Posle nekoliko godina pauze, Beograd se vraća na harkor mapu Evrope - u goste mu uskoro dolazi trenutno jedan od najznačajnijih predstavnika ovog zvuka, američki bend Stick to Your Guns. Ovaj petočlani sastav dolazi iz Okruga Orindž (Orange County) u Kaliforniji, izuzetno plodnog hardkor/pank/metal tla koje je iznedrilo brojne svetski poznate i važne bendove za te scene, pa eto, i njih. Pred njihov premijerni nastup u Srbiji, gitarista grupe - Džoš Džejms, ranije član kultne grupe Evergreen Terrace, bio je ljubazan da odgovori na nekoliko naših pitanja. Razgovarali smo o novom albumu, osvrnuli se na deo njihove bogate karijere, a dotakli smo se, naravno, i predstojećeg beogradskog koncerta najavljenog za ponedeljak, 10. april, u Domu omladine, gde će im podršku pružiti domaći Blankfile. Uživajte.


HC: Ove godine proslavljate dve decenije postojanja benda. Kako bi opisao tih 20 godina i kako gledaš danas na sve ono što ste kao grupa postigli u ovom periodu?

Džoš: Definitivno nismo očekivali da ćemo kao grupa stići do tih 20 godina. Da budem iskren, kada je bend počeo, uopšte nismo zacrtali bilo kakve ciljeve. Mislim da se sve odvijalo u malim koracima. Pošto je izašao prvi album, bend je otišao na turneju i samo smo nastavili da ponavljamo taj proces. Pisanje, snimanje, turneje. I to u našem slučaju radi. Кada smo shvatili da je ovo 20. rođendan benda, bilo je pomalo šokantno, potpuno je ludo kako vreme brzo prolazi. Veoma smo zahvalni za svu podršku tokom svih ovih godina i nadamo se da će naša muzika nastaviti da utiče na ljude na način na koji oni žele i koji im je potreban.

HC: Isto toliko vam je trebalo da prvi put dođete u Srbiju – zašto se toliko dugo čekalo?

Džoš: Nekoliko puta u prošlosti smo pokušavali da dođemo u Srbiju, ali nije išlo zbog logističkih problema. Кada smo saznali da ćemo sada u tome uspeti, bili smo tako oduševljeni. Volimo nova mesta i veoma smo počastvovani što nas je vaša scena pozvala da sviramo.

HC: Prošle godine ste objavili album „Spectre” - kako ste zadovoljni novim albumom i kakva je dosadašnja reakcija publike?

Džoš: Znaš kako, „Spectre” ima zanimljivu priču. Snimili smo ga krajem 2019. U martu 2020. je urađen miks i master, a plan je bio da ga objavimo na leto 2020. Negde na pola miksovanja svet je pogodila kovid-19 pandemija i sve što se ticalo grupe stavljeno je na pauzu. Poslednje stvari na koje smo mislili bile su bend i snimak. Između pandemije i društvenih nemira kojima smo svedočili u Americi to se jednostavno nije činilo važnim. Svi smo naučili kako da živimo bez benda, a snimljeni materijal je nekako ostavljen da čeka bolje dane. Godine 2021, kada su bendovi ponovo aktirali, plan je bio da odemo na turneju i izdamo album, ali su turneje otkazane. Bilo je to vrlo konfuzno vreme. Iskreno, šokiran sam što je album na kraju izašao. Zbilja je bilo teško izgurati ovaj album iz različitih razloga, ali se čini da je publika zaista oduševljena njime. Pesme poput „Weapon”, „Hush” i „A World To Win” su zaista naišle na odličan odziv. Naše najveće dostignuće, kao grupe, jeste videti ljude na nastupu kako uživaju u muzici u koju ste uložili mnogo rada.

HC: Nekoliko pesama se izdvojilo sa albuma poput „More of Us Than Them” i gorepomenute numere „Weapon”, a tu je i „Who Dares Wins” koju otvara citat Jute Filipsa, radničkog i levičarskog aktivistu – odakle to?

Džoš: Džesi (pevač) je dosta slušao Jutu Filipsa tokom snimanja albuma „Spectre”. Pustio nam je svima klip i mislili smo da je to odličan način da se lansira pesma.

HC: Deluje da se poslednjih godina mnogi hardcore/punk bendovi zaziru od društveno angažovanih tekstova, dok se vi nikada niste libili da upravo o tome govorite i pevate. Koliko je važno da bendovi na glas kažu šta imaju po tom pitanju i jasno iskažu vlastiti politički stav?

Džoš: Ne mogu da govorim u ime svih članova benda, ali moje lično mišljenje je da bi umetnik trebalo da piše i peva o stvarima prema kojima gaji strastvena osećanja ili uverenja. Ako imaš nešto da kažeš o, na primer, sladoledu - reci, ako imaš nešto da kažeš o slomljenom srcu - reci, ako imaš nešto da kažeš o invaziji na Zaliv svinja – reci. Govori iz srca. Budi iskren. Ne pokušavajte da imate agendu. Ne plašite se i ne budite fejk.

HC: Dok smo još kod političkih tema – na albumu „Diamond” se nalazi pesma „Bringing You Down (A New World Overthrow)” na kojoj gostuje Karl Schwartz iz grupe First Blood, a koja je zapravo podrška Occupy Wall Street pokretu. Kako ste se odlučili za takav korak?

Džoš: Američko tržište nekretnina je 2008. doživelo krah. Mnogi su zbog toga ostali bez krova nad glavom. Džesijeva porodica je izgubila svoj dom tada i očigledno bila time pogođena. Trebalo je oko tri i po godine da se tržište „oporavi”, što je bilo tačno u trenutku kada smo radili na albumu „Diamond”, a pokret Okjupaj (Occupy) bujao. Pesma „Bringing You Down” je bila proizvod takvog ambijenta uz mnogo ličnih veza.

HC: Vi ste prvi američki bend ikada koji je nastupio u Keniji i to na festivalu „This Is Africa” 2017. koji je organizovala Hardkor help fondacija (Hardcore Help Foundation). Kako je do toga došlo i kakav je bio koncert?

Džoš: Hardkor help je neverovatna fondacija sa sedištem u Nemačkoj sa kojom sarađujemo godinama. Došli su sa idejom da sviramo u Кeniji i mi smo momentalno pristali. Bio je to jedan od najboljih nastupa koje smo ikada imali. To iskustvo je bilo vrhunac naše karijere.

HC: Koliko ste upoznati sa muzičkom scenom u Srbiji i generalno na Balkanu? Imate li neke favorite sa ovih prostora?

Džoš: Nisam upošte mnogo upznat. Znam za grupu Dead Ideas iz ranih devedesetih i to je otprilike to. Slušao sam mnogo o Expectations, oni sviraju sa nama u Sofiji, tako da će biti super čekirati ih. Volim kada sviramo sa bendovima iz drugih krajeva sveta ili sa lokalnim sastavima.

HC: Kakva su vaša očekivanja od beogradskog koncerta?

Džoš: Iskreno, nemam nikakva očekivanja. Jednostavno sam uzbuđen što ću svirati i nadam se da će klinci to i osetiti.

HC: I za kraj – koja je poruka publici u Srbiji pred vaš koncert 10. aprila?

Džoš: Hvala što ćete nas ugostiti!
Sa Džošom razgovarao Timočanin