Proteklih godina tokom leta, u organizaciji NOU tima, u Ćupriji su u dva navrata organizovane muzičke radionice namenjene pre svega deci i mladima mada je bilo i starijih polaznika. Cilj je bio da se mladi zainteresuju za muziku i naprave prve muzičke korake bilo da se radi o gitari, basu, bubnju ili klavijaturama. Radionice su vodili Vladislav Marjanović Bata, Goran Jovanović Džipson, Srđan Ilić, Boban Stanišić Bobi, Branislav Mitrović i Jelena Lombauer.

Prošle godine, u organizaciji Ustanove kulture, radionica sličnog tipa se fokusirala se pre svega na srednjoškolski uzrast. Vođenje je povereno Dejanu Pejoviću Peji koga znamo po radu u sastavima Vampiri, Familija i The Dibidus. Uz Batinu i pomoć još nekoliko ljudi, kao rezultat radionice nastala je pesma „Pismo iz paketa“ koja predstavlja omaž Koji, novom talasu i albumu „Paket aranžman“.

Sama numera u dobroj meri nosi „vajb“ novog talasa i po zvuku nimalo ne odskače od izdanja kome je posvećena te zaista predsavlja pravu posvetu ovom periodu.

Šarlove akrobate
Iako kratka po trajanju vrlo efektno koristi verovatno i najupečatljivije stihove „Paket aranžmana“. Jednostavno ne možete ostati imuni kada iz njihovih usta čujete stihove „Neukusu treba reći ne“ ili kada devojke pevaju „Jer ja neću da sam sama“ dok se momci nadovezuju sa „Jer ja neću da sam sam“ i na kraju svi zajedno viknu „Neću!“

Sam povik pa i pesma u startu nameću brojna pitanja o mladima danas pa i nama kao roditeljima. Ko su oni, koji su njihovi problemi, šta mi zaista znamo o njima? Razmislite nakon slušanja numere na kraju priloga.

No pre toga, popričali smo malo sa Pejom koji će nam dati više informacija o samoj radionici i preneti neke svoje utiske.

Pejo, reci nam na početku nešto više o samoj radionici, kada se održana, koliko je trajala i sa kojim ciljem je pokrenuta?

Muzička radionica je održana prošle godine, nakon što sam angažovan od strane Ustanove kulture iz Ćuprije. Trajala je dva meseca, a završena je zaključno sa školskom godinom. Cilj radionice je pre svega bio rad sa mladim ljudima kojima sam prenosio svoja iskustva, ali smo se pre svega bazirali na jedan period muzike sa ovih prostora.

U pitanju je Novi talas 80-ih godina sa akcentom na album Paket aranžman. Deca su izrazila različita interesovanja, od pevanja preko želje da nauče da sviraju različite muzičke instrumente.

Radionica je bila eksperimentalni projekat u kome su učestvovala deca srednjoškolskog uzrasta. Saradnik koji mi je puno pomogao u radu bio je bas gitarista Vladislav Marjanović (Bata Bas).

Kakvi su tvoji utisci o samoj radionici i polaznicima, kako ti se činilo njihovo zalaganje i interesovanje? Koliko im je bilo bitno da ovu priču iznesu?

Mnogo toga sam radio u hodu. Tako recimo na početku cele priče uopšte nije bilo planirano da se snima bilo kakva numera. Opipavao sam u početku puls dece. Zanimalo me je koja su njihova interesovanja i koja su njihova očekivanja. Bilo mi je bitno da znam šta slušaju od muzike i šta i koliko uopšte znaju o opštoj kulturi i o životu uopšte. U razgovoru sa njima sam došao do određenih saznanja i odgovora koja su mi bila dragocena za dalji rad. Bilo je tu i prijatnih, ali i neprijatnih iznenađenja.

Šta si tokom rada sa srednjoškolcima saznao o njima, njihovim intersovanjima, pogledu na život, idolima? Koliko se (n)ove genracije razlikuju od nekadašnjih?

Jedno je sigurno, sa decom treba mnogo više da se razgovara o svim temama. Stekao sam utisak da im je potrebna veća posvećenost. Iznenadilo me je koliko toga ne znaju, ali ne svojom krivicom. To je očigledno posledica vremena u kome živimo kao i godina iza nas, gde je sistem vrednosti potpuno drugačiji i prilično unakažen.

Živimo u vremenu gde svega ima, a ničeg nema.

Mada me realno više zabrinjava neznanje odraslih, a toga danas imamo na pretek. Pogledajte recimo kviz Slagalica, koji je i dalje najgledaniji kviz kod nas. Primetićete da i tu ima sve manje znanja. E, tu se otvaraju mnoga pitanja i sami se javljaju neki odgovori. Šta se desilo sa našim društvom na svim poljima? Šta nam donosi vreme u kome živimo? Kakve sve posledice trpimo od 90-ih pa do danas..itd.

Zato ozbiljno treba da se zapitamo šta da očekujemo od dece ako su odrasli takvi kakvi jesu. Čast izuzecima.

Deci je apsolutno potrebno jedno veliko restartovanje. Potrebno je mnogo više rada sa njima i to na svim nivoima. Oni su budućnost. Mislim da neću reći ništa novo ako ponovim da sve ide iz kuće. Dakle od roditelja. Nakon toga ide pedagoški rad u školama, program rada, ali pre svega sistem po kome se radi.

Radionica mi je takođe dala do znanja da je deci potrebno mesto okupljanja sa zdravim i korisnim programom za njih.

Deca su divna i puna potencijala, ali mislim da je potrebno mnogo više i drugačije raditi sa njima.

Najlakše je kritikovati ih kako po ceo dan besciljno bleje i zrače se mobilnim telefonima, ali hajde da se zapitamo šta im je drugo ponuđeno i na koji način.

No, vratimo se deci. Ponavljam, svi oni su puni potencijala i naravno različiti. Svako na svoj način. Na njima je šta će, kako i gde da kanališu. Svako od njih život vidi i doživljava na svoj način. Meni nije bila namera da menjam njihov muzički ukus, već da im ukažem na to šta mislim da valja i zašto, a šta ne.

Dejan Pejović Peja
Kako ste došli na ideju da odaberete baš ove pesme i period novog talasa? Da li ste kroz razgovor došli do konačnog izbora?

Što se pesme tiče, to zapravo i nije klasična pesma. Više je adaptacija sklopljena od citata pojedinih pesama pre svega sa Paket aranžmana.

Odabrao sam taj period i taj album, jer mnogi smatraju da je to bio period kada su se desile neke ključne, a po mnogima i revolucionarne stvari kada je u pitanju domaća pop rok kultura. Ideja mi je bila da se pošalje određena poruka. Zdrava i dobronamerna. Taj muzički komad mi se sam javio i sklopio. Imao sam i dužu verziju gde sam citirao bukvalno sve pesme sa Paket aranžmana, ali sam shvatio da bi to bilo previše. Odlučio sam da bude kratko i jasno. Takav je nekako i moj doživljaj Paket aranžmana.

Jedini citat koji nije iz vremena Novog talasa jeste Neukusu treba reći ne. Poruka koju je Dušan Kojić Koja poslao ovom vremenu. Time smo želeli i njega da podržimo u njegovoj ličnoj borbi, jer on je to nesumnjivo zaslužio.

Preplavljeni smo šundom, kičom i pogrešnim sistemima vrednosti. Otuda i odabir jedne epohe gde je pre svega duh ljudi bio potpuno drugačiji. Rekao bih zdraviji.

Današnje vreme mladima sevira potpuno odsustvo zdravog duha i pameti. Čast izuzecima koji su uglavnom marginalizovani.

Ovo je vreme u kome su nestali stid i sramota, a to daje katastrofalne rezultate.

Da li su možda snimljene još neke numere i da li su u planu slične radionice u narednom periodu?

Osim muzičkog komada koji sam nazvao Pismo iz paketa, nije snimljeno ništa drugo. Da li će se nešto nastaviti zavisi od mnogo faktora. Bez prave podrške to je zapravo nemoguće. O radu Muzičke radionice postoji samo jedan prilog na lokalnoj televiziji i jedna objava na društvenim mrežama. Da li zaista mislite da je to dovoljno i da je to podrška?

Da se razumemo, meni publicitet i pažnja nisu potrebni. Potrebni su deci. Ona su to zaslužila, ali tako je kako je.

U celoj ovoj priči moj asistent Vladislav Marjanović i ja, oslonili smo se isključivo na pomoć prijatelja. Tu pre svega mislim na Sašu Ristića koji nam je ustupio svoj muzički studio, Aleksandra Vasiljevića Vasu, koji je programirao bubanj i uradio miks pesme i Vladu Milojevića sa Televizije Pomoravlje koji je bio zadužen za video. Njima beskrajno hvala što su prepoznali dobru i zdravu nameru ove priče.

I na kraju, šta misliš da bi ovoj deci (pogotovu u malom gradu) značilo u daljem periodu u smislu podrške?

Svakako mislim da je ovako nešto jako korisno za mlade ljude. Ponavljam, jako je bitno razgovarati sa njima i videti šta oni žele i kako oni vide neke stvari. Moraju i oni da se pitaju. Mi stariji smo tu da im maksimalno pomognemo i usmerimo ih tamo gde smatramo da je pravi put. Sve ovo je značajno za male sredine poput Ćuprije, te mislim da upravo i treba krenuti od malih sredina, jer iz malih sredina većina mladih svoj put usmerava ka većim sredinama.

U svakom slučaju svaka zdravomisleća akcija ima smisla ako je u službi dece.