„Andor“ — Priručnik za revoluciju
Helly Cherry
Bilo da ste ili niste Star Wars fan, ovu seriju obavezno pogledajte! Za one koji su Star Wars fanovi, otvoriće neke nove poglede na to kako je počela pobuna protiv Imperije, kakva je Imperija iznutra. A za one koji nisu, da znate nema džedaja, svuš-svuš bitki blasterima i mačevima. Osim par scena u spejsu, ne biste ni znali da je vezano za to. Ali je odlična ljudska drama i inspirativna priča kako se rađa i razvija bunt protiv sistema. Serija je nagrađena od strane Critics Choice Super Awards nagradom za najbolju naučno fantastičnu seriju (tesno ispred Stranger Things).
Star Wars franšiza nema mnogo foru da ide u dužinu, nego u širinu, tako da svi već znamo kako se “Andor” završava. Kasijan Andor sa Džin Erso uspeva da transmituje planove za uništenje Death Star i umire sa njom na obali nakon uspešno završenog zadatka. Nadalje je poznato šta se sa tim planovima desilo i koliko je to bilo važno. Uloga Kasijana Andora u “Rogue One” u ovoj seriji dobija pozadinu, istoriju, kao i priliku da vidimo kako je došao do vrha pobunjeničke ekipe. Kako je počela pobuna protiv Imperije. Nema potrebe da znamo i zašto. To je prirodno. Buniti se protiv ugnjetavanja. Kako je Imperija i prikazana. Ovde pišem o prvoj sezoni, već je najavljena i druga koja će u poslednje 3 epizode pokriti vreme neposredno pred dolazak Džin Erso u pobunjeničku bazu, što znači tu ćemo i završiti ovu izvanrednu priču.
Kasijan, originalno sa planete Kenari, gde je sa grupom dece živeo u šumi, jednog dana dolazi u kontakt sa Marvom Andor koja će ga usvojiti i odvesti sa planete da bi ga spasila. Serija počinje tako što Kasijan i dalje traga za svojom sestrom, nesrećnim slučajem ubija dva imperijalna službenika i počinje bekstvo koje će ga odvesti u pobunjeničke redove. Marva će, kako se ispostavilo, imati veoma važnu ulogu u početku pobune na Feriksu, gde su oboje živeli. Svojim posmrtnim govorom kao hologram, inspirisaće stanovnike Feriksa da ustanu protiv imperijalne ćizme već prisutne na njihovom tlu.
“... ali plašim se za vas. Spavali smo. Imali smo jedni druge, i Feriks, naš posao, naše dane. Imali smo jedni druge, i oni su nas ostavili na miru. Održavali smo produktivnost i ostavili su nas na miru. Uzimali smo njihov novac i ignorisali ih, održavali smo mumlanje njihovih mašina i trenutak kad je to prestajalo, zaboravljali smo ih. Zato što smo imali jedni druge. Imali smo Feriks. Ali smo bili uspavani. Ja sam bila uspavana. I okretala sam glavu od istine sa kojom se trebalo suočiti. Postoji rana koja neće zaceliti u srcu Galaksije. Postoji mrak koji nas okupira kao rđa i sve oko nas. Pustili smo da raste i sada je ovde. Ovde je i ne planira samo da dođe u posetu. Hoće da ostane. Imperija je bolest koja buja u mraku, nije nikada bila življa nego dok spavamo. Lako je meni mrtvoj da vam kažem da se borite, možda je i tačno da je borba besmislena. Možda je i prekasno. Ali rećiću vam ovo... Kada bih mogla sve da ponovim, probudila bih se rano i borila protiv ovih skotova od početka. FIGHT THE EMPIRE!”
I dragi moji, tako je ustvari rebelion počeo... Manje-više. Paralelno sa tim dešava se još toga. Stanovnici Feriksa kreću golim rukama na pripadnike Imperijalnih trupa na svojoj planeti. Scena je impresivna dok Marva drži posmrtni govor. Ta režija, njihova lica koja su prikazana. Muzika kojom je Marva ispraćena na svoj poslednji put.
Mnogo je dirljivih i inspirativnih scena u ovoj seriji, osvrnuću se na par najvažnijih ali samo da citiram Skorsezea:
-Ovo je kinematorgafija!
Misteriozni lik Lutena Raela, koga tumači izvanredni tata Skarsgjard, veoma je važan za pobunjenike. Mada do kraja nismo saznali ko je on i kako je on počeo svoju pobunjeničku karijeru. Ono što znamo je da na Koruskantu ima prodavnicu umetnina i da potajno sarađuje sa rasutim pobunjenicima pokušavajući da ih ujedini. Organizuje napad na Imperijalni transport novca, vrbujući Kasijana za tu priliku. Mada su njegovi motivi ne tako očigledni, u svom govoru minornom špijunu iz redova Imperije otkriva:
-Špijun: A šta ti žrtvuješ?
-Luten Rael: “Mir. Dobrotu. Ljudskost. Ljubav. Digao sam ruke od svake mogućnosti za unutrašnji mir. Učinio sam svoj um mestom gde nema trunke svetlosti. Delim svoje snove sa duhovima. Budim se svakog jutra sa jednačinom koju sam napisao pre petnaest godina koja znači samo jedno: proklet sam zbog ovoga što radim. Moj bes, moj ego, moje nepopuštanje da kleknem, moja želja da se borim, poslali su me putem sa kojeg nema nazad. Postao sam spasilac protiv nepravde bez da računam koliko će me to koštati i kad sam pogledao iza sebe, nije bilo više tla pod mojim nogama. Šta ja žrtvujem? Uklet sam da koristim oruđe svojih neprijatelja kako bi ih pobedio. Spalio sam svoje poštenje za nečiju svetliju budućnost. Spalio sam svoj život da bih stvorio izlazak sunca koji nikada neću videti. A ego koji je započeo tu borbu, nikada neće imati zahvalnost i priznanje. I šta ja žrtvujem? Sve! Ostaješ sa mnom Loni, potrebni su mi svi heroji koje mogu da nađem...”
“Andor” nam je podario jednu od najimpresivnijih scena masovnog bekstva iz zatvora uz izvanredan govor Kino Loja:
-Gdegod da ste sada, ustanite, prestanite sa poslom. Izađite iz svojih ćelija, uzmite stvar u svoje ruke i počnite da se penjete. Nemaju dovoljno čuvara i oni to znaju. Ako čekamo trenutak da to shvate, biće prekasno. Nikada nećemo imati bolju priliku od ove i radije ću umreti dok pokušavam da ih uništim nego da im dam šta žele!
Ova epizoda nazvana “One Way Out” je dobila nagradu za Best Edited Drama Series.
Ono što smo još saznali iz “Andora” je da imperijalne trupe nisu zajebancija i grupa klonova koja nasumice puca gde stigne. Imperija je dobro organizovana vojna sila, sa razvijenom strukturom obaveštajne mreže. I to svakako ima smisla. Kako drugačije osvojiti Galaksiju. Nismo obratili pažnju na njih jer smo više videli pobunjeničku stranu. Ima tu raznih struja i trvenja, što je učinilo Imperiju sasvim prirodnom. Da ne kažem ljudskom. Ali i ranjivom, jer kao i za svaku drugu invaziju i upotrebu sile, kao rezultat imate revoluciju i pobunu. Ova serija u mnogome podseća na partizanske filmove iz mog detinjstva. I ima sve elemente partizanske borbe. Samo da objasnim, ne u negativnom smislu. U onom gde smo verovali da je sve tako kako smo u filmovima gledali. A i Star Wars je ipak fikcija.
Analizujući scene, možete videti cele priče koje nisu rečima ispričane. Marvin dom recimo, zapušten, mračan.. Govori da je izgubila kontakt sa stvarnošću, da živi od uspomena i jedina radost je polu-pokvareni droid, koji bi u stvarnom svetu bio recimo pas. Na Feriksu je zvono kojim se oglašavaju razne važne stvari. Ono, klasika.. Čekić koji udara u zvono za buđenje u trenucima kada je to neophodno. Radnici koji ostavljaju svoje rukavice na posebno napravljenom zidu koji izgleda kao spomenik radniku i čoveku. Svaki Ferikšanin se posle smrti spaljuje i od pepela se pravi cigla koja se ugrađuje u zidove grada.. Ma nebrojeno mnogo detalja koji su fantastično dobri i imaju sjajnu simboliku. Posebno scena u kojoj je sinhronizovano hodočašće lokalnog stanovništva sa krađom imperijalnog broda čime zvanično počinje “Rebellion”...
Gledajući “Andor”, jasno je da Gilroj voli prave filmove iz zlatnog doba Holivuda i da je serija koja je urađena od strane nekog ko voli dobru filmsku priču. I koji je utkao baš to u svaki aspekt ove serije. Negde sam pročitala recenziju da mu je storytelling skoro kao Kjubrik, Skorseze ili Kopola. Ja sam fan, pa da ne polemišem. Ostaviću vama da uporedite. Ali svakako je snaga koja drži ovu seriju baš taj pravi moment dramatične eksplozije direktno u lice posmatrača sa sve likovima koji naseljavaju ovaj mali korner Galaksije, far far away...
Toni Gilroj je snimio izvanredno umetničko delo. Kako sam rekla i za nas fanove a i za one koji nisu. Karakteri, priča, monolzi, dijalozi.. Sve je na svom mestu. Vrhunsko delo. Čak impresivni epizodni likovi. “Andor” nije uopšte neophodno staviti u Star Wars univerzum da bi bio sjajan, ali ne mari. Može da posluži za bilo koju revolucionarnu priliku. Kao priručnik.
Olja Wagner
Kasijan, originalno sa planete Kenari, gde je sa grupom dece živeo u šumi, jednog dana dolazi u kontakt sa Marvom Andor koja će ga usvojiti i odvesti sa planete da bi ga spasila. Serija počinje tako što Kasijan i dalje traga za svojom sestrom, nesrećnim slučajem ubija dva imperijalna službenika i počinje bekstvo koje će ga odvesti u pobunjeničke redove. Marva će, kako se ispostavilo, imati veoma važnu ulogu u početku pobune na Feriksu, gde su oboje živeli. Svojim posmrtnim govorom kao hologram, inspirisaće stanovnike Feriksa da ustanu protiv imperijalne ćizme već prisutne na njihovom tlu.
I dragi moji, tako je ustvari rebelion počeo... Manje-više. Paralelno sa tim dešava se još toga. Stanovnici Feriksa kreću golim rukama na pripadnike Imperijalnih trupa na svojoj planeti. Scena je impresivna dok Marva drži posmrtni govor. Ta režija, njihova lica koja su prikazana. Muzika kojom je Marva ispraćena na svoj poslednji put.
Mnogo je dirljivih i inspirativnih scena u ovoj seriji, osvrnuću se na par najvažnijih ali samo da citiram Skorsezea:
-Ovo je kinematorgafija!
-Špijun: A šta ti žrtvuješ?
-Luten Rael: “Mir. Dobrotu. Ljudskost. Ljubav. Digao sam ruke od svake mogućnosti za unutrašnji mir. Učinio sam svoj um mestom gde nema trunke svetlosti. Delim svoje snove sa duhovima. Budim se svakog jutra sa jednačinom koju sam napisao pre petnaest godina koja znači samo jedno: proklet sam zbog ovoga što radim. Moj bes, moj ego, moje nepopuštanje da kleknem, moja želja da se borim, poslali su me putem sa kojeg nema nazad. Postao sam spasilac protiv nepravde bez da računam koliko će me to koštati i kad sam pogledao iza sebe, nije bilo više tla pod mojim nogama. Šta ja žrtvujem? Uklet sam da koristim oruđe svojih neprijatelja kako bi ih pobedio. Spalio sam svoje poštenje za nečiju svetliju budućnost. Spalio sam svoj život da bih stvorio izlazak sunca koji nikada neću videti. A ego koji je započeo tu borbu, nikada neće imati zahvalnost i priznanje. I šta ja žrtvujem? Sve! Ostaješ sa mnom Loni, potrebni su mi svi heroji koje mogu da nađem...”
“Andor” nam je podario jednu od najimpresivnijih scena masovnog bekstva iz zatvora uz izvanredan govor Kino Loja:
Ova epizoda nazvana “One Way Out” je dobila nagradu za Best Edited Drama Series.
Ono što smo još saznali iz “Andora” je da imperijalne trupe nisu zajebancija i grupa klonova koja nasumice puca gde stigne. Imperija je dobro organizovana vojna sila, sa razvijenom strukturom obaveštajne mreže. I to svakako ima smisla. Kako drugačije osvojiti Galaksiju. Nismo obratili pažnju na njih jer smo više videli pobunjeničku stranu. Ima tu raznih struja i trvenja, što je učinilo Imperiju sasvim prirodnom. Da ne kažem ljudskom. Ali i ranjivom, jer kao i za svaku drugu invaziju i upotrebu sile, kao rezultat imate revoluciju i pobunu. Ova serija u mnogome podseća na partizanske filmove iz mog detinjstva. I ima sve elemente partizanske borbe. Samo da objasnim, ne u negativnom smislu. U onom gde smo verovali da je sve tako kako smo u filmovima gledali. A i Star Wars je ipak fikcija.
Analizujući scene, možete videti cele priče koje nisu rečima ispričane. Marvin dom recimo, zapušten, mračan.. Govori da je izgubila kontakt sa stvarnošću, da živi od uspomena i jedina radost je polu-pokvareni droid, koji bi u stvarnom svetu bio recimo pas. Na Feriksu je zvono kojim se oglašavaju razne važne stvari. Ono, klasika.. Čekić koji udara u zvono za buđenje u trenucima kada je to neophodno. Radnici koji ostavljaju svoje rukavice na posebno napravljenom zidu koji izgleda kao spomenik radniku i čoveku. Svaki Ferikšanin se posle smrti spaljuje i od pepela se pravi cigla koja se ugrađuje u zidove grada.. Ma nebrojeno mnogo detalja koji su fantastično dobri i imaju sjajnu simboliku. Posebno scena u kojoj je sinhronizovano hodočašće lokalnog stanovništva sa krađom imperijalnog broda čime zvanično počinje “Rebellion”...
Gledajući “Andor”, jasno je da Gilroj voli prave filmove iz zlatnog doba Holivuda i da je serija koja je urađena od strane nekog ko voli dobru filmsku priču. I koji je utkao baš to u svaki aspekt ove serije. Negde sam pročitala recenziju da mu je storytelling skoro kao Kjubrik, Skorseze ili Kopola. Ja sam fan, pa da ne polemišem. Ostaviću vama da uporedite. Ali svakako je snaga koja drži ovu seriju baš taj pravi moment dramatične eksplozije direktno u lice posmatrača sa sve likovima koji naseljavaju ovaj mali korner Galaksije, far far away...
Toni Gilroj je snimio izvanredno umetničko delo. Kako sam rekla i za nas fanove a i za one koji nisu. Karakteri, priča, monolzi, dijalozi.. Sve je na svom mestu. Vrhunsko delo. Čak impresivni epizodni likovi. “Andor” nije uopšte neophodno staviti u Star Wars univerzum da bi bio sjajan, ali ne mari. Može da posluži za bilo koju revolucionarnu priliku. Kao priručnik.
Olja Wagner