Ubistvo u Orijent Ekspresu (2017) – Misterija je skrivena u brkovima
Helly Cherry
Očigledna je bila namera Branina da najpoznatiji roman Agate Kristi približi novim generacijama koje nisu gledale klasik Sidnija Lameta iz 1974. niti čitale roman, postižući to kombinacijom razigrane i raskošne režije sa glumačkom postavom sastavljenom od veterana i mlađih snaga.
Na planu režije to čini tako što se trudi da priču koja je strogo kondenzovana na unutrašnjost voza proširi na eksterijere čime dobija malo na širini i atraktivnosti slike, ali gubi na misteriji koja mnogo bolje funkcioniše u klaustrofobičnim uslovima (nekih 80% romana je tu, sa manjim izmena koje se tiču imena i zanimanja pojedinih likova). Postava je solidna, što i ne iznenađuje, ipak su u pitanju vrli profesionalci u svom poslu (od vremešnih Džudi Denč i Dereka Džejkobija do Mišel Fajfer, Vilijama Defoa i čak Džonija Depa koji je pronašao formulu da u manjoj dozi u ovoj fazi svoje karijere bude čak i prihvatljiv). Međutim, osim Fajferove i Dejzi „Star wars“ Ridli, stiče se utisak da neki članovi posade bivaju žrtve scenarija i ograničenog vremena trajanja te ne dobijaju nikakav zaokruženi performans niti jasan lik, dovoljan da se ureže u sećanje gledaoca i distancira od ostalih u vozu. Filmu treba neko vreme da dopre do ubistva u vozu, a kada se to desi kreće se hitro i dinamično, pomalo gubeći na intenzitetu u scenama unakrsnog ispitivanja putnika.
I tu dolazimo do glavnog, možda i suštinskog i neoprostivog problema ovog filma a to je sam Brana i njegov Herkul Poaro. Jednostavno, Brana je ovaj film iskoristio kao jednu vrstu udoljavanja svojoj glumačkoj sujeti, dajući sebi naravno najviše prostora pred kamerom i to obilato koristeći, trudeći se da njegov Poaro bude drugačiji od svih dosadašnjih inkarnacija, čovek koji osim bolesne pedantnosti i uglađenih manira ima i psihološku obremenjenost osećanjem za čast i moral, a pritom je i fizički dosta aktivan. Međutim, odlučivši da sebi nadene par bizarno smešnih brkova Brana je samo skrenuo pažnju sa svoje glume na taj spoljašnji faktor zbunjujući gledaoca i čineći svoju ulogu tragikomičnom travestijom koja kao da se ruga nasleđu onih koji su Poaroa obesmrtili, kao što je npr. Dejvid Suše. Slično je uradio i Stiv Martin kada je pokušao da interpretirea inspektroa Kluzoa koji je ipak besmrtan samo kao Piter Selers. Brana se trudi iz petnih žila da njegov Poaro bude u isto vreme i onaj koga znamo i onaj koga nikada nismo sreli, čime ceo film izglavljuje iz šina i okreće ka sebi i svojim bizarnim glumačkim odlukama. I pored toga, film može da se pogleda, pogotovo ako nemate prethodnih iskustava sa Agatom Kristi i volite staromodnu misteriju začinjenu raskošnom scenografijom. Oni koji su zaljubljeni u Poaroa iz nekih drugih ekranizacija, ovu će iskreno mrzeti.
I tu dolazimo do glavnog, možda i suštinskog i neoprostivog problema ovog filma a to je sam Brana i njegov Herkul Poaro. Jednostavno, Brana je ovaj film iskoristio kao jednu vrstu udoljavanja svojoj glumačkoj sujeti, dajući sebi naravno najviše prostora pred kamerom i to obilato koristeći, trudeći se da njegov Poaro bude drugačiji od svih dosadašnjih inkarnacija, čovek koji osim bolesne pedantnosti i uglađenih manira ima i psihološku obremenjenost osećanjem za čast i moral, a pritom je i fizički dosta aktivan. Međutim, odlučivši da sebi nadene par bizarno smešnih brkova Brana je samo skrenuo pažnju sa svoje glume na taj spoljašnji faktor zbunjujući gledaoca i čineći svoju ulogu tragikomičnom travestijom koja kao da se ruga nasleđu onih koji su Poaroa obesmrtili, kao što je npr. Dejvid Suše. Slično je uradio i Stiv Martin kada je pokušao da interpretirea inspektroa Kluzoa koji je ipak besmrtan samo kao Piter Selers. Brana se trudi iz petnih žila da njegov Poaro bude u isto vreme i onaj koga znamo i onaj koga nikada nismo sreli, čime ceo film izglavljuje iz šina i okreće ka sebi i svojim bizarnim glumačkim odlukama. I pored toga, film može da se pogleda, pogotovo ako nemate prethodnih iskustava sa Agatom Kristi i volite staromodnu misteriju začinjenu raskošnom scenografijom. Oni koji su zaljubljeni u Poaroa iz nekih drugih ekranizacija, ovu će iskreno mrzeti.
Slobodan Novokmet