Osmo somborsko čudo — Somborski internacionalni festival stripa i fantastike
Helly Cherry
Prethodnih sedam? Pa, sedam "Festivala stripa i fantastike”!
“8. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike” je iza nas. Postalo je jasno kao dan da se Sombor velikim slovima upisao na evropsku mapu strip-dešavanja, ugostivši ljude sa prostora bivše Jugoslavije koji vole strip i bave se njime na različite načine. Danilo Bogdanović je sa organizacijom festivala počeo još u januaru, a u tome mu je pomagao saradnik - Zoran Janković, strip-umetnik koji u sklopu “Kluba ljubitelja stripova Sombor” vodi školu za crtanje za mlade, a osim njih dvojice, nesebičnu i svesrdnu pomoć pružila je, kao i svake godine draga Biljana Đurović. Da je to krvav posao koji zahteva čvrste živce i mnogo slobodnog vremena otetog od svakodnevnih obaveza zna svako ko se latio organizacije ovako velikog, trodnevnog dešavanja koje uključuje i pronalaženje smeštaja za goste, obezbeđivanje putnih troškova i hrane, organizaciju izlagačkog prostora za izdavačke kuće i strip-udruženja, te za održavanje tribina i druženja strip-autora i posetilaca festivala. Festival, zapravo ne traje tri dana, on traje pola godine i završava onog trena kad se zatvore vrata i upute poslednji pozdravi “Do decembra!” kada će se održati još jedan veliki zimski sajam stripa i fantastike. Ali, krenimo redom.
Zvanično otvaranje festivala počelo je sjajnom izložbom umetnice Dragane Kuprešanin. Draganin rad na polju ilustracije, grafičkog dizajna i stripa već je jako dobro poznat, pa su posetioci otprilike znali šta mogu da očekuju da vide u lepom, ušuškanom prostoru depandansa Gradskog muzeja Sombora - Muzeja podunavskih Švaba.
Nakon otvaranja izložbe, u “Mađarskoj gradskoj kasini” Danilo i Zoran su predstavili strip-fanzin “Kluba ljubitelja stripova Sombor” - “Novi StripSo 025” u kom su objavljeni radovi mladih autora koji pohađaju radionicu stripa koju vodi Zoran. Plan je da fanzin izlazi jedanput godišnje, uvek pred festival i da, kao i ovog puta promoviše mlade scenarističko-crtačke autore iz Sombora, ali ako se jave i mladi autori iz drugih gradova - i za njih će biti mesta. Ovog puta strip su za fanzin napisali i nacrtali Nikolina Žuljević, Dušan Peruničić i Milan Konakov. U fanzinu je objavljen i strip našeg sugrađanina Zoltana Merlija koji ranije nije imao priliku da se nađe u nekom štampanom izdanju. Iako je mnogo stariji od ove drage dece, strip je crtao dok je bio mnogo, mnogo mlađi, pa su njihove crtačke snage gotovo pa izjednačene. Ovi dragi omladinci su osvajali i nagrade na raznim strip-konkursima, tako da je ova štampana verzija njihovih radova za njih vrlo značajna i fino će pristajati u nekom budućem CV-ju, jer je fanzin jako lepo i kvalitetno urađen.
Drugi dan festivala protekao je u predstavljanju gostujućih izdavačkih kuća i raznih udruženja okupljenih oko stripa, fantastike i naučne fantastike, a ja ću izdvojiti nekoliko. Predstavili su nam se gosti iz Slovenije, najavljujući dešavanja vezana za predstojeći “Grossmanov festival stripa i fantastike” na kom će gost biti slavni režiser John McTiernan. Dovesti takvu veličinu na festival nije mala stvar - McTiernan je režirao filmove koje smo, sigurna sam, svi gledali i to po nekoliko puta - “Predator”, “Die Hard”, “The Hunt for Red October”.
Veče je krunisano tribinom sa temom “Žene u stripu”, na kojoj su govorile strip-umetnice Ana i Sara Živković, Dragana Kuprešanin, prevoditeljica Marsellina Seppi, predstavnica “Veselog četvrtka” Stanislava Matanović, a moderator je bio domaćin festivala Danilo Bogdanović.
Iako su mnogi očekivali da će pasti neke oštre reči zbog nedavnih, neslavnih događaja vezanih za dešavanja povodom obeležavanja 50-godišnjice stripa “Hogar” u “Politikinom Zabavniku”, ali ništa od toga - potpuno smireno, elokventno kako i priliči ovim divnim ženama, razgovaralo se o izazovima u umetnosti, sa akcentom na stripu, o neosnovanim predrasudama sa kojima se ponekad sretnu i o njihovim ličnim iskustvima na domaćoj strip sceni. Umetnost ne sme da zna za pol, rasu, veroispovest, naciju, jedino što je važno je da svako ko želi ispriča neku svoju priču, na način na koji to želi. Stekla sam utisak da su sve učesnice tribine složne u tome da bi podele na “mušku” i “žensku” umetnost trebalo da nestanu, jer nemaju valjane osnove.
Poslednjeg, trećeg dana festivala, proglašen je pobednik likovnog konkursa “Kluba ljubitelja stripova Sombor”, čija je tema bila “Kako ja čuvam planetu”. Radove su žirirali Miodrag Ivanović Mikica i Zoran Janković (Tom Morrow). Festival je i zvanično završen nakon dodele mnogobrojnih nagrada.
E, sad ono najlepše za sam kraj - lični utisak.
“8. Somborski internacionalni festival stripa i fantastike” je iza nas. Postalo je jasno kao dan da se Sombor velikim slovima upisao na evropsku mapu strip-dešavanja, ugostivši ljude sa prostora bivše Jugoslavije koji vole strip i bave se njime na različite načine. Danilo Bogdanović je sa organizacijom festivala počeo još u januaru, a u tome mu je pomagao saradnik - Zoran Janković, strip-umetnik koji u sklopu “Kluba ljubitelja stripova Sombor” vodi školu za crtanje za mlade, a osim njih dvojice, nesebičnu i svesrdnu pomoć pružila je, kao i svake godine draga Biljana Đurović. Da je to krvav posao koji zahteva čvrste živce i mnogo slobodnog vremena otetog od svakodnevnih obaveza zna svako ko se latio organizacije ovako velikog, trodnevnog dešavanja koje uključuje i pronalaženje smeštaja za goste, obezbeđivanje putnih troškova i hrane, organizaciju izlagačkog prostora za izdavačke kuće i strip-udruženja, te za održavanje tribina i druženja strip-autora i posetilaca festivala. Festival, zapravo ne traje tri dana, on traje pola godine i završava onog trena kad se zatvore vrata i upute poslednji pozdravi “Do decembra!” kada će se održati još jedan veliki zimski sajam stripa i fantastike. Ali, krenimo redom.
Iako se somborski festival održavao od 19. do 21. maja, on je ove godine započeo 12. maja. Tog dana je, u prostoru dečjeg odeljenja gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” otvorena izložba veoma značajna za regionalnu strip scenu, na kojoj je predstavljeno 48 printova makedonskih autora. Radove je selektovao i pripremio Tome Trajkov. Tome je, kao gost festivala održao i tribinu i tokom razgovora sa Danilom publici je približio makedonski strip, udruženje “Strip centar Makedonije”, te magazin “Kreator”.
Draganina ilustrovana trilogija nastala je po kratkoj priči “Carevi mladić”, savremenog autora Ivana Branisavljevića, savršen je primer kako ovakav način umetničkog izražaja može i treba da živi ne samo na stranicama magazina ili kataloga, već i u muzejskom i galerijskom prostoru. “Carevi mladić” plenio je iz velikih ramova svojim pastelnim bojama, ali je pravi ugođaj i iznenađenje došlo u vidu istoimenog animiranog filma u trajanju od nešto više od 4 minuta, u kom je carevi mladić oživeo, neumorno hodajući po vodi uz zvuke srednjovekovne muzike. Jedinstveno i izuzetno lepo objedinjeni crtež, pokret i zvuk! Dragana je srdačno razgovarala sa posetiocima i dala je intervju za lokalnu televiziju u kom je pobliže objasnila šta joj znače ovakve izložbe, kao i festival na kom je gost drugu godinu zaredom. Na pultu, na samom ulazu u galeriju, umetnica je ostavila i bedževe sa detaljima izložbenog materijala. Dragana Kuprešanin je bila i deo tribine posvećene ženama strip-autorkama o kojoj će kasnije biti reči.
Drugi dan festivala protekao je u predstavljanju gostujućih izdavačkih kuća i raznih udruženja okupljenih oko stripa, fantastike i naučne fantastike, a ja ću izdvojiti nekoliko. Predstavili su nam se gosti iz Slovenije, najavljujući dešavanja vezana za predstojeći “Grossmanov festival stripa i fantastike” na kom će gost biti slavni režiser John McTiernan. Dovesti takvu veličinu na festival nije mala stvar - McTiernan je režirao filmove koje smo, sigurna sam, svi gledali i to po nekoliko puta - “Predator”, “Die Hard”, “The Hunt for Red October”.
Predstavnici “Kulturnog centra Niš” i strip udruženja “Branko Plavšić” govorili su o predstojećem “Nifestu” - međunarodnom festivalu stripa koji će se održati od 25. do 28. maja. Osim o tipičnim planovima i programima kad su ovakva dešavanja u pitanju, gosti su nam govorili i o svim onim poteškoćama sa kojima se udruženja i organizatori susreću, ističući nedostatak sluha države za finansiranje kulturnih manifestacija. Uvek je povuci-potegni i drago mi je što su o tome tako otvoreno pričali.
O najnovijem izdanju hrvatskog časopisa za kulturu i umetnost - “Prefiks” razgovarali su Saša Paprić i Zoran Janković.
Iako su mnogi očekivali da će pasti neke oštre reči zbog nedavnih, neslavnih događaja vezanih za dešavanja povodom obeležavanja 50-godišnjice stripa “Hogar” u “Politikinom Zabavniku”, ali ništa od toga - potpuno smireno, elokventno kako i priliči ovim divnim ženama, razgovaralo se o izazovima u umetnosti, sa akcentom na stripu, o neosnovanim predrasudama sa kojima se ponekad sretnu i o njihovim ličnim iskustvima na domaćoj strip sceni. Umetnost ne sme da zna za pol, rasu, veroispovest, naciju, jedino što je važno je da svako ko želi ispriča neku svoju priču, na način na koji to želi. Stekla sam utisak da su sve učesnice tribine složne u tome da bi podele na “mušku” i “žensku” umetnost trebalo da nestanu, jer nemaju valjane osnove.
Poslednjeg, trećeg dana festivala, proglašen je pobednik likovnog konkursa “Kluba ljubitelja stripova Sombor”, čija je tema bila “Kako ja čuvam planetu”. Radove su žirirali Miodrag Ivanović Mikica i Zoran Janković (Tom Morrow). Festival je i zvanično završen nakon dodele mnogobrojnih nagrada.
E, sad ono najlepše za sam kraj - lični utisak.
Ljudi koji dolaze na festival, u Sombor, sada se već dobro poznaju i očekivano - osećaju se jako dobro kad provode vreme zajedno. Poljupci, zagrljaji, smeh, srdačan razgovor - ni ove godine ništa od toga nije izostalo. I Leo Pilipović se, videlo se, osećao kao kod kuće, crtao je za decu i fanove, družio se, zabavljao… Moja najveća želja bila je da upoznam umetnice, manga autorke - Anu i Saru . Pošto planiram da ih “dovedem” u rubriku “Kako sam postala…” u našem “Helly Cherry”-ju, suzdržaću se od silnih izliva neverovatnih osećanja koje su izazvale u meni, da bih ista sačuvala za uvod koji planiram da napišem, pa ću vam preneti ono što sam ukratko napisala na mojoj stranici,
“S ponosom mogu da kažem da sam u svojoj 51-oj godini upoznala svoje mlade idole - Saru i Anu Živković. Idole je lako stvoriti i obično ih nalazite u mladosti, a, vidite, meni je bilo dovoljno pročitati na Helly Cherry Webzine njihov strip MU無 i momentalno se zaljubiti u svet koji su kreirale. Te dve lepote, dve dušice toliko pametne i kulturne i drage, tako elokventne i strpljive, otvorene i blage. Znate ono da ne treba upoznati svoje idole? Ma, to je teška glupost, evo, i sama ću poreći to što sam milion puta rekla - to - da idole ne treba upoznati, jer se najčešće ispostavi da su bastardi. E, Sara i Ana su onakve kakvima sam ih zamišljala. I još mnogo, mnogo više. Ganuta sam.”
I, verujte mi - sve je istina što sam napisala. Posmatrala sam ih u trenucima dok su crtale za decu, njihova posvećenost toj deci je bila fascinantna. U moru nas koji smo stalno nešto želeli da im pričamo, one, koje su imale šta da kažu, strpljivo su i pažljivo slušale. Nisu štedele na rečima razumevanja i podrške kada bi se se srele sa amaterima u svetu strpa (poput mene), i bile su potpuno uronjene u svet koji im je blizak. Bilo mi je bez veze da tražim od njih da mi nešto nacrtaju, nisam želela da ih zamaram, htela sam da uživaju u druženju, ali su se one same ponudile da nacrtaju nešto lepo za mene. I nacrtale su ono što me je “kupilo” u njihovom stripu. Evo, pogledajte šta to MU無
čini tako velikim.
I, verujte mi - sve je istina što sam napisala. Posmatrala sam ih u trenucima dok su crtale za decu, njihova posvećenost toj deci je bila fascinantna. U moru nas koji smo stalno nešto želeli da im pričamo, one, koje su imale šta da kažu, strpljivo su i pažljivo slušale. Nisu štedele na rečima razumevanja i podrške kada bi se se srele sa amaterima u svetu strpa (poput mene), i bile su potpuno uronjene u svet koji im je blizak. Bilo mi je bez veze da tražim od njih da mi nešto nacrtaju, nisam želela da ih zamaram, htela sam da uživaju u druženju, ali su se one same ponudile da nacrtaju nešto lepo za mene. I nacrtale su ono što me je “kupilo” u njihovom stripu. Evo, pogledajte šta to MU無
čini tako velikim.Druga, jednako važna stvar kada su ljudi u pitanju je dolazak Stanislave Matanović na festival. Stanislava je i ovog puta došla u ime “Veselog četvrtka”. Iako nije bila odevena kao Deda Mraz, ona je bila u toj ulozi. Delila je poklone šakom i kapom izazivajući radost kud god da je krenula. Nema tog čoveka koji od nje nije dobio nekoliko minuta pažnje, lepu reč. Mamila je osmehe i dobijala dokaze čistog obožavanja koje je i te kako zaslužila. Tajanstvena i draga, opuštena, nehajna što se tiče forme i pravila, njena duševna širina i toplina srca su zapanjujući. Kada je festival završio, a ona otputovala, bilo mi je baš žao što ne živi ovde. Stanislava je prijatelj kakvog želite uz tebe. Kada sam napokon zavirila u torbu sa poklonima koje je donela meni i Zoranu, bila sam zatečena. Stanislava mi je poklonila “Animal’z” Enkija Bilala. Prema Enkiju gajim specifičnu naklonost, ma šta naklonost volim ga, volim kako crta i kako piše. Baš o njemu sam razgovarala sa Mladenom, koji je takođe strip umetnik. Pričala sam mu o Enkiju i Luvru, a sad sam i ponosna vlasnica njegovog stripa. Nije da ne mogu da kupim sebi Enkijeve stripove, ali, verujte, sa ovim minimalcima za koje radimo i inflacijom koja se razgoropadila, kupovina stripova je pomalo stavljena u drugi plan. Srećom, biblioteka ima njegova dela, pa uzmem kad god poželim da pročitam.
Stanislava je učestvovala na tribini posvećenoj ženama u svetu stripa i kao neko ko je u direktnoj vezi sa štampom stripova i njihovom distribucijom, sa ljudima koji čine “njenu” izdavačku kuću, bilo je zanimljivo slušati šta ima da kaže o tome, pogotovo sad kad je na čelo “Dylan Dog”-a, kao glavna urednica, došla Barbara Baraldi.
Stanislava je učestvovala na tribini posvećenoj ženama u svetu stripa i kao neko ko je u direktnoj vezi sa štampom stripova i njihovom distribucijom, sa ljudima koji čine “njenu” izdavačku kuću, bilo je zanimljivo slušati šta ima da kaže o tome, pogotovo sad kad je na čelo “Dylan Dog”-a, kao glavna urednica, došla Barbara Baraldi.
 |
| Zoran Janković i Ivan Veljković |
Za sam kraj, moram da pomenem gospodina reportera Ivana Veljkovića koji je i ovog maja došao u Sombor da bi uživao sa autorima koje poštuje i sa prijateljima sa kojima uživa u druženju. Njegov izveštaj sa festivala imali ste prilike da pročitate na našem sajtu, prethodnih dana. Zabavni prikaz dešavanja i sve ljude koje je pomenuo su za svaku pohvalu. Meni je ostalo samo da vam o festivalu napišem poneku reč, onako, iz mog ugla. Festival je moj sugrađanin koji se probudi jednom godišnje i povuče ljude pod svoj krov, zabavi ih, zbliži, ponudi mu mnoštvo sadržaja, a onda opet ode na spavanje do sledećeg puta kada ću vam se i ja javiti. Do tada, uživajte i, kako Stanislava kaže “Čitajte i stripove!”
PS. Ne manje važno i, svakako, potrebno za napomenuti - sjajne plakate za festival crtali su Ana i Sara Živković, Zoran Aladžić i Bane Kerac.
PS. Ne manje važno i, svakako, potrebno za napomenuti - sjajne plakate za festival crtali su Ana i Sara Živković, Zoran Aladžić i Bane Kerac.
Tatjana Smiljanić