Charie”, a koja se ubrzo našla na repertoaru. U jednom dinamičnom maniru ušli smo u poslednju fazu nastupa uz „Pig Iron”, „God Bless Alcohol” i „Can’t Stand Rock’n’ Roll”. Za kraj su odabrali „We Are the League”, jedan od najvećih i hitova grupe.

Iako su se nakratko maknuli sa stejdža, publika ih je gotovo istog trenutka vratila na bis. A tu nas je dočekala pesma „Animal”, nazvana, jelte, po pevaču grupe koji je tokom svirke imao sporadične sirovo-erotične ispade oblizivajući prste i dodirujući poprsje, što je uglavnom nasmejalo okupljenima. Pored skakanja, guranja i pevanja, česti su bili i stejdždajvinzi, što se, očigledno, nije dopalo obezbeđenju. Namršteni momci su, za razliku od njihovih kolega sa Zapada koji u takvim situacijama prihvataju nošenog čoveka i pružaju mu mogućnost da se vrati u masu, odguravali fanove kada bi na rukama auditorijuma stizali blizu bine, pod pretnjom izbacivanja. Ipak, ništa se od toga, srećom po opšti utisak, nije dogodilo, a kao šlag na tortu dobili smo još jedan bis, ponovo „So What”. Ponadao sam se da će možda da zasviraju moju omiljenu „We Will Survive”, ali ne bejah te sreće. Zahvalivši se, ponovo, Beogradu, Animal i drugari odoše sa bine, do nekog narednom susreta.

Suma sumarum, veličanstveno veče. Svaki bend je dao svoj maksimum, D.R.I. i Anti-Nowhere League održali nastupe za večno pamćenje, a publika vidno ozarena i nasmejana krenula kućama. Na putu ka izlazu ih je dočekao Kurt Breht kako prodaje D.R.I. majice, ne odbijajući ni fotografiju sa fanovima... Kakav car!