Početkom godine sam konstatovao da za sada nema pravih filmskih adaptacija Dilana Doga. Ovo se odnosilo na filmove u smislu dugometražnog filma, pošto ipak postoji izvrstan kratak film o Dilanu. Srećom, nakon gledanja filma Dylan Dog: Vittima Degli Eventi (Dylan Dog: Žrtve slučaja) ta tvrdnja pada u vodu. Reč je o nezavisnom filmu scenariste Luke Vekija i režisera Klaudija Di Biađa, ova ekranizacija Bonelijevog junaka je specifična po tome što je radnja filma smeštena u državi odakle strip potiče, Italiji, a ne u Dilanovom uobičajenom Londonu. 

Film počinje tako što devojku po imenu Adel od jedne sasvim bezazlene šetnje mostom proganja užasni prizor duha žene koja nekako uspeva da skine svoju glavu sopstvenim rukama. Stvar je utoliko komplikovanija pošto ta žena liči ni manje ni više nego na nju samu. Ovo je naravno pravi slučaj za našeg omiljenog (i jedinog u telefonoteci) istraživača noćnih mora.


Film je vizuelno impresivan, gotovo je neverovatno koliko je truda i pažnje uloženo u scenografiju i kostime kada su uspeli sasvim verno da ekranizuju bizarnu atmosferu tipične Dilanove avanture. Tokom filma se vide poznata mesta poput Dilanove kuće, rezidencije Madam Trelkovski i Hamlinove antikvarnice (Safare), i ne samo to nego i veoma dobra ekipa glumaca. Glavni junak, Dilan koga tumači Valerio Di Benedetto, je prikazan uglavnom korektno, mada ponekad ume da na trenutak odluta van okvira izvorne ličnosti, ali je zato Gručo, Lucca Vecchi, pun pogodak. Njegovo tumačenje Dilanovog vernog pomoćnika je milina za redovnog čitaoca, a i ostalima bi Gručove šale predstavljale vanserijski zabavan prizor. Osim njih pojavljuju se Hamlin (Massimo Bonetti), Madam Trelkovski (Milena Vukotić) i naravno inspektor Blok (Alessandro Haber).

Ovo nije direktna adaptacija bilo koje od Dilanovih mnogobrojnih avantura, sadrži mnoge elemente iz njih ali je u pitanju originalna priča. Obrađuje se tema determinizma kroz ciklično ponavljanje određenih istorijskih događaja. Ni jedan događaj nije zapravo jedinstven, ma koliko se on činio takvim, razlikuju se samo vremena, osobe i svetovi u kojima će se isti odigrati. Radnja ume ponekad da se čini kao nepovezana ili pak razređena ali je u celini na nivou prosečne epizode Dilana. To je i te kako dobra stvar pošto je prosečan broj Dylana Dog-a u suštini nadprosečan strip, a ovaj film je definitivno vredan gledaočeve pažnje.

Nowhere Man