ARNOLD (2023) – Tri Arnolda hoću ja, neću jednog, neću dva
Helly Cherry
Iako sam Arnold ne vodi da ga zovu „self-made man“-om, jer su u njegovom razvoju učestvovali i drugi ljudi, prijatelji, porodica, ipak teško je poreći da je ono što je uradio potekvši iz malog mesta u Austriji pokraj Drugog svetskog rata, uz stroge i ne baš pune razumevanja roditelje, a to je globalni uspeh u tri potpuno različite sfere – sportu, glumi i politici nešto što je bez presedana u našoj kulturi i govori o osobi skoro nadljudske posvećenosti, determinacije vične samo ličnostima iz istorije koje su kretale vojskama na kontinente.
Netfliksov trodelni dokumentarac o tri Arnoldove karijere prilika je da ponajviše sam Arnold progovori o svom životu, prošlosti, odrastanju i sili koja ga je vuka put globane slave. Međutim, iako deluje isprva da je u pitanju jedan hvalisavi dokumentarac koji treba da pothrani mit o Arnoldu kao „larger than life“ personi, on ipak ogoljava i neke ružne i neprijatne stvari iz svog života, kao što je prevara koja mu je razorila brak, i koja ga sada stavlja u poziciju nekog pomalo istrošenog starca koji samuje na farmi i čisti drek za magarcima i konjima.
Iako je žnjeo uspehe na tri potpuno različita polja, dočekao ja da u dokumentarcu o njegovom životu ne progovori niko iz njegove familije i niko od petoro dece. Međutim, možda je to i cena koju mora da plati globalna slava, mikroskopska opservacija svakog životnog poteza od strane senzacionalizmu skolnih medija može dezavuisati i najpribraniju ličnost da skrene sa nekog ubeđenja ili pravičnog puta.
Arnold svakako ne taji svoje greške i ne beži od uloge onoga ko je razorio jednu porodičnu idilu, ali i dalje odaje utisak snažne i postojane ličnosti koja se kroz Holivud probijala koliko mišićima toliko i glavom, kao i jednim gotovo netipičnim osećajem za marketing i samopromociju koja je išla mnogo pre svog vremena i koja je i bez društvenih mreža uspela da zađe u svaki kutak planete.
Nama koji smo odrasli uz Arnoldove filmove svakako je najzanimljivija druga epizoda koja se bavi njegovim glumačkim radom gde ćemo otkriti mnoge pikanterije i pojedinosti o tome kako su snimani Konan ili Terminator. Naravno, pitanje je da li bi Arnold danas bio takva zvezda da nije bilo briljantnosti i Džona Milijusa i Džejmsa Kamerona, ali u simbiozi srećnih okolnosti koje su ga spojile sa pravim osobama za prave projekte došla je do izražaja i njegova harizma i način na koji je bez premca znao da ispuni ekran svojim prisustvom i energijom, a to je nešto što umogome prevazilazi samo mišiće i bicepse.
Takođe, koliko je za Arnoldov razvoj na ovom polju zaslužan i Stalone dokazuje i činjenica da je dobio nekoliko minuta u ovom dokumentarcu da ispripoveda hroniku njihovog rivalstva koje ih je obojicu guralo ka nekim danas poprilično mišićavim filmskim naslovima.
Iako je žnjeo uspehe na tri potpuno različita polja, dočekao ja da u dokumentarcu o njegovom životu ne progovori niko iz njegove familije i niko od petoro dece. Međutim, možda je to i cena koju mora da plati globalna slava, mikroskopska opservacija svakog životnog poteza od strane senzacionalizmu skolnih medija može dezavuisati i najpribraniju ličnost da skrene sa nekog ubeđenja ili pravičnog puta.
Arnold svakako ne taji svoje greške i ne beži od uloge onoga ko je razorio jednu porodičnu idilu, ali i dalje odaje utisak snažne i postojane ličnosti koja se kroz Holivud probijala koliko mišićima toliko i glavom, kao i jednim gotovo netipičnim osećajem za marketing i samopromociju koja je išla mnogo pre svog vremena i koja je i bez društvenih mreža uspela da zađe u svaki kutak planete.
Nama koji smo odrasli uz Arnoldove filmove svakako je najzanimljivija druga epizoda koja se bavi njegovim glumačkim radom gde ćemo otkriti mnoge pikanterije i pojedinosti o tome kako su snimani Konan ili Terminator. Naravno, pitanje je da li bi Arnold danas bio takva zvezda da nije bilo briljantnosti i Džona Milijusa i Džejmsa Kamerona, ali u simbiozi srećnih okolnosti koje su ga spojile sa pravim osobama za prave projekte došla je do izražaja i njegova harizma i način na koji je bez premca znao da ispuni ekran svojim prisustvom i energijom, a to je nešto što umogome prevazilazi samo mišiće i bicepse.
Takođe, koliko je za Arnoldov razvoj na ovom polju zaslužan i Stalone dokazuje i činjenica da je dobio nekoliko minuta u ovom dokumentarcu da ispripoveda hroniku njihovog rivalstva koje ih je obojicu guralo ka nekim danas poprilično mišićavim filmskim naslovima.
Slobodan Novokmet