Gzavije Dorison, Feliks Delep – Životinjski zamak I i II
Helly Cherry
Dorison uopšte ne krije da je Životinjski zamak stripski omaž Orvelovoj Životinjskoj farmi. Štaviše, uspeva da se nadoveže na nju i nadogradi je, pozivajući se i na uspešne borbe protiv diktature u vidu Gandija, Martina Lutera Kinga, pa čak i srpskog “Otpora”.
DIKTATURA
U napuštenom zamku duboko u šumi nalazi se republika domaćih životinja. Kokoške i (naravno) zečevi su u većini, dok su zaprežni magarci i agilne mačke u manjini. Svi oni svakodnevno rade – nabavljaju drva i hranu, polažu jaja, renoviraju zamak koji je počeo da se ruši, a za svoj rad dobijaju dugmad koju koriste kao novčanice da bi kupili resurse koje su ceo dan sakupljali ili proizvodili. Svako ko napravi bilo kakav prestup, to jest ne povinuje se strogim pravilima zajednice, biva zatvoren, ili uglavnom zaklan od strane pasa koji su zaposleni kao republička policija i koji besplatno uživaju u svim dobrima koje republika pruža.
Na čelu ove republike nalazi se predsednik, bik koji ubira skoro sve plodove koje zajednica proizvodi. Vodi se politikom da su moć i sila jedini alati za uspešno vođenje jedne zajednice, a ostale životinje će se nakon jednog krvavog incidenta svim snagama truditi da mu pokažu suprotno.
OTPOR
Istorija nas je naučila da su revolucije bile mahom krvave. Stanovnici životinjske republike svesne su da je pokolj možda jedini način da se oslobode, ali pored krvoločnih lovačkih pasa sa bikom u punoj snazi na čelu šanse za revoluciju su im blizu nule.
Ovde na scenu stupaju mačka, gospođica Bangalor, udovica i požrtvovana majka dvoje mačića, i zec Cezar, žigolo koji usamljenim (a i onim ne tako usamljenim) zečicama svako veče pruža svoje usluge. Ovaj nespojivi dvojac će vas prosto zapanjiti svojom domišljatošću, snalažljivošću, ali i snagom duha. Svim srcem ćete navijati za njih, a ukoliko ste ljubitelj istorije i poznavalac uspešnih revolucija, primetićete i razne tehnike kojima se služe kako bi se izborili protiv diktature. S druge strane, predsednik koristi sve moguće tehnike kontrole iz istorijskog arsenala, i videćete na delu kako samo par reči može da uguši jednu naizgled uspešnu revoluciju, a neke od tih reči će vam biti i jezivo poznate – zapravo, svakodnevno ih slušate u medijima, osim ako ne živite ispod kamena (tu vam možda i zavidim).
Naravno, kao i svaka velika revolucija, i ova će ostaviti žrtve sa sobom, tako da budite spremni na krajnje grafičke scene promrzlih, gladnih, krhkih, ali i ranjenih i iskasapljenih životinja. Žrtva je nužni produkt (skoro) svakog većeg otpora, a crvena četkica Feliksa Delepa će vas svako malo podsećati na to. Kad smo kod četkice, ilustracije i boje su zaista izvrsne, i neodoljivo me podsećaju na rad Huanha Gvarnida, crtača hit stripskog serijala Bleksad, koji se takođe (i možda ne slučajno) fokusira na životinje ljudskih osobina.
Jedina zamerka koju možda imam na ilustraciju je to što ima premalo scena koje se nalaze preko cele table, gde bi određene scene možda došle više do izražaja.
ZAKLJUČAK
Životinjski zamak je potresna priča o narodu koji je ostavljen na milost i nemilost diktatoru, bez pomoći sa strane. Ako uzmemo u obzir da je ovo krajnje grafički strip i da ovaj narod zapravo čine životinje, situacija postaje još potresnija. Kao kontratežu autori nude povremeni nesvakidašnji i neprikladni humor, majstorske ilustracije, ali i ogromno junaštvo koje možemo prepoznati i u svojoj ne tako dalekoj istoriji – i za sve to zajedno imam samo reči hvale.
U napuštenom zamku duboko u šumi nalazi se republika domaćih životinja. Kokoške i (naravno) zečevi su u većini, dok su zaprežni magarci i agilne mačke u manjini. Svi oni svakodnevno rade – nabavljaju drva i hranu, polažu jaja, renoviraju zamak koji je počeo da se ruši, a za svoj rad dobijaju dugmad koju koriste kao novčanice da bi kupili resurse koje su ceo dan sakupljali ili proizvodili. Svako ko napravi bilo kakav prestup, to jest ne povinuje se strogim pravilima zajednice, biva zatvoren, ili uglavnom zaklan od strane pasa koji su zaposleni kao republička policija i koji besplatno uživaju u svim dobrima koje republika pruža.
Na čelu ove republike nalazi se predsednik, bik koji ubira skoro sve plodove koje zajednica proizvodi. Vodi se politikom da su moć i sila jedini alati za uspešno vođenje jedne zajednice, a ostale životinje će se nakon jednog krvavog incidenta svim snagama truditi da mu pokažu suprotno.
OTPOR
Istorija nas je naučila da su revolucije bile mahom krvave. Stanovnici životinjske republike svesne su da je pokolj možda jedini način da se oslobode, ali pored krvoločnih lovačkih pasa sa bikom u punoj snazi na čelu šanse za revoluciju su im blizu nule.
Ovde na scenu stupaju mačka, gospođica Bangalor, udovica i požrtvovana majka dvoje mačića, i zec Cezar, žigolo koji usamljenim (a i onim ne tako usamljenim) zečicama svako veče pruža svoje usluge. Ovaj nespojivi dvojac će vas prosto zapanjiti svojom domišljatošću, snalažljivošću, ali i snagom duha. Svim srcem ćete navijati za njih, a ukoliko ste ljubitelj istorije i poznavalac uspešnih revolucija, primetićete i razne tehnike kojima se služe kako bi se izborili protiv diktature. S druge strane, predsednik koristi sve moguće tehnike kontrole iz istorijskog arsenala, i videćete na delu kako samo par reči može da uguši jednu naizgled uspešnu revoluciju, a neke od tih reči će vam biti i jezivo poznate – zapravo, svakodnevno ih slušate u medijima, osim ako ne živite ispod kamena (tu vam možda i zavidim).
Naravno, kao i svaka velika revolucija, i ova će ostaviti žrtve sa sobom, tako da budite spremni na krajnje grafičke scene promrzlih, gladnih, krhkih, ali i ranjenih i iskasapljenih životinja. Žrtva je nužni produkt (skoro) svakog većeg otpora, a crvena četkica Feliksa Delepa će vas svako malo podsećati na to. Kad smo kod četkice, ilustracije i boje su zaista izvrsne, i neodoljivo me podsećaju na rad Huanha Gvarnida, crtača hit stripskog serijala Bleksad, koji se takođe (i možda ne slučajno) fokusira na životinje ljudskih osobina.
Jedina zamerka koju možda imam na ilustraciju je to što ima premalo scena koje se nalaze preko cele table, gde bi određene scene možda došle više do izražaja.
ZAKLJUČAK
Životinjski zamak je potresna priča o narodu koji je ostavljen na milost i nemilost diktatoru, bez pomoći sa strane. Ako uzmemo u obzir da je ovo krajnje grafički strip i da ovaj narod zapravo čine životinje, situacija postaje još potresnija. Kao kontratežu autori nude povremeni nesvakidašnji i neprikladni humor, majstorske ilustracije, ali i ogromno junaštvo koje možemo prepoznati i u svojoj ne tako dalekoj istoriji – i za sve to zajedno imam samo reči hvale.