Isijavanje (The Shining, 1980), jedan od kultnih filmova Stenlija Kjubrika, godinama je bio predmet mnogih teorija, zavera i debata. Snimljen je na osnovu istoimenog romana Stivena Kinga, ali se u mnogim suštinskim delovima razlikuje od knjige. U pitanju su odstupanja koja su bila predmet više analiza obožavalaca i stručnjaka.

Jedna od glavnih kontroverzi tiče se završetka filma, koji je potpuno drugačiji od onog iz knjige. U romanu Stivena Kinga, odlučujući faktor u upravljanju hotelom „Vidikovac“ je neispravan kotao u podrumu, čiji pritisak treba periodično prilagođavati kako bi se izbegla eksplozija. To je ono što će se dogoditi u završnici romana, kad Džek Torans izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, usled čega nema ko da vodi računa o kotlu, koji na kraju raznese ceo hotel sa Džekom unutra. Film se, s druge strane, završava čuvenom scenom u lavirintu, gde se Džek Torans (Džek Nikolson) smrzava dok Vendi i Deni beže. Scena lavirinta je takođe jedna od ključnih tačaka jedne od mnogih teorija zavere izgrađenih oko filma, posebno one koja je iznosi kao metaforu legende o Minotauru u lavirintu Knososa.

To nije jedina razlika između filma i knjige, već samo najočitija u nizu stilskih izbora koja će razbesneti čak i Stivena Kinga, što ga je navelo da film smatra neadekvatnom adaptacijom svog romana. Postoje tvrdnje da je i sam Kjubrik eksplicitno i namerno ismevao Stivena Kinga i njegovo odbijanje da prihvati razlike prikazane u filmu. Jedan od najcitiranijih primera je crveni Folksvagen koji Dik Haloran vidi na putu kada se vozi ka „Vidikovcu“ da bi spasio Denija. U knjizi, crveni Folksvagen je upravo automobil koji je vozila porodica Torans na početku priče. Postoje mišljenja da je to vrlo specifična poruka.

U intervjuu za Entertainment Weekly, scenaristkinja filma Dajan Džonson je zapravo objasnila zašto film toliko odstupa od knjige, posebno u završnici:

„Izgleda da se, jednostavno, Kjubriku nije dopala ideja da digne hotel u vazduh, smatrao je to klišeom. Umesto toga, više je voleo da finale izgradi u lavirintu, a zatim se fokusira na čuveni zum na sliku hotela, sa Džekom u prvom planu, kao metaforu večnog prisustva zla. Očigledno, čista filmska intuicija“.

Međutim, najrazrađenija i najpotpunija teorija, je ona koja Isijavanje doživljava kao Kjubrikovo priznanje koje na drugačiji način on i nije mogao da prizna. U pitanju je tajno režiranje scene američkog sletanja na Mesec. Osnovna ideja ove teorije je da sumira sve analize koje se godinama sprovode o sumnjama i neobičnostima tog čuvenog snimanja sa zaključkom: Ako je scena lažna, onda mora da postoji majstor koji ju je snimao. Ideja da je taj majstor bio Kjubrik proiziliazi iz dugog niza detalja u filmu: poput slike Apola 11 na Denijevom džemperu kada se igra u hodniku, ili čuvene sobe 237, koja je u knjizi zapravo 217, a koju je Kjubrik promenio u odnosu na rastojanje između Zemlje i Meseca, koje iznosi (oko) 237 hiljada milja.

Ova teorija postoji od 2010. godine i glavna je tema dokumentarnog filma Soba 237 iz 2012. godine, koji mnogi smatraju najboljim hvalospevom i priznanjem Kjubrikovom filmu. Bitno je napomenuti da je pre izvesnog vremena Kjubrikova ćerka, Vivijan, objavila na Tviteru pisano saopštenje, snažno odbacujući zaveru i navodeći da čovek toliko odan umetničkom integritetu i intelektualnom poštenju kao što je njen otac nikada ne bi mogao da uradi nešto slično tome.

Ali istina ostaje neotkrivena. I na neki način, to je prelep deo stvarnosti: sanjari širom sveta mogu da veruju u ono što žele, odbijajući ili ignorišući dokaze na jednoj ili drugoj strani. U međuvremenu, o Isijavanju, Stenliju Kjubriku i porukama skrivenim u njegovim filmovima, pričaćemo zauvek.